Прогон ЛГБТ+ особа у Нацистичкој Немачкој — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
Под влашћу национал-социјалиста у [[Трећи рајх|Немачкој]] од 1933. до 1945. године, [[Геј|геј мушкарци]] и (у мањем обиму) [[Лезбијка|лезбејке]] су активно били прогоњени, и више хиљада њих је било заробљено у [[Сабирни логор|концентрационим логорима]].
Почевши од 1933. године, све [[ЛГБТ]] организације су биле забрањене, уџбеници о [[Хомосексуалност|хомосексуалности]] и људској сексуалности уопштено (попут књига које је издао Институт за родне студије, под управом јеврејског геј активисте Магнуса Хиршфелда), спаљени су. [[Гестапо]] је саставио спискове хомосексуалаца и [[Геј бар|геј клубови]] су затворени. Неки хомосексуалци су пребегли, док су се други притајили или се посветили хетеросексуалним везама како би прикрили свој идентитет. У овом периоду приближно 100.000 мушкараца је ухапшено под сумњом да су хомосексуалци, од којих је 50.000 њих званично осуђено. Већина њих је казну служила у регуларним затворима, а између 5.000 и 15.000 других је затворено у нацистичке концентрационе логоре. Водећи научник Ридигер Лаутман тврди да је стопа смртности хомосексуалаца у концентрационим логорима премашивала 60%. Хомосексуалци су у логору трпели немерљив степен окрутности својих поробљивача, попут служења као мета за вежбе гађања..<ref>{{Cite web|date=2020-01-27|title=Remembering LGBT people murdered in the Holocaust|url=https://morningstaronline.co.uk/article/monday-remembering-lgbt-people-murdered-holocaust|access-date=2020-07-22|website=Morning Star|language=en}}</ref> Хомосексуалци су били коришћени и као пацијенти за нацистичке медицинске експерименте, јер су научници покушавали да пронађу „лек” за хомосексуалност.
Немачка влада се 2002. године извинила ЛГБТ заједници због тога што је нацистичка влада прогонила хомосексуалце.<ref>{{cite news |url=http://www.glapn.org/sodomylaws/world/germany/genews011.htm |title=Germany Offers Nazi-Era Pardons |author=Melissa Eddy |date=May 18, 2002 |publisher=Associated Press}}<!-- not official URL but it has the full text --></ref> [[Европски парламент]] је 2005. године усвојио резолуцију о [[Холокауст|холокаусту]] која је обухватала прогон хомосексуалаца. Широм света изграђени су споменици геј жртвама [[Нацизам|нацизма]].<ref>{{cite news |url=http://www.dw.de/european-parliamentarians-stand-up-against-homophobia/a-1874852|title=European Parliamentarians Stand Up Against Homophobia |author= Mathis Winkler |date=January 18, 2006 |publisher=Deutsche Welle}}</ref> Неколико покрета попут пројекта ''Тишина = Смрт'' повратило је симбол ружичастог троугла у знак подршке геј правима, свести о [[Сида|сиди]] и сродним питањима.
Линија 16 ⟶ 15:
== Удар на хомосексуалце ==
[[File:Gestapo_radio-telegram_for_list_of_suspected_homosexuals._Transcribed_for_chief_of_police_in_Dortmund.jpg|thumb|Гестапов телеграм са списком осумњичених хомосексуалаца за шефа полиције у Дортмунду]]Крајем фебруара 1933. године, како је ублажавајући утицај [[Ернст Рем|Ернста Рема]], најистакнутијег хомосексуалног нацистичког званичника, ослабио, нацистичка партија је покренула чистку хомосексуалних (геј, лезбејских и бисексуалних; тада познатих као хомофилних) клубова у Берлину, забранила сексуалне публикације и забранила организоване геј групе. Као последица тога, многи су побегли из Немачке (нпр. Ерика Ман, Ричард Плант). Сам Рем је био хомосексуалац, али се приказивао као ултра-мачо „јак” тип и презирао је „меке” хомосексуалце. Странке које су се противиле [[Адолф Хитлер|Хитлер]]у чак су искористиле Ернста, за којег је било познато да је посећивао многе берлинске геј клубове и салоне и био члан Лиге за људска права, да би нападали Хитлера расправљајући о „Хитлеровом [[квир]] пријатељу Рему“.<ref>{{Cite book|title=Arbeiterparteien und Homosexuellenfrage : zur Sexualpolitik von SPD und KPD in der Weimarer Republik|last=Eissler, W. U.|date=1980|publisher=R. Winkel|isbn=3921495504|location=Berlin|oclc=8533169}}</ref> Клима страха завладала је хомосексуалном заједницом, са, на пример, многим лезбејкама које су се венчале како би избегле слање у концентрационе логоре који су се први пут појавили у марту 1933.
За само неколико недеља од Хитлеровог именовања за канцелара 30. јануара 1933, рације и сузбијање током целе године означили су суштину прекретнице у нацистичком прогону хомосексуалаца. У фебруару су нацистички војници почели да затварају барове и забрањују продају публикација са сексуалним садржајем.<ref>{{Cite web|url=https://www.ushmm.org/exhibition/persecution-of-homosexuals/|title=Nazi Persecution of Homosexuals 1933-1945|website=www.ushmm.org|access-date=2019-11-13}}</ref> Као резултат тога, хомосексуална заједница се повукла из клубова и група које су доминирале хомосексуалном заједницом у Немачкој, чиме се брзо стало на крај живахним хомосексуалним заједницама у то време. Лично сведочење анонимног испитаника променило је политичку климу као „гром“, док су многи његови јеврејски и хомосексуални пријатељи почели да нестају док су, како се претпоставља, били у притвору.<ref>{{Cite book|title=Rosa Winkel, Rosa Listen: Homosexuelle und 'Gesundes Volksempfinden' von Auschwitz bis heute.|last1=Stümke|first1=Hans-Georg|last2=Finkler|first2=Rudi|publisher=|year=1981|isbn=|location=Hamburg|pages=238}}</ref> Пруска полиција покренула је серију рација ради затварања геј барова, а параграф 175 спроведен је с новим степеном строгоће и жара. Један хомосексуалац препричавао је да је редовно позиван у канцеларију Гестапа на испитивање током недеља након хапшења свог ранијег романтичног партнера. Он је, као и многи хомосексуалци у то време, морао да прекине све односе са свим својим пријатељима из хомосексуалне заједнице, коментаришући да су „живели као животиње у дивљем парку ... увек осећајући ловце“.
| |||