Прогон ЛГБТ+ особа у Нацистичкој Немачкој — разлика између измена

Под влашћу национал-социјалиста у [[Трећи рајх|Немачкој]] од 1933. до 1945. године, [[Геј|геј мушкарци]] и (у мањем обиму) [[Лезбијка|лезбејке]] су активно били прогоњени, и више хиљада њих је било заробљено у [[Сабирни логор|концентрационим логорима]].

 

Почевши од 1933. године, све [[ЛГБТ]] организације су биле забрањене, уџбеници о [[Хомосексуалност|хомосексуалности]] и људској сексуалности уопштено (попут књига које је издао Институт за родне студије, под управом јеврејског геј активисте Магнуса Хиршфелда), спаљени су. [[Гестапо]] је саставио спискове хомосексуалаца и [[Геј бар|геј клубови]] су затворени. Неки хомосексуалци су пребегли, док су се други притајили или се посветили хетеросексуалним везама како би прикрили свој идентитет. У овом периоду приближно 100.000 мушкараца је ухапшено под сумњом да су хомосексуалци, од којих је 50.000 њих званично осуђено. Већина њих је казну служила у регуларним затворима, а између 5.000 и 15.000 других је затворено у нацистичке концентрационе логоре. Водећи научник Ридигер Лаутман тврди да је стопа смртности хомосексуалаца у концентрационим логорима премашивала 60%. Хомосексуалци су у логору трпели немерљив степен окрутности својих поробљивача, попут служења као мета за вежбе гађања..<ref>{{Cite web|date=2020-01-27|title=Remembering LGBT people murdered in the Holocaust|url=https://morningstaronline.co.uk/article/monday-remembering-lgbt-people-murdered-holocaust|access-date=2020-07-22|website=Morning Star|language=en}}</ref> Хомосексуалци су били коришћени и као пацијенти за нацистичке медицинске експерименте, јер су научници покушавали да пронађу „лек” за хомосексуалност.

Немачка влада се 2002. године извинила ЛГБТ заједници због тога што је нацистичка влада прогонила хомосексуалце.<ref>{{cite news |url=http://www.glapn.org/sodomylaws/world/germany/genews011.htm |title=Germany Offers Nazi-Era Pardons |author=Melissa Eddy |date=May 18, 2002 |publisher=Associated Press}}<!-- not official URL but it has the full text --></ref> [[Европски парламент]] је 2005. године усвојио резолуцију о [[Холокауст|холокаусту]] која је обухватала прогон хомосексуалаца. Широм света изграђени су споменици геј жртвама [[Нацизам|нацизма]].<ref>{{cite news |url=http://www.dw.de/european-parliamentarians-stand-up-against-homophobia/a-1874852|title=European Parliamentarians Stand Up Against Homophobia |author= Mathis Winkler |date=January 18, 2006 |publisher=Deutsche Welle}}</ref> Неколико покрета попут пројекта ''Тишина = Смрт'' повратило је симбол ружичастог троугла у знак подршке геј правима, свести о [[Сида|сиди]] и сродним питањима.

Ухапшени хомосексуалци коришћени су за креирање спискова осталих чланова хомосексуалне заједнице, што је водило ка друштвеном чишћењу хомосексуалне заједнице. Геј мушкарци који нису успешно емигрирали на сигурно покушали су да сакрију свој хомосексуални идентитет, а неки су били у хетеросексуалним везама и браковима са женама.<ref>{{Cite web|url=https://www.ushmm.org/exhibition/persecution-of-homosexuals/|title=Nazi Persecution of Homosexuals 1933-1945|website=www.ushmm.org|access-date=2019-11-14}}</ref>

 

У марту 1933. године, Курт Хилер, главни организатор Института за сексуална истраживања Магнуса Хиршфелда, послат је у концентрациони логор. Дана 6. маја 1933. године, нацистичка омладина извршила је организовани напад на Институт за сексуална истраживања. Неколико дана касније, 10. маја, библиотека и архив Института јавно су извучени и спаљени на улицама Опернплаца. Уништено је око 20.000 књига и часописа и 5.000 слика. Такође су заплењени опсежни спискови имена и адреса хомосексуалаца Института.<ref name="Rector">{{cite book|last=Rector|first=Frank|title=The Nazi extermination of homosexuals|year=1981|publisher=Stein and Day|isbn=0-812827295|url=https://archive.org/details/naziexterminatio00rect}}</ref> Усред паљења, [[Јозеф Гебелс]] одржао је политички говор пред гомилом од око 40.000 људи.

 

 

== Концентрациони логори ==

Иако нису сви хомосексуални мушкарци у Немачкој слати у концентрационе логоре, за оне који јесу, искуство је било нарочито брутално и често фатално. Хомосексуалци су сматрани најнижима у хијерархији концентрационих логора. Процене се веома разликују у погледу броја хомосексуалаца затворених у концентрационим логорима током Холокауста, у распону од 5.000 до 15.000, од ​​којих су многи изгубили живот. Поред тога, подаци о конкретним разлозима интернирања не постоје у многим областима, што отежава прецизно утврђивање броја тачно колико је хомосексуалаца страдало у логорима смрти. Хомосексуалци су често класификовани као „асоцијални“ када су послати у концентрационе логоре, што отежава процену броја хомосексуалаца у концентрационим логорима. „Асоцијални“ су били врло широка правна категорија у нацистичкој Немачкој која се састојала од људи који се „стиде рада“ (тј. лењи), наркомана, бескућника, алкохоличара, ситних криминалаца и људи који су били само ексцентрични или неконформистички, и власти су хомосексуалце често класификовале као „асоцијалне“ као начин показивања „девијантне“ природе „асоцијалних особа“ уопште.