Прва пољска болница у Драгоманцима — разлика између измена

 
 
Париски споразум, и нова организација санитета тешко је пала српским војним лекарима а нарочито хирурзима, а посебно оцу српске ратне хирургије др Михајлу Мики Петровићу, који је овако реаговао:
[[Датотека:Medical equipment in the First World War 2238.jpg|300п|мини|лево|Пронађени материјални докази о болничкој нези војника на Солунском фронту у великој мери су и данас неистражени, али фотографска документација француске Источне армије недвосмислено указује на њихову повезаност са српским војним болницама и даје значајне информације о справљању и чувању лекова, о чему сведоче и нађене стаклене посуде ''(на слици)'']]
{{цитат2|Ми се (војни) лекари љутимо, кад нам резервни санитетски официри пребаце да је (на Солунском фронту) на њима лежао највећи део посла... Требало је заћи на фронт и уверити се да је био процентуално несразмерно мали број активних санитетских официра према резервним, док је у исто време у Солуну (по канцеларијама и надлештвима) процентуално био несразмерно велики број активних према резервним. Као да је девиза Санитета Врховне команде била: резерва на фронт, актива у позадину! А при све том наш санитет уопште није био малобројан.<ref>Б. Димитријевић: ''Поводом успомена творца модерног српског војног санитета'',(„Даница 2005.“ Београд. Вукова задужбина. стр. 386)</ref>“}}
 
{{цитат2|Ми се (војни) лекари љутимо, кад нам резервни санитетски официри пребаце да је (на Солунском фронту) на њима лежао највећи део посла... Требало је заћи на фронт и уверити се да је био процентуално несразмерно мали број активних санитетских официра према резервним, док је у исто време у Солуну (по канцеларијама и надлештвима) процентуално био несразмерно велики број активних према резервним. Као да је девиза Санитета Врховне команде била: резерва на фронт, актива у позадину! А при све том наш санитет уопште није био малобројан.<ref>Б. Димитријевић: ''Поводом успомена творца модерног српског војног санитета'',(„Даница 2005.“ Београд. Вукова задужбина. стр. 386)</ref>“}}
[[Датотека:Medical equipment in the First World War 2238.jpg|300п400п|мини|левоцентар|Пронађени материјални докази о болничкој нези војника на Солунском фронту у великој мери су и данас неистражени, али фотографска документација француске Источне армије недвосмислено указује на њихову повезаност са српским војним болницама и даје значајне информације о справљању и чувању лекова, о чему сведоче и нађене стаклене посуде ''(на слици)'']]
Преостајала је само лична иницијатива, да се нешто промени у српском војном санитете на Солунском фронту коју су највише осим Петровића, испољили и др Ђорђе Нешић, др Милош Ђ. Поповић. Наиме они су искористили поклон од контесе Шабан де ла Палис, опрему за операциону салу, чак и рендген апарат, а уз рендген и инжењера Анри Геја, који ће се све време старати о поменутом апарату.{{напомена|Тај рендген ће успешно и непрекидно радити наредне две године.}}
{{цитат2|Добијање поменуте опреме било је тек пола посла; недостајали су шатори, кухиња, кревети постељина, све то је требало измолити од Француза. Срећом те је Михајло Петровић у то доба, као хирург, већ био познат широм Европе, па му је његов колега начелник француског санитета генерал др Пол Руот изишао у сусрет у толико, што је пазећи да не прекрши Париски споразум, дозволио оснивање Прве хируршке пољске болнице српске Врховне комадне у [[Василики|Василици]], сеоцету југоисточно од Солуна.}}