Радуч (Ловинац) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Ажурирање податка
м Ситно
Ред 21:
 
== Историја ==
Теслин сестрић, политичар [[Сава Косановић (политичар)|Сава Косановић]] је 1934. године тврдио да се око Радуча у римско време налазило племе [[Теслеум]]. Занимљиво је да породица [[Тесла]], из које потиче велики научник, потиче баш из Радуча, где им је било старо средиште.<ref>"Правда", Београд 1934. године</ref> Православни свештеник [[Милутин Тесла]] (1819—18791819–1879), отац Николин, родом је из Радуча.
 
Радуч је као и многа друга личка места освојен од стране Турака крајем 1527. године.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1894. године</ref>
 
у манастиру [[манастир Рмањ|Рмању]] је 1786. године пострижен за калуђера, [[Неофит Хајдуковић]] (1766—18401766–1840) родом из Радуча. Рукоположен је 1797. године у Пакрацу за јеромонаха, а истакао се као четовођа 1809. године.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1896. године</ref>
 
У месту је 1847. године пописано 1517 православних Срба. Две деценије касније 1867. године број им се значајно смањио на 1332 душе.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref>
Ред 31:
У месној комуналној основној школи од 1885. године ради привремени учитељ Димитрије Вукојевић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1885. године</ref> Његова плата је износила 350 ф. уз бесплатан стан и огрев.
 
За Фонд "Св. Саве" приложили су 1896. године из Радуча: православна Црквена општина, поп Исо Калинић парох (1893—18991893–1899) и капетаница Марија Вулетић.<ref>"Српски сион", Карловци 1896. године</ref> Поп Исак је био хуман човек који се више пута таквим показао, помажући када је требало. До своје смрти 1899. године био је члан [[Матица српска|Матице српске]] у Новом Саду.<ref>"Српски сион", Карловци 1899. године</ref> Године 1902. Радучка парохија I платежног разреда у Личком протопрезвирату је била упражњена. Померена је порохија из другог у први разред 1898. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref>
 
Радуч се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Госпић.