м
→Каријера: исправак формата датума
м →top: козметика |
м →Каријера: исправак формата датума |
||
Ред 33:
Рођен у [[Езеиза|Езеизи]], Тарантини је прошао све омладинске секције [[ФК Бока јуниорс|Боке Јуниорс]] раних 1970-их, а запажен је по афро фризури и великим предњим зубима, који су му стекли надимак к''онејо'' ("зец").
Године 1977. са [[ФК Бока јуниорс|Боком јуниорс]] победио је на свом првом међународном клупском [[фудбал]]ском такмичењу и једном од најпрестижнијих светских турнира и најпрестижнијем клупском такмичењу у [[Латинска Америка|латиноамеричком]] фудбалу - [[Копа либертадорес|Kопа Либертадорес]]. Тада је [[ФК Бока јуниорс|Бока]] освојила трофеј после победе над [[ФК Крузеиро|Крузеиром]] 5:4 на пенале (0:0 у регуларном делу утакмице). Меч је одржан на [[Стадион Сентенарио|Сентенарију]] у [[Монтевидео|Монтевидеу]], 14. септембра 1977.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/sacups/copa77.html|title=Boca Juniors 0–0 Cruzeiro – aet 5–4 pen.|date=28.
Тарантини је био део репрезентације Аргентине до 23 године која је победила на турниру у Тулону 1975. године, заједно са [[Хорхе Валдано|Хорхеом Валданом]], [[Америко Галего|Америком Галегом]] и другима, и Цезаром Менотијем као тренером. Постао је леви бек [[Фудбалска репрезентација Аргентине|аргентинске фудбалске репрезентације]] након што је Хорхе Караскоса напустио тим. Такође, са 22 године је био најмлађи играч тог тима.
| |||