Вектор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.1 |
м исправак формата датума |
||
Ред 7:
У [[mathematics|математици]], [[physics|физици]], и [[engineering|инжењерству]], ''Еуклидов вектор'' (који се понекад назива ''геометријским''<ref>{{harvnb|Ivanov|2001}}</ref> или '''просторним вектором''',<ref>{{harvnb|Heinbockel|2001}}</ref> или — као што се то чини овде — једноставном ''вектор'') геометријски је објекат који има [[Magnitude (mathematics)|магнитуду]] (или [[euclidean norm|дужину]]) и [[Direction (geometry)|смер]]. Вектори се могу додати другим векторима према правилима [[vector algebra|векторске алгебре]]. Еуклидов вектор се често представља [[line segment|линијским сегментом]] са одређеним смером, или графички као стрелица, која повезује ''почетну тачку'' ''A'' са ''крајњом тачком'' ''B'',<ref>{{harvnb|Itô|1993|p=1678}}; {{harvnb|Pedoe|1988}}</ref> и означава се са <math>\overrightarrow{AB}.</math>
Физичко тумачење вектора обично се своди на тродимензионални простор. Тако су векторске величине [[брзина]], [[сила]], [[убрзање]], [[импулс]], [[момент импулса]]... Скаларне су [[маса]], [[температура]], [[запремина]]... Физичке величине чија векторска вредност зависи и од координате називају се [[тензор]]ске. Оне се математички представљају матрицом, у најпростијем случају 3×3. Тензорским величинама се описују векторске величине у анизотропној средини рецимо код некубичних кристала. Тензорске величине су [[топлотна проводљивост]], [[електрична проводљивост]], [[дифузиони коефицијент]], [[индекс преламања]] итд ... Вектор је оно што је неопходно за „преношење” тачке ''A'' до тачке ''B''; латинска реч -{''vector''}- значи „носилац”.<ref>Latin: vectus, [[perfect participle]] of vehere, "to carry"/ ''veho'' = "I carry". For historical development of the word ''vector'', see {{OED|vector ''n.''}} and {{cite web|author = Jeff Miller| url = http://jeff560.tripod.com/v.html | title = Earliest Known Uses of Some of the Words of Mathematics | accessdate
== Историја ==
Концепт вектора какав је данас познат, развијао се постепено током више од 200 година. Око десетак људи дало је значајан допринос.<ref name="Crowe">Michael J. Crowe, [[A History of Vector Analysis]]; see also his {{cite web |url=http://www.nku.edu/~curtin/crowe_oresme.pdf |title=lecture notes |accessdate=4. 9. 2010
[[Giusto Bellavitis|Гиусто Белавитис]] је 1835. апстраховао основну идеју када је успоставио концепт [[equipollence (geometry)|еквилиполенције]]. Радећи у Еуклидској равни, он је учинио еквиполиентним било који пар линијских сегмената исте дужине и оријентације. У суштини, остварио је [[equivalence relation|однос еквиваленције]] на паровима тачака (битачкама) у равни и тако успоставио први векторски простор у равни.<ref name="Crowe"/>{{rp|52–4}}
Ред 173:
| isbn = 1-55369-133-4
| url = http://www.math.odu.edu/~jhh/counter2.html
| accessdate
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20200106103811/http://www.math.odu.edu/~jhh/counter2.html
| archivedate
| url-status = dead
}}.
| |||