Момчило Тапавица — разлика између измена

нема резимеа измене
(додајем реченицу)
 
{{Уметник
| име = Момчило Тапавица
| слика = Momcilo Tapavica.jpg‎
| опис_слике = Момчило Тапавица
| датум_рођења = {{Датум рођења|1872|10|14}}
| место_рођења = [[Надаљ]]
| држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1949|1|10|1872|10|14}}
| место_смрти = [[Пула]]
| држава_смрти = {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
| поље =
| правац_традиција =
| утицаји_од =
| утицао_на =
| значајна_дела =
| боја = #CCCC99
}}
 
'''Момчило Тапавица''' ({{јез-мађ|Tapavicza Momcsilló}}, [[Надаљ]], [[14. октобар]] [[1872]]. — [[Пула]], [[10. јануар]] [[1949]]) је био српски архитекта, свестрани спортиста, учесник [[Летње олимпијске игре 1896.|Првих олимпијских игара 1896.]] у [[Атина|Атини]] и освајач трећег места у тенису за [[Угарска|Угарску]]. У то време Војводина је била део [[Аустроугарска|Аустроугарске]] монархије, а на олимпијским играма [[Аустрија]] и Угарска су имале посебне екипе.
 
Тапавица је први Словен и Србин у историји који је освојио олимпијску медаљу.
 
== Биографија ==
Рођен је у [[1872]]. у Надаљу. Гимназију је учио у [[Нови Сад|Новом Саду]], а после [[1891]], постао је стипендиста Матице српске у [[Будимпешта|Будимпешти]] на студијама архитектуре у Високој техничкој школи. по завршетку школовања радио је у Будимпешти, пре него је дошао у Нови Сад.
[[Датотека:Building of the Matica srpska, Novi Sad.jpg|Зграда [[Матица српска|Матице српске]] у Новом Саду коју је пројектовао Момчило Тапавица|мини]]
Тапавици је будимски епископ и потоњи патријарх [[Патријарх српски Лукијан|Лукијан Богдановић]] поверио пројекат израде владичанског двора у [[Сентандреја|Сентандреји]]. Томе се супротставио тадашњи патријарх [[Патријарх српски Георгије|Георгије Бранковић]], желећи да се пројекат повери познатом архитекти Владимиру Николићу, патријарховом рођаку. Године 1903. Тапавица је израдио план обнове [[Саборна црква у Новом Саду|Саборне цркве у Новом Саду]]. Како је Тапавица био [[Либерална странка (Србија)|либерал]], а у Новом Саду власт су чинили [[Народна радикална странка|радикали]] [[Јаша Томић|Јаше Томића]], усвојен је план једног словачког архитекте. Тапавица се са радикалима даље сукобио приликом градње задужбине баронесе Јовић у Бечеју. Ово је довело до двобоја са адвокатом Бранком Илићем и физичког напада на Јашу Томића.<ref name=autogenerated1>{{Cite book |last=Ракић|first=Лазар |authorlink= Лазар Ракић |title=Надаљ |year=1988|publisher= Матица српска}}</ref>
 
После женидбе [[1908]], на позив [[никола I Петровић|краља Николе I]], одлази у [[Црна Гора|Црну Гору]] где пројектује и гради више зграда. На [[Цетиње|Цетињу]] гради Немачку амбасаду и Државну банку Црне Горе, у [[Херцег Нови|Херцег Новом]] хотел „Боку“ (страдао у земљотресу [[1979]]. год.), породичну кућу у [[Бијела (Херцег Нови)|Бијелој]], која је касније служила као Дом за незбринуту децу. У том периоду, [[1912]]. је по његовим пројектима израђена репрезентативна зграда [[Матица српска|Матице српске]] у Новом Саду.<ref name=autogenerated1 />
 
За време Првог светског рата избегао је из Аустроугарске, преко [[Рим]]а и [[Лозана|Лозане]] у [[Мароко]]. У [[Рабат]]у је водио послове [[геодезија|геодетских]] мерења.
 
Све међуратно време проводи у Новом Саду, где отвара свој пројектни биро. Био је владин повереник за [[мелиорација|мелиорацију]] источног [[Срем]]а. Током Другог светског рата био је у Новом Саду, а од [[1948]]. одлази у [[Пореч]], где доприноси обнови ратом разореног града. У 76. години оболео је од хроничне жутице, која се искомпликовала. Умро је [[10. јануар]]а [[1949]]. године и сахрањен је на гробљу у Пули.<ref name=autogenerated1 />
 
У Херцег Новом му је [[1999]]. године постављена спомен биста ''„првом олимпијском путнику из Југославије''“.
 
== Спортска биографија ==
{{Спортиста
| име = Момчило Тапавица
| надимак =
| слика = Momcilo Tapavica.jpg‎
| слика_ширина =
| слика_опис =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1949|1|10|1872|10|14}}
| место_смрти = [[Пула]]
| држава_смрти = {{застава|Социјалистичка Федеративна РепубликаФНР Југославија}}
| држављанство = {{ЈУГ}}
| висина =
| позиција =
{{медаља крај}}
}}
 
'''Момчило Тапавица''' ({{јез-мађ|Tapavicza Momcsilló}}, [[Надаљ]], [[14. октобар]] [[1872]]. — [[Пула]], [[10. јануар]] [[1949]]) је био српски архитекта, свестрани спортиста, учесник [[Летње олимпијске игре 1896.|Првих олимпијских игара 1896.]] у [[Атина|Атини]] и освајач трећег места у тенису за [[Угарска|Угарску]]. У то време Војводина је била део [[Аустроугарска|Аустроугарске]] монархије, а на олимпијским играма [[Аустрија]] и Угарска су имале посебне екипе.
 
Тапавица је први Словен и Србин у историји који је освојио олимпијску медаљу.
 
== Биографија ==
[[Датотека:Monument dedicated to Momčilo Tapavica in Novi Sad.jpg|Споменик Тапавици у Новом Саду|мини|лево]]
 
Рођен је у [[1872]]. у Надаљу. Гимназију је учио у [[Нови Сад|Новом Саду]], а после [[1891]], постао је стипендиста Матице српске у [[Будимпешта|Будимпешти]] на студијама архитектуре у Високој техничкој школи. по завршетку школовања радио је у Будимпешти, пре него је дошао у Нови Сад.
 
Тапавици је будимски епископ и потоњи патријарх [[Патријарх српски Лукијан|Лукијан Богдановић]] поверио пројекат израде владичанског двора у [[Сентандреја|Сентандреји]]. Томе се супротставио тадашњи патријарх [[Патријарх српски Георгије|Георгије Бранковић]], желећи да се пројекат повери познатом архитекти Владимиру Николићу, патријарховом рођаку. Године 1903. Тапавица је израдио план обнове [[Саборна црква у Новом Саду|Саборне цркве у Новом Саду]]. Како је Тапавица био [[Либерална странка (Србија)|либерал]], а у Новом Саду власт су чинили [[Народна радикална странка|радикали]] [[Јаша Томић|Јаше Томића]], усвојен је план једног словачког архитекте. Тапавица се са радикалима даље сукобио приликом градње задужбине баронесе Јовић у Бечеју. Ово је довело до двобоја са адвокатом Бранком Илићем и физичког напада на Јашу Томића.<ref name=autogenerated1>{{Cite book |last=Ракић|first=Лазар |authorlink= Лазар Ракић |title=Надаљ |year=1988|publisher= Матица српска}}</ref>
 
После женидбе [[1908]], на позив [[никола I Петровић|краља Николе I]], одлази у [[Црна Гора|Црну Гору]] где пројектује и гради више зграда. На [[Цетиње|Цетињу]] гради Немачку амбасаду и Државну банку Црне Горе, у [[Херцег Нови|Херцег Новом]] хотел „Боку“ (страдао у земљотресу [[1979]]. год.), породичну кућу у [[Бијела (Херцег Нови)|Бијелој]], која је касније служила као Дом за незбринуту децу. У том периоду, [[1912]]. је по његовим пројектима израђена репрезентативна зграда [[Матица српска|Матице српске]] у Новом Саду.<ref name=autogenerated1 />
 
За време Првог светског рата избегао је из Аустроугарске, преко [[Рим]]а и [[Лозана|Лозане]] у [[Мароко]]. У [[Рабат]]у је водио послове [[геодезија|геодетских]] мерења.
 
Све међуратно време проводи у Новом Саду, где отвара свој пројектни биро. Био је владин повереник за [[мелиорација|мелиорацију]] источног [[Срем]]а. Током Другог светског рата био је у Новом Саду, а од [[1948]]. одлази у [[Пореч]], где доприноси обнови ратом разореног града. У 76. години оболео је од хроничне жутице, која се искомпликовала. Умро је [[10. јануар]]а [[1949]]. године и сахрањен је на гробљу у Пули.<ref name=autogenerated1 />
 
У Херцег Новом му је [[1999]]. године постављена спомен биста ''„првом олимпијском путнику из Југославије''“.
 
== Спортска биографија ==
Спортом се почео бавити у [[Нови Сад|Новом Саду]], а наставио на студијама у Будимпешти и био један од најистакнутијих атлетичара. Због великог талента и добрих резултала уврштен је као један од 13 чланова олимпијског тима Угарске за олимпијске игре у Атини. Био је пријављен за више дисциплина у [[атлетика|атлетици]] (скок удаљ, ском мотком, бацаљу кугле), [[рвање|рвању]], [[дизање тегова|дизању тегова]] (једном и две руке) и [[тенис]]у.
 
 
{{DEFAULTSORT:Тапавица, Момчило}}
 
[[Категорија:Рођени 1872.]]
[[Категорија:Умрли 1949.]]
[[Категорија:Србобранци]]
[[Категорија:Мађарски тенисери]]
[[Категорија:Мађарски дизачи тегова]]
[[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Мађарску]]
[[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у тенису]]
[[Категорија:Србобранци]]
[[Категорија:Архитектура класицизма у Србији‎]]