Хабад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Сређивање |
||
Ред 1:
{{сређивање}}
{{јудаизам}}
'''Хабад''' ({{јез-хеб|חב״ד}}) познато и као '''Хабад Љубавич'''<ref>Additional spellings include Lubawitz, and Jabad (in Spanish speaking countries)</ref> је најпознатија [[хасидизам|хасидска]] секта [[Ортодоксни јудаизам|Ортодоксног јудаизма]]. Хабад Љубавич је данас
Хабад је основао [[рабин]] [[Шнеур Залман]] из [[Љозна|Љозне]], [[Руска Империја]]<ref>Љозна је пре прве поделе била део Пољско-латвијске уније, до 1772</ref>. Реч хабад је акроним, и долази из хебрејских речи ''Хохма, Бина, Даат'' (Мудрост, Разумевање и Знање) ({{јез-хеб|חכמה, בינה, דעת}}), појмови који подупиру покрет<ref>Dara Horn, June 13, 2014 "Rebbe of Rebbe's" Archived October 26, 2014, at the Wayback Machine. The Wall Street Journal</ref><ref>"About Chabad-Lubavitch on". Chabad.org. Приступљено 2010-05-12.</ref>.
Име '''Љубавич''' долази из
1951. рабин Менахем Мендељ Шнерсон, седми рабин Хабад-Љубавича, трансформирао је малу секту у
Студије показују да је између [[1993]] до [[1996]] број чланова са 40.000<ref>Heilman, Samuel (December 15, 2005). "The Chabad Lubavitch Movement: Filling the Jewish Vacuum Worldwide". Jerusalem Center for Public Affairs. Приступљено January 13, 2015.</ref> повећан на 200.000<ref>The perfect matzo a matter of timing". TODAY. Associated Press. April 12, 2006. Приступљено January 13, 2015.</ref><ref>Wertheimer, Jack. A People Divided: Judaism in Contemporary America. New York: Basic Books (A Division of Harper Collins) 1993. pg. xiv–xv". Adherents.com. Приступљено 2010-05-12.</ref><ref>{{Cite book|last=Occhiogrosso|first=Peter|chapter=Judaism|title=The Joy of Sects: A Spirited Guide to the World's Religious Traditions|location=New York|publisher=Doubleday|pages=250}}</ref>{{sfn|Andryszewski|1996|p=95}}. Јерусалимски центар за односе са јавношћу (JCPA) је у свом извештају из 2015. навео је да годишње,
== Историја ==
Хабад је био основан у [[Љозна|Љозни]] [[1775]]. године, [[Руска Империја
Иако је било више
==== Лидери покрета
Покрет Хабад је
* рабин [[Шнеур Залман]], оснивач Хабада у селу [[Љозна]]. Био је најмлађи ученик ''Магида из Мазерича'' ([[Бал Шем Тов]], оснивач [[хасидизам|хасидизма]]) и његов наследник. Написао је књигу ''Таннија'', главна књига следбеника Хабадизма. Његови
* рабин [[Дов Бер Шнеури]] (1773–1827), син Шнеура Залмана, који је водио покрет Хабад у
* рабин [[Менахем Мендељ Шнерсон]] (1789–1866), унук Шнеура Залмана и [[Српски сроднички односи|нећак]] од Дов Бера. Активан је био у селу Љубавичи, као претходники био је активан код писања радова, такође је објавио неке списе Старијег рабина, деда Шнеура Залмана. Менахема Мендељ Шнерсона су звали [[Менахем Мендељ Шнерсон|Цемах Цедек]].<ref>Chanoch Glitzenshtein, Sefer Hatoldos Tzemach Tzedek</ref>
* рабин [[Шмуељ Шнерсон]] (1834–1882), био је седми, најмлађи, син рабина Менахем Мендеља (Цемах Цедека). Титулу наследника, рабина, је
* рабин [[Шалом Дов Бер Шнерсон]] (1860–1920), био је други син [[Шмуељ Шнерсон]]а, који је наследио свог оца на месту рабина. Пре преузимања титуле рабин, сачекао је неко време, како не би увредио свог старијег брата Залмана Аарона. Установио је [[јешива|јешиву]] ([[Талмуд]]ска школа за младе) ''Томхеј тмимим''. За време Првог светског рата преселио се у [[Ростов на Дону]]. Његова дела се данас изучавају на хабадским јешивама. У народу познат је као ''Рашаб'' (РАбин Шалом Бер).<ref>Hayom Yom. стр. 15–16</ref>
* рабин [[Јосиф Јицачак Шнерсон]] (1880–1950), једини син Шломо Дов Бера Шнерсона, који је наследио свог оца као рабин Хабада. Из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Русије]] је био протеран за време [[Бољшевици|Бољшевика]], који су му претили смртном казном.<ref>Encyclopedia of Hasidism, "Schneersohn, Joseph Isaac". Naftali Lowenthal. Aronson. {{page1|publisher=|location=London|year=1996|isbn=978-1-56821-123-7|pages=}}</ref> Преселио се у [[Пољска|Пољску]], где је водио Хабад у [[Варшава|Варшави]], све до [[Други светски рат|Другог светског рата]], када бежи од [[Трећи рајх|нациста]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Населио се у
* рабин [[Менахем Мендељ Шнерсон]] (1902–1994)<ref>његово оригинално име је мало другачије од трећег рабина (презиме није исто, фали друго слово х)</ref>, син Јосифа Јицачака Шнерсона и праунук трећег рабина из [[Љубавичи|Љубавича]], који је постао рабин годину након смрти оца. За његово време доста је проширио Хабадизам по свету и додао стотине нових установа. Његове дела су део учења хабадиста. Звали су га ''Рабин из Љубавича'' или ''Рабин''. Чак и након смрти неки га сматрају
== Референце ==
|