Анамнеза (литургија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: sv:Anamnes
спојено
Ред 1:
:''За медицинско значење погледај [[Анамнеза (медицина)]]''
'''Анамнеза''' може да се односи на следеће:
 
'''Анамнеза''' (гр. ''ἀνάμνησις'' - присећање; дословно „губитак заборава“) је вишезначан [[појам]] који се користи у [[филозофија|филозофији]], [[религија|религији]], [[медицина|медицини]] и [[психоанализа|психоанализи]].
*[[Анамнеза (религија)|Појам из религије]] и део литургије, који представља главни део канона Евхаристије.
*Кроз разговор са пацијентом установљена [[Анамнеза (медицина)|историја]] актуелне болести.
*[[Анамнеза (филозофија)|Филозофски концепт]] поновног оживљавања сећања на доживљено прије рођења.
 
== Филозофија ==
 
У филозофији, анамнеза је концепт поновног оживљавања сећања на доживљено пре рођења. Ову теорију је развио [[Платон]] у својим дијалозима.
{{вишезначна одредница}}
 
== Религија ==
[[da:Anamnese]]
 
[[de:Anamnese]]
'''Анамнеза''' ([[грчки језик|грчки]] - -{αναμνισις}-, сећање, успомена, спомен) је главни део канона Евхаристије у којем се подсећа на суштинске тренутке из историје спасења, почевши са Оваплоћењем, па све до Другог доласка ("Сећајући се дакле..."). Појам се употребљава у [[Јеванђеље|Јеванђељу]] по Луки 22,9 и у 1. Кор. 11,24-25, гдеје реч о установи Евхаристије ("''Ово чините у мој спомен''"). По 1. Кор. 11,26, Евхаристија се управо односи на објављивање смрти Господње, "''све док не дође''". Анамнеза има литургијску форму ("''У спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа''"), која се употребљава два пута, подобно двоструком предложењу (προθεσις): 1) у чину проскомидије, кад се врши припрема дарова да би се принели као жртва (принос) [[Бог]]у, као сећање на [[Исус Христос|Христову]] смрт (Ис. 53,7-8; Дела 8,32-33); 2) у чину [[Литургија|Литургије]], кад се врши освећење (претварање) дарова као "''бескрвне жртве''".
[[fi:Anamneesi]]
 
[[fr:Anamnèse]]
Цела Литургија има анамнетички карактер. [[Црква]] има свест да се у Литургији понавља у садашњости историјска и есхатолошка стварност Христове смрти кроз спомињање жртве на крсту и изговарање речи којима је установљена Тајна [[Евхаристија|Евхаристије]]. Анамнеза постаје освећујућа само кроз призив Светога Духа, ради претварања евхаристијских дарова, хлеба и вина, у само Тело и саму Крв Господа и Бога и Спаса Христа. Иначе, подсећање и актуализовање Христових речи могућно је само у Светоме Духу, Утешитељу, Духу Истине, Који "''ће вас научити свему и подсјетиће вас на све што вам рекох''" (Јн. 14,26 и 16,13). Анамнеза и епиклеза апсолутно су неопходне за стварно Христово присуство у Тајни Евхаристије.
 
[[Категорија:Теологија]]
[[Категорија:Филозофска терминологија]]
[[Категорија:Грчки изрази]]
 
[[da:Anamnese (liturgi)]]
[[de:AnamneseAnamnesis]]
[[en:Anamnesis]]
[[es:Anamnesis]]
[[fr:Réminiscence]]
[[he:אנמנזה]]
[[lb:Anamnes]]
[[nl:Anamnese]]
[[pl:Anamneza (liturgia)]]
[[sk:Anamnéza_(filozofia)]]
[[ru:Анамнесис]]
[[sr:Анамнеза (религија)]]
[[sh:Anamneza]]
[[fi:Anamneesi (teologia)]]
[[sk:Anamnéza]]
[[sv:Anamnes]]