Британске експедиционе снаге (Други светски рат) — разлика између измена

 
 
== Ратни пут ==
БЕФ, под командом лорда [[Џон Горт|Џона Горта]], био је распоређен на левом (западном) крилу француске 1. групе армија, која је запосела француско-белгијску границу, од Луксембурга до мора. 10. маја 1940, пошто су Немци јаким снагама напали Холандију и Белгију, БЕФ и 3 француске армије (1,7. и 9) ушли су у Белгију на позив њене владе са циљем да заузму положаје на реци Дајле (Dyle) у Белгији и ту дочекају немачку офанзиву (такозвани ''План Д''). БЕФ је 11. маја стигао до реке Дајле и заузео положаје испред [[Брисел|Брисела]], док је француска 7. армија 12. маја ушла у [[Холандија|Холандију]] до [[Бреда|Бреде]].<ref name="ВЕ1" /> БЕФ је са 1. француском армијом и белгијском војском до 15. маја бранио линију [[Антверпен]] - Дајла источно од Брисела, издржао прве ударе немачке 6. армије и успешно извео противнапад, али је северно од њих Холандија 15. маја капитулирала. Под притиском немачке групе армија Б (6. и 18. армија) саезничке снаге почеле су ноћу 16/17. маја повлачење у [[Фландрија|Фландрију]] да би поселе положаје на левој обали реке [[Шелда|Шелде]].<ref name="ВЕ2">{{cite book|title=Војна енциклопедија (књига 2)|last1=Гажевић|first1=Никола|date=1971|publisher=Војноиздавачки завод|year=|isbn=|location=Београд|page=|page=793}}</ref> Брисел је пао 17. маја.<ref name="ВЕ1" />
 
За то време, немачка група армија А - 12. армија на челу са 5 оклопних дивизија (оклопна група Клајст) - пробила се 12. маја кроз Ардене и избила на реку [[Меза|Мезу]], а затим је 15. маја разбила француску 9. армију и пробила француски гранични фронт на Мези код [[Седан|Седана]], у дужиниширини од 100 км и кроз брешу упутила оклопне снаге (4 немачка оклопна корпуса) на [[Ламанш]] ради одсецања савезничких снага у Белгији.<ref name="ВЕ1" /><ref name="ВЕ2"/>
 
19. маја смењен је врховни командант француске армије генерал [[Морис Гамлен]], а на његово место постављен је [[Максим Веган]]. Он је покушао - сада већ прекасно - да пресече немачки клин код Седана офанзивом британских и француских дивизија са севера (из Белгије) и са југа. Савезничке снаге из Белгије (укључујући и БЕФ) напале су десни бок оклопног клина са севера 21. маја (код [[Арас|Араса]]) и 23. маја (код [[Камбре (Нор)|Камбреа]]), а француска 7. армија напала је 22. маја леви бок са југа, али их је задржала немачка 4. армија, ојачана оклопном групом Хотх (3 оклопне и 1 моторизована дивизија). За то време, оклопна група Клајст скренула је од [[Сома (притока Ламанша)|Соме]] на север и 25. маја заузела [[Булоњ на Мору]] и избила на Ламанш, а сутрадан [[Кале]], чиме је савезничким снагама пресечена одступница у Француску.<ref name="ВЕ1" /> У међувремену се француска 7. армија повукла на реку Сому, док су савезничке снаге у Фландрији (око 45 дивизија) продужиле одступање на реку Лис.<ref name="ВЕ2"/>
 
23. маја је немачка 6. амија пробила фронт белгијске армије код [[Ротердам|Ротердама]], док је више покушаја БЕФ и француских снага да се пробију на југ осујећено. Савезничка команда је 26. маја наредила повлачење свих снага у Британију преко луке [[Денкерк]] у [[Фландрија|Фландрији]]: док је [[Белгија]] капитулирала 28. маја, БЕФ и преостале француске снаге 1. армије успеле су да [[Битка за Денкерк|одбране положаје код Денкерка]] све до 4. јуна. БЕФ и савезници су изгубили целокупно тешко наоружање и опрему, али су успели да евакуишу 338.226 војника (198.315 Британаца и 139.911 Француза).<ref name="ВЕ1" /><ref name="ВЕ2"/>
 
== Губици ==