Драгољуб Замуровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 30:
Рођен је [[1947]]. године у [[Ниш]]у. Дипломирао је на [[Архитектонски факултет у Београду|Архитектонском факултету]] у [[Београд]]у. Године [[1977]]. уписао је постдипломске студије Фотографије на Факултету примењених уметности, које је и завршио две године касније. 1997. добио је звање Истакнутог ликовног уметника фотографије. Аутор је низа фотомонографија. Фотомонографију „Србија, живот и обичаји“, која је објављена 2002. године на [[Српски језик|српском]], [[Енглески језик|енглеском]], [[Француски језик|француском]], [[Немачки језик|немачком]] и [[Руски језик|руском]] језику, многе државне институције и компаније поклањале су страним дипломатама и гостима.<ref>[http://www.artmagazin.info/?option=com_content&task=view&id=40&Itemid=35 Арт магазин]</ref> Један од таквих је [[Мирослав Лајчак]] који у свом кабинету у Бриселу поседује његофу фото-монографију ''Србија, живот и обичаји,'' а коју су забележили новинарске камере.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.facebook.com/artzamurstudio/photos/a.688265391318517/2145635852248123|title=NEKAD I SAD|last=Zamurović|first=Dragoljub|date=12. 7. 2020.|website=[[Фејсбук]]|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=14. 9. 2020.}}</ref><blockquote>''Видех данас у извештају о сусрету Мирослава Лајчака са председником [[Српска напредна странка|СНС-а]] у [[Брисел|Бриселу]] моју фото-момографију "[[Србија]], живот и [[Обичај|обичаји]]". Вероватно му је ту [[Књига|књигу]] поклонио неко из претходне власти пошто ови данас поклањају искључиво [[Опанак|опанке]], [[Шљивовица|шљивовицу]] и понеку [[Икона|икону]] за коју [[Јавно мњење|јавност]] не зна ни како је набављена ни да ли има дозволу за извоз.<ref name=":0" />''</blockquote>Са француском агенцијом -{''Gamma Presse Images''}- сарађује од 1988. године под псеудонимом Арт Замур. Посредством ове агенције, фотографије Драгољуба Замуровића објављује велики број светски познатих часописа. ''[[Национална географија (часопис)|Национална географија]], [[Тајм]], Штерн, Лајф, Гео, Епок'', неки су од њих.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Dunavski-Odisej.lt.html Политика; Дунавски Одисеј]</ref>
 
Његова фото-репортажа у српскоме издању ''Националне географије'' о [[Соко|соколарству]] добила је признање ''Best Edit'' за најбољу репортажу локалне продукције у целој међународној мрежи овога часописа.:<ref>{{Cite web|url=http://www.nationalgeographic.rs/vesti/15623-srpsko-izdanje-casopisa-national-geographic-dobilo-priznanje-best-edit.html|title=Srpsko izdanje časopisa National Geographic dobilo priznanje "Best Edit" za foto-reportažu o sokolarstvu|last=|first=|date=9. 9. 2020.|website=National Geographic Srbija|language=српски|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=14. 9. 2020.}}</ref><blockquote>''Птице се, зависно од своје величине, користе за лов на фазане, зечеве, лисице, срне, шакале... Снимао сам лов на све те животиње и морам да признам да сам, без обзира на то што сам био у екипи соколара, увек навијао да дивљач умакне. То се најчешће и догађало. У почетку сам мислио да је то због моје скривене подршке, али су ми касније соколари открили чињеницу да је то случај у 80% птичијинх напада.''<ref>{{Cite journal|last=Zamurović|first=Dragoljub|date=Septembar 2020.|title=Sokolarstvo u Srbiji|url=|journal=National Geographic Srbija|volume=167|pages=94-111|via=}}</ref></blockquote>Забуновић је познат по својим фотографијама из ваздуха које прави сам (балоном) или уз помоћ (моторни змај).
 
Забуновић је познат по својим фотографијама из ваздуха које прави сам (балоном) или уз помоћ (моторни змај).
 
Члан је [[Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије|Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије]] од 1980. године.