Хабад — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Сређивање
Ред 1:
{{сређивање}}
{{јудаизам}}
'''Хабад''' ({{јез-хеб|חב״ד}}) познато и као '''Хабад Љубавич'''<ref>Additional spellings include Lubawitz, and Jabad (in Spanish speaking countries)</ref> је најпознатија [[хасидизам|хасидска]] секта [[Ортодоксни јудаизам|Ортодоксног јудаизма]]. Хабад Љубавич је данас најбројнијанајбројнији хасидски хасидизмапокрет<ref>[https://www.jewishvirtuallibrary.org/hasidism Hasidism<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref><ref>Encyclopedia of the Arab-Israeli Conflict</ref><ref>An Architectural Guidebook to Brooklyn</ref> и једна од великихнајвећих јеврејских организација у свету.
 
Хабад је основао [[рабин]] [[Шнеур Залман]] из [[Љозна|Љозне]], [[Руска Империја]]<ref>Љозна је пре прве поделе била део Пољско-латвијске уније, до 1772</ref>. Реч хабад је акроним, и долази из хебрејских речи ''Хохма, Бина, Даат'' (Мудрост, Разумевање и Знање) ({{јез-хеб|חכמה, בינה, דעת}}), појмови који подупиру покрет<ref>Dara Horn, June 13, 2014 "Rebbe of Rebbe's" Archived October 26, 2014, at the Wayback Machine. The Wall Street Journal</ref><ref>"About Chabad-Lubavitch on". Chabad.org. Приступљено 2010-05-12.</ref>.
Име '''Љубавич''' долази из јидиша[[Јидиш (језик)|јидиш]]<nowiki/>а, означава село одакле је покрет кренуо у свет. Данас је део [[Русија|Русије]], где су живели лидери Хабада више од 100 година.
1951. рабин Менахем Мендељ Шнерсон, седми рабин Хабад-Љубавича, трансформирао је малу секту у највећенајвећи гибањепокрет унутар [[Јудаизам|Јудаизма]]. Покрет има више од 3600 институција ([[религија|религијске]], [[Социјална филозофија|социјалне]] и [[Хуманитарни рад|хуманитарне]]), у више од 1000 градова, у преко 80 земља света, најприсутнији је у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], где је у 50 савезних држава<ref>[https://www.washingtonpost.com/news/acts-of-faith/wp/2016/11/28/south-dakota-is-getting-its-only-full-time-rabbi-and-becoming-the-50th-state-for-chabad/ South Dakota is getting its only full-time rabbi — and becoming the 50th state for Chabad - The Washington Post{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>Jewish Literacy, Telushkin, William Morrow (2001). стр. 470</ref><ref>Gelbwasser, Michael, Mansfield rabbi reaches out, Sun Chronicle, March 31, 2007</ref><ref>Religion today[dead link], by Emily Fredrix, December 6, 2007 Associated Press</ref><ref>About Chabad-Lubavitch". Chabad. Приступљено January 13, 2015.</ref><ref>Drake, Carolyn (February 2006). "A Faith Grows in Brooklyn". National Geographic.</ref><ref>"Chabad-Lubavitch Directory". Chabad. Приступљено January 13, 2015.</ref>. Институције обезбеђују приступ неповезаним Јеврејима у хуманитарнихуманитарној помоћи, вјерским, културним и образовним активностима нау Хабадовим центрима; коду синагогасинагогама, школашколама, камповакамповима, и народнихнародним кухињакухињама.
 
Студије показују да је између [[1993]] до [[1996]] број чланова са 40.000<ref>Heilman, Samuel (December 15, 2005). "The Chabad Lubavitch Movement: Filling the Jewish Vacuum Worldwide". Jerusalem Center for Public Affairs. Приступљено January 13, 2015.</ref> повећан на 200.000<ref>The perfect matzo a matter of timing". TODAY. Associated Press. April 12, 2006. Приступљено January 13, 2015.</ref><ref>Wertheimer, Jack. A People Divided: Judaism in Contemporary America. New York: Basic Books (A Division of Harper Collins) 1993. pg. xiv–xv". Adherents.com. Приступљено 2010-05-12.</ref><ref>{{Cite book|last=Occhiogrosso|first=Peter|chapter=Judaism|title=The Joy of Sects: A Spirited Guide to the World's Religious Traditions|location=New York|publisher=Doubleday|pages=250}}</ref>{{sfn|Andryszewski|1996|p=95}}. Јерусалимски центар за односе са јавношћу (JCPA) је у свом извештају из 2015. навео је да годишње, кодна ХабадовихХабадовим покретаскуповима, присуствује барнајмање милион људи.<ref>{{Cite book|authot1=Slater, Elinor|last2=Slater|first2=Robert|title=Great Jewish Men|publisher=Jonathan David Publishers|year=1996|isbn=978-0-8246-0381-6|pages=279}}</ref><ref>Sharon Chisvin (5 August 2007). "Chabad Lubavitch centre set for River Heights area". Winnipeg Free Press. Archived from the original on 27 September 2007.</ref> За време [[Ханука|Хануке]] присутно је око 8 милиона Јевреја у 80 земаља света<ref>Chabad-Lubavitch's Global Chanukah Campaign". Chabad. Приступљено January 13, 2015.</ref>.
 
== Историја ==
 
Хабад је био основан у [[Љозна|Љозни]] [[1775]]. године, [[Руска Империја,]]. одОснивач рабинапокрета је рабин Шнеур ЗалманаЗалман<ref>Agudas Chasidei Chabad of United States v. Gourary NO. CV-85-2909 Archived June 9, 2015, at the Wayback Machine.</ref>, студентастудент ''Магида из Межарича'' (рабин [[Довбер бен Абрахам]]), наследник покрета хасидског јудаизма, рабина [[Бал Шем Тов|Израел Бал Шем Това]]. Седиште је у почетку било у селу [[Љубавичи]], за око 100 година, једно кратко време у [[Ростов на Дону|Ростову на Дону]], [[Рига|Риги]] и [[Варшава|Варшави]]. Од [[1940|1940.]] центар је премештен у [[Бруклин]], [[Њујорк]].<ref>Sholom DovBer Schneersohn (1860–1920)". Chabad. Приступљено January 13, 2015.</ref><ref>Altein, R, Zaklikofsky, E, Jacobson, I: Out of the Inferno: The Efforts That Led to the Rescue of Rabbi Yosef Yitzchak Schneersohn of Lubavitch from War Torn Europe in 1939–40. Merkos L'Inyonei Chinuch. {{page|year=2002|isbn=978-0-8266-0683-9|pages=270}}</ref>
Иако је било више сектапокрета хасидског јудаизма, Хабад Љубавич је једини који је још активан, и јединоједини је гибањепокрет у хасидизму.<ref>Beck, Atara (16 August 2012). "Is Chabad Lubavitch". The Jerusalem Post.</ref> Према професору Ђонатану Сарни (Историја Јевреја у Америци), покрет Хабад је доживео велик успон за време 1946-2015.<ref>Jonathan D. Sarna (October 14, 2015). "The Jewish Future: What will be the condition of the Jewish community 50 years from now?". Commentary Magazine. Commentary, Inc.</ref> Почетком 20. века (око 1900) отворилиосновали су кровну организацију ''Агудас Хасидеј Хабад''.
 
==== Лидери покрета ЧабадХабад ====
 
Покрет Хабад је ималоод редоследоснивања одпредводило седам главних рабина:
* рабин [[Шнеур Залман]], оснивач Хабада у селу [[Љозна]]. Био је најмлађи ученик ''Магида из Мазерича'' ([[Бал Шем Тов]], оснивач [[хасидизам|хасидизма]]) и његов наследник. Написао је књигу ''Таннија'', главна књига следбеника Хабадизма. Његови наследникинаследници су преузели називе ''Шнеури'' или ''Шнерсон'', означавајући њихово порекло од оснивача покрета Хабад. Шнеур Залман је био познат као ''Стари рабин'' ([[јидиш (језик)|јидиш]]: אַלטער רבי, [[хебрејски језик|хебрејски]]: אדמו״ר הזקן).<ref>The Encyclopedia of Hasidism, "Habad", Jonathan Sacks. стр. 161–164</ref> {{sfn|Rabinowicz|1988|pp=83–92}}
* рабин [[Дов Бер Шнеури]] (1773–1827), син Шнеура Залмана, који је водио покрет Хабад у слеуселу Љубавичи. Његово лидерство је оспоравано од стране рабина [[Аарон Халеви|Аарона Халевија]], упркос томе признато му је очево наследство. Књижевно је проширио дела за хасидски покрет, такође на ново објавио нека писањанове одзаписе свога оца. МногоВећи део радова од рабина Дов Вера су објављеније накнадно одобјављавила заједнице заједница Хабад. Познат је као ''Средњи рабин'' ([[јидиш (језик)|јидиш]]: מיטעלער רבי, [[хебрејски језик|хебрејски]]: אדמו״ר האמצעי).<ref name="automatski generisano1">Leadership in the Chabad movement, Avrum Erlich, Jason Aronson. {{page|year=2000|isbn=978-0-7657-6055-5|pages=}}</ref><ref>Hayom Yom, p. A10</ref>
* рабин [[Менахем Мендељ Шнерсон]] (1789–1866), унук Шнеура Залмана и [[Српски сроднички односи|нећак]] од Дов Бера. Активан је био у селу Љубавичи, као претходники био је активан код писања радова, такође је објавио неке списе Старијег рабина, деда Шнеура Залмана. Менахема Мендељ Шнерсона су звали [[Менахем Мендељ Шнерсон|Цемах Цедек]].<ref>Chanoch Glitzenshtein, Sefer Hatoldos Tzemach Tzedek</ref>
* рабин [[Шмуељ Шнерсон]] (1834–1882), био је седми, најмлађи, син рабина Менахем Мендеља (Цемах Цедека). Титулу наследника, рабина, је водиопримио у селу Љубавичи, док је остала браћа била у осталим, локалним, насељима, који су основали самосталне групе. После смрти његов рад је објављен од стране Хабада. Звали су га рабин Махараш, акроним за ''Мареину ХаРав Шмуељ'' (Наш учитељ рабин Шмуељ).<ref>Hayom Yom, p. A14</ref><ref>"Sefer HaToldos Admur Maharash". Приступљено March 8, 2008.</ref>
* рабин [[Шалом Дов Бер Шнерсон]] (1860–1920), био је други син [[Шмуељ Шнерсон]]а, који је наследио свог оца на месту рабина. Пре преузимања титуле рабин, сачекао је неко време, како не би увредио свог старијег брата Залмана Аарона. Установио је [[јешива|јешиву]] ([[Талмуд]]ска школа за младе) ''Томхеј тмимим''. За време Првог светског рата преселио се у [[Ростов на Дону]]. Његова дела се данас изучавају на хабадским јешивама. У народу познат је као ''Рашаб'' (РАбин Шалом Бер).<ref>Hayom Yom. стр. 15–16</ref>
* рабин [[Јосиф Јицачак Шнерсон]] (1880–1950), једини син Шломо Дов Бера Шнерсона, који је наследио свог оца као рабин Хабада. Из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Русије]] је био протеран за време [[Бољшевици|Бољшевика]], који су му претили смртном казном.<ref>Encyclopedia of Hasidism, "Schneersohn, Joseph Isaac". Naftali Lowenthal. Aronson. {{page1|publisher=|location=London|year=1996|isbn=978-1-56821-123-7|pages=}}</ref> Преселио се у [[Пољска|Пољску]], где је водио Хабад у [[Варшава|Варшави]], све до [[Други светски рат|Другог светског рата]], када бежи од [[Трећи рајх|нациста]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Населио се у Бруклину[[Бруклин]]<nowiki/>у, [[Њујорк]], где води Хабад са својим институцијама. Организација се од тада није много мењала. Као остали рабини и он је оставио свој печат у књижевним радовима. У народу је познат као ''Претходни рабин'' (превод са јидиша ''Frierdiker Rebbe'')
* рабин [[Менахем Мендељ Шнерсон]] (1902–1994)<ref>његово оригинално име је мало другачије од трећег рабина (презиме није исто, фали друго слово х)</ref>, син Јосифа Јицачака Шнерсона и праунук трећег рабина из [[Љубавичи|Љубавича]], који је постао рабин годину након смрти оца. За његово време доста је проширио Хабадизам по свету и додао стотине нових установа. Његове дела су део учења хабадиста. Звали су га ''Рабин из Љубавича'' или ''Рабин''. Чак и након смрти неки га сматрају главнимнајважнијим од свих седам рабина.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хабад