Хирург — разлика између измена

6 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
 
'''Хирург, видар, оператор''' ({{јез-гр|χειρουργοί}}, од речи -{χερ}- — „рука“ и -{ἔργον}- — „дело“) <ref>Вујаклија М. ''Лексикон страних речи и израза,'' Просвета Београд, 1980, pp. 1015.</ref>, је [[љекар|лекар]], [[зубни лекар]] или [[ветеринар]] специјалиста за хируршке болести, едукован за [[Хирургија|хируршке интервенције]], у хуманој [[Медицина|медицини]] или [[Ветеринарска медицина|ветерини]].<ref>Petkovic S., Bukurov S. ''Hirurgija.'' Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb 1987:2-16.</ref><ref>{{cite book|author1=Boden, Edward|author2=West, Geoffrey Philip|title=Black's veterinary dictionary|location=|publisher=Rowman & Littlefield|year=1998|isbn=978-0-389-21017-7|pages=}}</ref>
 
За разлику од других медицинских стоматолошких и ветеринарских специјалности, хирург се разликује по начину спровођења терапије. Његов рад је заснованазаснован пре свега на мануелним интервенцијама или оперативним, инвазвниминвазивним поступцима, у току којих уз помоћ хируршких инструмената, он уклањања оболеооболели део тела, врши ремоделовање костију и меких ткива или пресађивање органа, што пацијенту или животињи може нанети бол или патњу. Зато хирург лечење најчешће изводи уз помоћ анестезије у за то, специјалном хируршком опремом, опремљеним хируршким салама.<ref>Lalević P. i sar. ''Anesteziologija.'' Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999</ref><ref>Grmek MD, Glesinger L, Dragić M, Pintar I, Levental Z, Dragić Đ. ''History of medicine''. In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume V. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; (1970). стр. 354−94. (Serbo-Croatian)</ref>
== Историја ==
Први „примитивни“ хирурзи стари су колико и човечанство. У основи, они су се инстиктивноинстинктивно бавили одређеним радњама, вађењем зубезуба који су их болели, отварањем апсцесапсцеса (колекција гноја у било ком делу тела), намештањем прелома итд. Овакве интервенције прво су вршили сами себи а онда и другима, и то, све без посебне обуке и одговаерајућегодговарајућег знања. Тако је настала посебна група тзв,. ранара, видара, бербера хирурга, која се на почетку историје медицине бавила неком врстом „примитивне“ хирургије. Њихов рад заснивао се на некаквом тачном или нетачном познавању физиологије и анатомије људског тела.
 
Зашивање рана ланеним концима, приказано на египатским папирусима старомстарим пет хиљада година, што говори да је употреба конаца у хирургији стара колико и људскаљудско сазнање о њој. Треба споменути и натписе на египатским гробницама који дају наговештаје савршенијег рада хирурга. Међу народима старог доба као хирурзи посебно су су се истицали Индуси и Египћани. Иако су Индуски хирурзи вршили безброј оперативниоперативних захвата, њихов утицај на западну цивилизацију био је мали. Египатска цивилизација била је дугог вековавековима та у којој су хирурзи заузималазаузимали посебно место.
 
Значај Египатскихегипатских хирурга огледа се у томе шта су они даладали велики допринос школовању грчких хирурга, и у оснивању две велике медицинске школе. Једна је била у Грчкој, друга у Александрији. Ове школе су постојале од 500. године п. н. е. све до оснивања и успона Западног римског царства. Посебно место заузима хирургија класичног периода Грчке (460-130. п. н. е.), тј. медицина Хипократове школе. Хипократ (460-370 п. н. е.) је много писао и самтакође је предавао хирургију. Медицина се у то време развила више него икада раније. Хипократ је наглашавао важност рационалног поступка лечења заснованог на студиозним закључцима, за разлику од ранијих закључака углавном заснованих на предрасудама и емоцијама.
 
Период од 150. године пре н. е. до средњег века представља дуги период грчко-римске медицине. Континуитет између грчке и римске медицини разумљив је с обзиром на политичке и друштвене околности тог доба. Александријска медицина је такође била пролазна. Велики регистратор медицинске праксе тог доба је веома предано сам озбиљно сређивао Целзус. Сматра се да он највероватније није ни био лекар.
Анониман корисник