Нисибиска школа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м исправак формата датума
Ред 1:
'''Нисибиска школа''' (сиријски: ܐܣܟܘܠܐ ܕܢܨܝܒܝܢ), једно време апсорбована у [[Едескa школa|Едеској школи]], била је образовна установа у [[Нусајбин|Нисибису]] (сада [[Нусајбин|Нусаjбин]], [[Турска]]). Била је важно духовно средиште ране [[Црква Истока|Цркве Истока]], а попут [[Гондишапурска академија|Академије у Гондишапуру]] понекад се назива и првим универзитетом на свету..<ref>{{cite book|title=The Clash of Ideologies|author=Jonsson, David J.|year=2002|page=181|publisher=[[Xulon Press]]|isbn=978-1-59781-039-5}}</ref><ref>{{cite book|title=The politically incorrect guide to Islam (and the Crusades)|url=https://archive.org/details/politicallyincor00spen_448|url-access=limited|author=Spencer, Robert|page=[https://archive.org/details/politicallyincor00spen_448/page/n100 91]|isbn=978-0-89526-013-0|year=2005|publisher=[[Regnery Publishing]]}}</ref><ref>{{cite web|url=http://syrianorthodoxchurch.org/library/articles/monastic-life-in-the-syrian-orthodox-church-of-antioch|title=MONASTIC LIFE IN THE SYRIAN ORTHODOX CHURCH OF ANTIOCH|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110728080135/http://syrianorthodoxchurch.org/library/articles/monastic-life-in-the-syrian-orthodox-church-of-antioch|archivedate=2011-07-28. 7. 2011}}</ref> Школа је имала три основна одељења: [[Теологија|теологију]], [[Филозофија|филозофију]] и медицину. Њен најпознатији учитељ био је [[Нарсаи]], некадашњи управник Едеске школе.
 
Школа је основана 350. године у Нисибису. Током 363. године, када је Нисибис пао у руке Персијанаца, свети [[Јефрем Сирин|Јефрем, Сиријац]], је у пратњи више наставника, напустио школу. Отишли су до Едеске школе, где је Јефрем преузео управу над тамошњом школом. Основали су је још у 2. веку краљеви из династије Абгар. Када је Јефрем преузео школу, њен значај је још више порастао.<ref>{{cite web|url=http://syrianorthodoxchurch.org/library/articles/monastic-life-in-the-syrian-orthodox-church-of-antioch|title=MONASTIC LIFE IN THE SYRIAN ORTHODOX CHURCH OF ANTIOCH|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110728080135/http://syrianorthodoxchurch.org/library/articles/monastic-life-in-the-syrian-orthodox-church-of-antioch|archivedate=2011-07-28. 7. 2011}}</ref> Након [[Несторијански раскол|несторијанске шизме]], када је византијски цар [[Зенон (цар)|Зенон]] наредио да се школа затвори због учења из [[Несторијанство|несторијанске]] доктрине, коју је [[Халкидонско хришћанство|халкедонско хришћанство]] оценило [[Јерес|јеретичким]], школа је премештена назад у Нисибис.
==Рана историја==
Школу је око 350. године основао [[Јаков Нисибијски|Јаков из Нисибиса]] (Мар Јакуб). Њен узор је била школа [[Диодора из Тарсуса]] у Антиохији. Била је то идеална локација за сиријску школу: у центру [[Сиријски језик|сиријског]] света, али још увек у [[Римско царство|Римском царству]], које је тек прихватило [[хришћанство]]. Већи део [[Месопотамија|Месопотамије]] био је под влашћу [[Иран|персијских]] [[Сасанидско царство|Сасанида]], који су још покушавали да оживе древну [[Зороастризам|зороастријску]] религију.
Ред 15:
 
На крају 6. века, школа је прошла кроз теолошку кризу, када је управник [[Хенана из Адиабене]] покушао да ревидира званичну егзегетичку традицију која потиче од Теодора из Мопсуестије. Расправа о Хенани поделила је Цркву Истока и довела до одласка многих чланова школе ,<ref>{{cite book|last=Becker|first=Adam H.|title=
Fear of God and the Beginning of Wisdom: The School of Nisibis and the Development of Scholastic Culture in Late Antique Mesopotamia|year=2013|publisher=University of Pennsylvania Press|place=Philadelphia|page=2}}</ref> вероватно укључујући Бабаија Великог. Фокус контроверзе била је расправа између присталица ''једно-кнома'' (отприлике "[[Хипостаза|хипостаза]]") и ''дво-кномне'' [[Христологија|христологије]] ,<ref>{{cite book|last=Bevan|first=George|chapter=Nestorius of Constantinople|title=The Wiley Blackwell Companion to Patristics|editor-last=Parry|editor-first=Ken|publisher=Wiley Blackwell|place=Oxford|year=2015|p=206}}</ref> а подела је погоршана интервенцијама миафизита из [[Сиријска оријентално-православна црква|западне Сирије]].<ref>{{cite book|last=Reinink|first=Gerrit J.|chapter=Tradition and the Formation of the 'Nestorian' Identity in Sixth- to Seventh-Century Iraq|title=Religious Origins of Nations?: The Christian Communities of the Middle East|editor-last=ter Haar Romeny|editor-first=R. Bas|pages=230–232|year=2010|place=Leiden|publisher=Koninklijke Brill}}</ref> Напад Бабаија на Хенанину једнокномну теологију опште је прихваћен од стране Цркве Истока, мада је Хенана оставио значајан утицај на каснију традицију тумачења Цркве.<ref>{{cite encyclopedia|first=Jeff W.|last=Childers|title=Ḥenana|encyclopedia=Gorgias Encyclopedic Dictionary of the Syriac Heritage: Electronic Edition|url=https://gedsh.bethmardutho.org/Henana|editor1-last=Brock|editor1-first=Sebastian P.|editor2-last=Kiraz|editor2-first=George A.|editor3-last=Van Rompay|editor3-first=Lucas|publisher=Gorgias Press|year=2011|accessdate=11. June6. 2019}}</ref>
 
Контраверза око Хенане и монашки препород који је покренуо [[Аврам Велики из Кашкара|Аврам из Кашкара]],<ref>{{cite book|last=Brock|first=Sebastian|title=Fire from Heaven: Studies in Syriac Theology and Liturgy|page=77|place=Aldershot|year=2006|publisher=Ashgate}}</ref> којга је подржао Бабаи, умањила је утицај школе, а ширење других школа које су утемељене на његовом моделу широм Сасанидског царства такође је умањило њену средишњу улогу.<ref>{{cite encyclopedia|first=Adam H.|last=Becker|title=Nisibis, School of|encyclopedia=Gorgias Encyclopedic Dictionary of the Syriac Heritage: Electronic Edition|url=https://gedsh.bethmardutho.org/Henana|editor1-last=Brock|editor1-first=Sebastian P.|editor2-last=Kiraz|editor2-first=George A.|editor3-last=Van Rompay|editor3-first=Lucas|publisher=Gorgias Press|year=2011|accessdate=11. June6. 2019}}</ref> У првој половини 7. века, након смрти Хенане 610, изгледа да је школа доживела убрзани пад.<ref>{{cite book|last=Becker|first=Adam H.|title=Sources for the History of the School of Nisibis|page=10|year=2008|publisher=Liverpool University Press|place=Liverpool}}</ref>
==Утицај на западу==
Слава овог теолошког богословског училишта била је толико велика да су [[Папа Агапит I|папе Агапет I]] и [[Касиодор Сенатор|Касиодор]] желели да оснују школу сличне врсте у Италији. Неизвесна времена спречила су да се њихове жеље остваре, али Касиодоров манастир у Виваријуму био је инспирисан примером Нисибиса који је научио од квестора [[Гунилије|Џунилија]] за време свог боравка у Цариграду.