Коџа Синан-паша — разлика између измена

м
Враћене измене 93.86.88.36 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м (Враћене измене 93.86.88.36 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
ознака: враћање
 
Ферман доказује да је Синан-паша био спахија села свога родног краја и да су сви житељи били православни хришани 1585. године. Турци су и у доба Јастребова православне звали рајом, а католике латинима. Тадашњи земљаци Синан-паше су још сачували свој српски језик. Хришана православних Арнаута није било. С променом вере усвајали су и арнаутски језик. Тада је још у Љуми владао српски језик. Топољански Синан-паша важио је за српског пастира мада га турски животописци називају Арнаутином, за разлику од страних који су га називали Србином, и упркос томе што је у то време на султановом двору српски језик био у употреби. Готово сви везири су били Срби: Синан-паша из Топљана. [[Виља]] је дала [[Софи Синан-паша|Софи Синан-пашу]], [[Мехмед-паша Соколовић]] је Србин из села Соколовићи у Босни... Коџа Синан-паша је купио села роднога краја, када се током службе већ обогатио, разним недозвољеним начинима, како сведоче историчари. Хамер га назива агом, тј. помоћником 1561. г. Титулу аге су имали само поседници. Синан је потицао из властелинске племените српске породице и ту је владао на основу родовског права. Његови сељаци нису остали незахвални па су се потурчили. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 430. - 433.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
== Занимљивости==
Сина-паша је приказан током битке код Калигуренија у румунском филму из 1971 Михај Храбри.
 
== Референце ==