Врхбосна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мања измјена
Ред 10:
Врхбосна се помиње средином 13. века као једно од главних места у тадашњој Босанској бановини. Значај места и жупе проистицао је из њиховог средишњег положаја у црцу средњовековне Боисне. Најзначајнија места на подручју жупе Врхбосне била су: чувени град [[Ходиђед]], стари Градац ([[Которац (град)|Которац]]), као и [[Торник]] и [[Булог]].
 
Жупа Врхбосна се простирала око горњег, изворишног тока реке [[Босна (река)|Босне]], односно у сливовима њених притока [[Миљацка|Миљацке]] и [[Жељезница|Жељезнице]]. Са готово свих страна била је омеђена плнинскимпланинским венцима [[Романија|Романије]], [[Јахорина|Јахорине]], [[Требевић]]а, [[Бјелашница|Бјелашнице]] и [[Игман]]а, пружајући се до превоја [[Кобиљача|Кобиљаче]] и реке [[Вогошћа (ријека)|Вогошће]]. Поменуте међе одвајале су жупу Врхбосну од суседних жупа: [[Вогошћа (жупа)|Вогошће]], [[Босна (жупа)|Босне]], [[Лепеница (жупа)|Лепенице]], [[Криваја (жупа)|Криваје]], [[Неретва (жупа)|Неретве]], [[Комска (жупа)|Комске]], [[Загорје (жупа)|Загорја]], [[Прача (жупа)|Праче]] и [[Бистрица (жупа)|Бистрице]].
 
Почетком 15. века, жупу Врхбосну држали су великаши [[Павловићи]]. У то време започињу стални упади Турака у средишње босанске области. Након од 1416. године, Врхбосна је била изложена сталном турском притиску са циљем успостављања трајних упоришта у самом средишту Босне.<ref name="Šabanović1959-27-31">{{cite book|last=Šabanović|first=Hazim|title=Bosanski pašaluk|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ|year=1959|publisher=Naučno društvo Bosne i Hercegovine|pages=27-31}}</ref> Средином 15. века, поменути циљ је коначно остварен. На подручју жупе Врхбосне [[Турци]] створили најзападнију испоставу [[Босанско крајиште|Босанског крајишта]], створивши вилајет [[Ходидјед]].