Мира Траиловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 22:
== Биографија ==
Рођена је у грађанској породици као ћерка Андреја Милићевића и Радмиле, рођене Симић. Отац јој је био преводилац са француског језика, превео је 36 дела, а мајка је била професорка такође француског језика.<ref name="vladarka">[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82_+.505.html:572594-%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0 Мира Траиловић - Неприкосновена владарка театра („Вечерње новости“, 19. октобар 2015)]</ref>
Радила је од 1944. као спикерка у [[Радио Београд]]у, где је касније постала редитељка и уредница драмског програма. Иако предложена, није примљена у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] ([[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]). Ту је упознала [[Драгољуб Траиловић|Драгољуба Гуцу Траиловића]], тадашњег спикера, каснијег дописника „Политике“ из [[Париз]]а
{{Цитат|text=Нисам ушла у СКОЈ, али он је ушао у мој живот и веома сам срећна због тога.|sign=|source=}}
Дипломирала је режију на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] у Београду. Касније је на истом том факултету била [[професор]]. Заједно са [[Јован Ћирилов|Јованом Ћириловим]] је 1967. основала [[Битеф театар|Београдски интернационални театарски фестивал - БИТЕФ]]).<ref>{{cite journal|last=Стојшин|first=Марица|title=Мира Траиловић|journal=Ковине : новине КОВ-а {{ISSN|1452-0451}}.- Год. 8, бр. 12 (2008). p. 27-29}}</ref> Својим бескрајним шармом и продорношћу, талентом за убеђивање, на БИТЕФ је доводила најавангарднија и најпознатија позоришта и представе. Довела је у Београд: [[Семјуел Бекет|Семјуела Бекета]], [[Јежи Гротовски|Јежија Гротовског]], [[Питер Брук|Питера Брука]], Ливинг театар, [[Еуђенио Барба|Еуђенија Барбу]], [[Боб Вилсон|Боба Вилсона]], [[Ричард Шекнер|Ричарда Шекнера]], [[Питер Штајн|Петера Штајна]], [[Пина Бауш|Пину Бауш]], Ла Маму, као и многе друге. За живота је одликована највишим одликовањима [[Француска|Француске]], јер је део свог живота провела у [[Париз]]у у Театру нација.▼
Дипломирала је режију на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] у Београду. Режирала је концертно извођење [[Јохан Волфганг Гете|Гетеовог]] "[[Фауст|Фауста]]" на отварању [[Атеље 212|Атељеа 212]], [[12. новембра]] [[1956]]. године. У првом реду на премијери, била је [[Јованка Броз]].<ref name=":0" />
▲
Дружила се са [[Милош Црњански|Милошем Црњанским]] по његовом повратку из емиграције<ref name=":0" />:
{{Цитат|text=Наши сусрети у Београду су створили могућност великих интима. Али, то није за јавност. Знате, он је био један старији господин, а ја једна млада жена.|sign=|source=}}
Из милоште су је звали „Булдожер у бунди“. Бавила се и позоришном режијом, њени комади су увек били авангарда у позоришном животу Београда. Мири у спомен треба рећи да се грозила речи „Авангарда“, одбијала је да њен рад има икакве везе са авангардом и увек је постављала питање: „А шта је то авангарда?“.
| |||