Прогон ЛГБТ+ особа у Нацистичкој Немачкој — разлика између измена

Почевши од 1933. године, све [[ЛГБТ]] организације су биле забрањене, уџбеници о [[Хомосексуалност|хомосексуалности]] и људској сексуалности уопштено (попут књига које је издао Институт за родне студије, под управом јеврејског геј активисте Магнуса Хиршфелда), спаљени су. [[Гестапо]] је саставио спискове хомосексуалаца и [[Геј бар|геј клубови]] су затворени. Неки хомосексуалци су пребегли, док су се други притајили или се посветили хетеросексуалним везама како би прикрили свој идентитет. У овом периоду приближно 100.000 мушкараца је ухапшено под сумњом да су хомосексуалци, од којих је 50.000 њих званично осуђено. Већина њих је казну служила у регуларним затворима, а између 5.000 и 15.000 других је затворено у нацистичке концентрационе логоре. Водећи научник Ридигер Лаутман тврди да је стопа смртности хомосексуалаца у концентрационим логорима премашивала 60%. Хомосексуалци су у логору трпели немерљив степен окрутности својих поробљивача, попут служења као мета за вежбе гађања..<ref>{{Cite web|date=2020-01-27|title=Remembering LGBT people murdered in the Holocaust|url=https://morningstaronline.co.uk/article/monday-remembering-lgbt-people-murdered-holocaust|access-date=2020-07-22|website=Morning Star|language=en}}</ref> Хомосексуалци су били коришћени и као пацијенти за нацистичке медицинске експерименте, јер су научници покушавали да пронађу „лек” за хомосексуалност.

Немачка влада се 2002. године извинила ЛГБТ заједници због тога што је нацистичка влада прогонила хомосексуалце.<ref>{{cite news |url=http://www.glapn.org/sodomylaws/world/germany/genews011.htm |title=Germany Offers Nazi-Era Pardons |author=Melissa Eddy |date=May 18, 2002 |publisher=Associated Press}}<!-- not official URL but it has the full text --></ref> [[Европски парламент]] је 2005. године усвојио резолуцију о [[Холокауст|холокаусту]] која је обухватала прогон хомосексуалаца. Широм света изграђени су споменици геј жртвама [[Нацизам|нацизма]].<ref>{{cite news |url=http://www.dw.de/european-parliamentarians-stand-up-against-homophobia/a-1874852|title=European Parliamentarians Stand Up Against Homophobia |author= Mathis Winkler |date=January 18, 2006 |publisher=Deutsche Welle}}</ref> Неколико покрета попут пројекта ''Тишина = Смрт'' повратило је симбол ружичастог троугла у знак подршке геј правима, свести о [[Сида|сиди]] и сродним питањима.

Први историјски правни корак у смеру ка прогону хомосексуалаца под нацистичким режимом у Немачкој био је параграф 175 новог казненог закона који је усвојен након уједињења немачких држава у [[Немачко царство]] 1871. године. Параграф 175 гласио је: „Неприродни сексуални чин почињен између [[Muškarci koji imaju seks sa muškarcima|особа мушког пола]] или људи са животињама кажњава се затвором; губитак грађанских права такође може бити наметнут.” Закон се различито тумачио у целој нацији до пресуде у судском случају 23. априла 1880. Империјални суд правде је пресудио да кривични хомосексуални чин мора да укључује [[Анални секс|анални]], [[Орални секс|орални]] или интеркрурални секс између два мушкарца. Све мање од тога сматрало се безазленом игром.<ref>{{cite book|last=Giles|first=Geoffrey J|title=Social Outsiders in Nazi Germany|date=2001|publisher=Princeton University Press|location=Princeton, New Jersey|page=240}}</ref> Немачким полицијским снагама ово ново тумачење параграфа 175 било је изузетно тешко доказати на суду, јер је било тешко пронаћи сведоке ових дела. Спровођење параграфа 175 понекад је варирало, јер је, на пример, велико и дотад невиђено сузбијање хомосексуалаца покренуто након што је афера Еуленбург-Харден 1906-09. довела до хомофобне моралне панике у Немачкој.<ref>Domeier, Norman ''The Eulenburg Affair: A Cultural History of Politics in the German Empire'', Rochester: Boydell & Brewer, 2015 pages 103–104</ref> Извршење је такође варирало од покрајине до покрајине, а [[Пруска]] под вођством социјалдемократе Отоа Брауна одбијала је да спроведе параграф 175 од 1918. до 1932. године. Како су осуђујуће пресуде често морале да докажу хомосексуално понашање које се дешавало у приватности, тумачење параграфа 175 резултирало је са приближно око 500 осуђујућих пресуда годишње. Међутим, хомосексуалци су се често суочавали са другим облицима маргинализације, од верника или уцењивача, преко неформалног гоњења.<ref name=":2">{{Cite book|title=The racial state : Germany, 1933-1945|last=Burleigh, Michael, 1955-|date=1991|publisher=Cambridge University Press|others=Wippermann, Wolfgang, 1945-, Mazal Holocaust Collection.|isbn=0521391148|location=Cambridge [England]|oclc=22597244|url-access=registration|url=https://archive.org/details/racialstate00mich}}</ref>

После [[Ноћ дугих ножева|Ноћи дугих ножева]], министар правде Рајха [[Франц Гиртнер]] (који у то време није био нациста) изменио је параграф 175 због онога што је његова влада видела као рупе у закону. Верзија става 175 из 1935. године такође је прогласила да је сваки „исказ“ хомосексуалности сада кривично дело. Најзначајнија промена закона била је промена са „Нериродни сексуални чин почињен између особа мушког пола“ у „Мушкарац који почини сексуални преступ са другим мушкарцем“. Ово је проширило домет закона да прогони хомосексуалце. Пољупци, узајамна [[мастурбација]] и љубавна писма мушкараца послужили су као легитимни разлог за полицијско хапшење. Закон нигде не наводи шта је заправо сексуални преступ, остављајући га отвореним за субјективно тумачење. Мушкарци који су упражњавали оно што је било познато као безазлена забава са другим мушкарцима, сада су подлегли хапшењу према закону.<ref>{{cite book|last=Giles|first=Geoffrey J.|title=Social Outsiders in Nazi Germany|date=2001|publisher=Princeton University Press|location=Princeton, New Jersey|pages=240–242}}</ref> Поред тога, 1935. године параграф 175 допуњен је параграфом 175а који је проширио кривична дела која се односе на хомосексуалност. Ово проширено хомосексуално понашање обухватило је и кривичну непристојност која је обухватала било какве радње које су противне „јавном моралу“ или „побудиле сексуалне жеље у себи или странцима“.<ref>{{Cite book|title=The pink triangle : the nazi war against homosexuals|last=Plant, Richard.|date=2013|publisher=Henry Holt and Company|isbn=9781429936934|location=New York|oclc=872608428}}</ref> Као резултат, неко би могао бити кривично гоњен под параграфом 175а због гледања у човека на „примамљив начин.“

Према новом нацистичком параграфу 175, у [[Либек]]у је јануара 1937. ухапшено 230 мушкараца.<ref>{{Cite web|url=https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/persecution-of-homosexuals-in-the-third-reich|title=Persecution of Homosexuals in the Third Reich|website=encyclopedia.ushmm.org|language=en|access-date=2019-11-14}}</ref> Међу ухапшенима је и познати Немац Фридрих-Паул вон Гросхајм. Служио је десет месеци у затвору, касније је поново ухапшен 1938. године и пуштен под условом да буде [[Кастрација|кастриран]]. Током боравка у затвору, Гросхајм је, као и многи други хомосексуалци, био подвргнут мучењу и злостављању, јер је изјавио да је „претучен до краја“ као и да су му „читава леђа (била) крвава“. Затвореници су „тучени све док им коначно нису дали имена.“<ref>{{Cite web|url=http://www.petertatchell.net/history/hidden%20from%20history.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20090605101431/http://www.petertatchell.net/history/hidden%20from%20history.htm|url-status=dead|archive-date=2009-06-05|title=Hidden from history|date=2009-06-05|access-date=2019-11-14}}</ref> Гросхајмова значка у затвору била је означена словом А које је значило Аршфикер („упражњивач аналног секса - вулгарно“).

Крајем фебруара 1933. године, како је ублажавајући утицај [[Ернст Рем|Ернста Рема]], најистакнутијег хомосексуалног нацистичког званичника, ослабио, нацистичка партија је покренула чистку хомосексуалних (геј, лезбејских и бисексуалних; тада познатих као хомофилних) клубова у Берлину, забранила сексуалне публикације и забранила организоване геј групе. Као последица тога, многи су побегли из Немачке (нпр. Ерика Ман, Ричард Плант). Сам Рем је био хомосексуалац, али се приказивао као ултра-мачо „јак” тип и презирао је „меке” хомосексуалце. Странке које су се противиле [[Адолф Хитлер|Хитлер]]у чак су искористиле Ернста, за којег је било познато да је посећивао многе берлинске геј клубове и салоне и био члан Лиге за људска права, да би нападали Хитлера расправљајући о „Хитлеровом [[квир]] пријатељу Рему“.<ref>{{Cite book|title=Arbeiterparteien und Homosexuellenfrage : zur Sexualpolitik von SPD und KPD in der Weimarer Republik|last=Eissler, W. U.|date=1980|publisher=R. Winkel|isbn=3921495504|location=Berlin|oclc=8533169}}</ref> Клима страха завладала је хомосексуалном заједницом, са, на пример, многим лезбејкама које су се венчале како би избегле слање у концентрационе логоре који су се први пут појавили у марту 1933.

За само неколико недеља од Хитлеровог именовања за канцелара 30. јануара 1933, рације и сузбијање током целе године означили су суштину прекретнице у нацистичком прогону хомосексуалаца. У фебруару су нацистички војници почели да затварају барове и забрањују продају публикација са сексуалним садржајем.<ref>{{Cite web|url=https://www.ushmm.org/exhibition/persecution-of-homosexuals/|title=Nazi Persecution of Homosexuals 1933-1945|website=www.ushmm.org|access-date=2019-11-13}}</ref> Као резултат тога, хомосексуална заједница се повукла из клубова и група које су доминирале хомосексуалном заједницом у Немачкој, чиме се брзо стало на крај живахним хомосексуалним заједницама у то време. Лично сведочење анонимног испитаника променило је политичку климу као „гром“, док су многи његови јеврејски и хомосексуални пријатељи почели да нестају док су, како се претпоставља, били у притвору.<ref>{{Cite book|title=Rosa Winkel, Rosa Listen: Homosexuelle und 'Gesundes Volksempfinden' von Auschwitz bis heute.|last1=Stümke|first1=Hans-Georg|last2=Finkler|first2=Rudi|publisher=|year=1981|isbn=|location=Hamburg|pages=238}}</ref> Пруска полиција покренула је серију рација ради затварања геј барова, а параграф 175 спроведен је с новим степеном строгоће и жара. Један хомосексуалац ​​препричавао је да је редовно позиван у канцеларију Гестапа на испитивање током недеља након хапшења свог ранијег романтичног партнера. Он је, као и многи хомосексуалци у то време, морао да прекине све односе са свим својим пријатељима из хомосексуалне заједнице, коментаришући да су „живели као животиње у дивљем парку ... увек осећајући ловце“.

Ухапшени хомосексуалци коришћени су за креирање спискова осталих чланова хомосексуалне заједнице, што је водило ка друштвеном чишћењу хомосексуалне заједнице. Геј мушкарци који нису успешно емигрирали на сигурно покушали су да сакрију свој хомосексуални идентитет, а неки су били у хетеросексуалним везама и браковима са женама.<ref>{{Cite web|url=https://www.ushmm.org/exhibition/persecution-of-homosexuals/|title=Nazi Persecution of Homosexuals 1933-1945|website=www.ushmm.org|access-date=2019-11-14}}</ref>

У марту 1933. године, Курт Хилер, главни организатор Института за сексуална истраживања Магнуса Хиршфелда, послат је у концентрациони логор. Дана 6. маја 1933. године, нацистичка омладина извршила је организовани напад на Институт за сексуална истраживања. Неколико дана касније, 10. маја, библиотека и архив Института јавно су извучени и спаљени на улицама Опернплаца. Уништено је око 20.000 књига и часописа и 5.000 слика. Такође су заплењени опсежни спискови имена и адреса хомосексуалаца Института.<ref name="Rector">{{cite book|last=Rector|first=Frank|title=The Nazi extermination of homosexuals|year=1981|publisher=Stein and Day|isbn=0-812827295|url=https://archive.org/details/naziexterminatio00rect}}</ref> Усред паљења, [[Јозеф Гебелс]] одржао је политички говор пред гомилом од око 40.000 људи.

[[Хајнрих Химлер]] је у почетку подржавао Рема, тврдећи да су оптужбе за хомосексуалност против њега произвели Јевреји. Али након чистке, Хитлер је подигао Химлеров статус и он је постао веома активан у сузбијању хомосексуалности. Узвикнуо је: „Морамо истребити ове људе до корена... хомосексуалац ​​мора бити елиминисан.“<ref>Richard Plant, ''The Pink Triangle: The Nazi War against Homosexuals'' (New York: Holt, 1986), 99.</ref>

Нацистичка Немачка је сматрала да су немачки хомосексуалци против плана стварања „надрасе“ и настојала је да их натера на сексуално и социјално прилагођавање. Геј мушкарци који нису желели да се промене или се претварају да мењају своју сексуалну оријентацију послати су у концентрационе логоре у оквиру кампање „Истребљење радом“.<ref>{{cite web | url=http://en.auschwitz.org/h/index.php?option=com_content&task=view&id=31&Itemid=3 | title=Homosexuals. A Separate Category of Prisoners | publisher=Auschwitz-Birkenau Memorial and Museum | accessdate=August 10, 2013 | author=Neander, Biedron}}</ref>