Савез комунистичке омладине Југославије — разлика између измена

Поништена измена бр. 23351839 корисника Pinki (разговор)ПРАВОПИС СТРАНА 149
ознака: ручно враћање
(Поништена измена бр. 23351839 корисника Pinki (разговор)ПРАВОПИС СТРАНА 149)
ознаке: поништење враћено
[[Датотека:Zgrada osnutka SKOJ-a.jpg|мини|десно|300п|Зграда у [[Загреб]]у у којој је октобра [[1919]]. основан СКОЈСкој.]]
[[Датотека:Spomen-ploča osnutku SKOJ-a.JPG|мини|десно|300п|Спомен-плоча на згради.]]
 
'''Савез комунистичке омладине Југославије''' ('''СКОЈСкој<ref name=":1">{{Cite book|title=Правопис српскога језика|last=Пешикан|first=Митар|publisher=Матица српска|year=2018|isbn=|location=Нови Сад|pages=149}}</ref>'''; {{јез-слв|Zveza komunistične mladine Jugoslavije (ZKMJ)}}, {{јез-мак|Сојуз на комунистичката младина на Југославија (СКМЈ)}}) је био омладински огранак [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) од [[1919]]. до [[1948]]. године.
 
Иако је забрањен само две године од свог оснивања и повремено жестоко прогањан, наставио је са радом у илегали и био је утицајна организација међу револуционарном омладином у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], а накнадно је постао важан организатор [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] против [[Силе Осовине|окупатора]] и домаћих квинслиншких снага. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], СКОЈСкој се ујединио са [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеном социјалистичком антифашистичком омладином Југославије]] (УСАОЈ) и постао шира организација [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенске]] омладине - '''[[Народна омладина Југославије]]''' ('''НОЈ'''), која је касније постала '''[[Савез социјалистичке омладине Југославије]]''' ('''ССОЈ''').
 
== Историја ==
СКОЈСкој је основан у [[Загреб]]у [[10. октобар|10. октобра]] [[1919]]. као политичка организација револуционарне омладине, која је следила политику Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста). У окупљању револуционарне омладине и студената–социјалиста тада се нарочито истакао [[Сима Миљуш]]. За првог секретара новоформиране организације био је изабран [[Драгољуб Миловановић]].<ref>Перо Морача, др. Станислав Стојановић. ''Комунисти Југославије 1919-1979''. „Експорт прес“, Београд 1979. година, 17. стр.</ref>
 
Регионални комитети су првобитно били основани, али су укинути [[1920]]. [[1921]], организација је забрањена заједно са партијом, која је у међувремену променила име у Комунистичка партија Југославије. Два конгреса су тајно одржавана током [[1920е|1920-их]], Други конгрес у јуну [[1923]], а Трећи конгрес у јуну [[1926]]. СКОЈСкој је постао и члан [[Међународна комунистичка омладина|Међународне комунистичке омладине]].
 
[[Датотека:SKOJ u Bugojnu.png|десно|250п|мини|Организација СКОЈ–аСкој–а у селу Пршљани код Бугојна 1940. године.]]
Између два светска рата, многи чланови организације су убијени од стране власти, заједно са другим комунистима. Међу њима је било и [[седам секретара СКОЈ-а|седам секретара Скоја]]: [[Павле Маргановић|Паја Маргановић]], [[Мијо Орешки]], [[Јанко Мишић]], [[Перо Поповић Ага]], [[Јосип Колумбо]], [[Јосип Дебељак]] и [[Златко Шнајдер]]. Један од секретара СКОЈ-аСкоја био је и [[Иво Лола Рибар]]. Ипак, организација је наставила да расте. Регионални комитети су поново успостављени [[1939]], и у предвечерје Другог светског рата, организација је имала 30.000 чланова.<ref>Перо Морача, др. Станислав Стојановић. ''Комунисти Југославије 1919-1979''. „Експорт прес“, Београд 1979. година, 91. стр.</ref>
 
Након што су Силе Осовине окупирале Југославију 1941, СКОЈСкој је организовао уједињени омладински фронт Антифашистичке омладинске комитете, са циљем борбе против [[фашизам|фашизма]], који су се на конгресу Антифашистичке омладине Југославије у [[Бихаћ]]у [[1942]]. ујединили у [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије]] ([[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]). СКОЈСкој је постао део шире организације, али је наставио да независно делује у њој.
 
=== СКОЈСкој у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији ===
 
У развитку СКОЈ-аСкоја у НОР и револуцији 1941 —1945. постојала су два периода. Први од устанка 1941. па до краја 1942. и други, од краја 1942 до краја НОР. Посебно значајан био је први период, јер су у њему у основи решени проблеми који су се појављивали на плану организационе изградње, начина организовања активности и обезбеђивања руководеће улоге СКОЈ-аСкоја међу омладином у војсци. У овом периоду превазиђена је организациона збрка у постављању СКОЈ-аСкоја у партизанским јединицама, јер је у почетку постојало низ организационих форми (активи, подактиви, језгра, васпитне групе), које су успоравале развитак СКОЈ-аСкоја, отежавале и кочиле његов рад. У овом периоду је организациона изградња СКОЈ-аСкоја у НОВ и ПОЈ у основи била извршена, а организациони принципи усвојени и у пракси потврђени, примењивани су до краја НОР у постављању и раду СКОЈ-аСкоја у новоформираним јединицама. На плану мобилизације омладине у војне јединице, такође су остварени значајни резултати, нарочито у јесен 1941. и 1942. године и то оног дела младих који су уочи рата и у периоду окупације земље већ били на антифашистичким и прогресивним позицијама.
 
Други период, чији је почетак обележен Првим антифашистичким конгресом омладине Југославије и саветовањем руководилаца СКОЈСкој- а у војсци, децембра 1942, карактерише даља доградња организационе структуре; масовније учешће омладине у оружаној борби и пораст чланова СКОЈСкој- а у НОВ и ПОЈ и изван оружаних снага, на ослобођеним и окупираним територијама. Посебно масован прилив омладине у НОВ и ПОЈ био је после [[капитулација Италије|капитулације Италије]], када су хиљаде младих ступали у оружану борбу.
 
[[Датотека:Skojevke iz Črnomlja šivajo zastave.jpg|мини|280п|Скојевке из Чрномља шивају заставе за словеначке бригаде.]]
И поред тога што су чланови СКОЈ-аСкоја давали сталне и немале жртве, јер су се увек налазили у првим борбеним редовима заједно са члановима КПЈ, СКОЈСкој у НОВ и ПОЈ, са развојем и ширењем народнооислободилачке борбе, стално је повећавао бројно стање, захваљујући масовном учешћу младе генерације у активностима НОП и у оружаној борби. Прихваћањем хиљаде младих бораца који су из разних средина и различитих схватања и уверења ступали у појединим фазама НОР у састав оружаних снага, КПЈ и СКОЈСкој су политичко-идеолошким утицајем, подизањем културног и образовног нивоа и пружањем помоћи у њиховом војном уздизању одлучујуће утицали у развијању и подизању свести младих антифашиста, бораца НОВ и ПОЈ, који су постепено усвајали научни социјализам и борили се младалачким жаром за остварење циљева НОП и постајали чланови СКОЈ-аСкоја и КПЈ.
 
Сложени и тешки услови у којима је покренут оружани устанак 1941. и вођен НОР у наредном периоду, битно су утицали, уз сталну и активну улогу КПЈ и СКОЈ-аСкоја, на брзо сазревање младих, који су од 18-годишњака за кратко време постајали зрели и одлучни људи, којима су повераване разне војнополитичке дужности. Од неписмених и полуписмених сеоских омладинаца и омладинки, израстали су у току НОР одважни и храбри командири и [[командант]]и и способни [[политички комесар]]и. КПЈ и СКОЈСкој су у току НОР правилним односом према младим, успели не само да их усмере у правцу активног учешћа у оружаној борби, него да од њих створе одлучне борце за ново, прогресивно, које је било саставни део националноослободилачке борбе народа Југославије. Присуство у оружаним снагама на крају НОР преко 600.000 младих људи и бројне жртве које је у борби против окупатора и домаћих квислинга дала млада генерација, показује да је омладина својом масовношћу и одлучношћу била основна борачка снага из које су израстали руководећи кадрови за нову револуционарну народну војску. Више од трећине целокупног руководећег кадра на крају НОР били су млади људи, радници, сељаци, студенти и ђаци. И поред бројног учешћа омладине у оружаној борби, знатан део остао је по страни покрета, а један део налазио се у саставу квислиншких и контрареволуционарних војних формација, које су се у току НОР бориле заједно са окупаторима против НОВ и ПОЈ. КПЈ и СКОЈСкој су успели на антифашистичкој, ослободилачкој и револуционарној платформи да остваре оружано јединство антифашистичке омладине, без обзира на националност, социјално порекло, политичку припадност и верска убеђења.
 
Радом на терену, СКОЈСкој и омладина из НОВ и ПОЈ за све време НОР, знатно су допринели развитку и активности организација СКОЈ-аСкоја и УСАОЈ-а на терену, повезивању војске и народа, стварању и јачању њиховог јединства, међусобне сарадње и помоћи. Како су се у војним јединицама налазиле најпрогресивније и најбројније снаге тадашњег друштва, нарочито у првим годинама НОР и револуције, оне су одиграле значајну улогу у ширењу идеја ослободилачке борбе и били су они војно-политички колективи, који су захваљујући активностима чланова КПЈ, СКОЈ-аСкоја и војно-политичких руководилаца, сврстали жаришта НОП у местима и крајевима где их до њиховог доласка није било. Војне јединице су одиграле посебно значајну улогу у ширењу народноослободилачке борбе и идеја научног социјализма. Захваљујући њима, визија новог друштва продирала је и у најзабаченија места од [[Ђевђелија|Ђевђелије]] до [[Триглав]]а. Као покретне јединице, чете, батаљони и бригаде НОВ и ПОЈ, биле су пропагатори и носиоци братства и јединства нација и националности у најтежем периоду њихове историје. С обзиром да се у јединицама НОВ и ПОЈ од јесени 1941, па до краја НОР, у већини налазила омладина, може се рећи, да је она била она снага у тадашњем југословенском друштву која је под руководством КПЈ и СКОЈ-аСкоја брзо схватала и прихватала идеје и стремљења НОП, усвајала их и борила се младалачким жаром и одушевљењем за њихово реализовање унутар оружаних снага и на терену. Посебно су у томе предњачили чланови КПЈ и СКОЈ-аСкоја.
 
[[Датотека:Okrožni komite SKOJ-a za Celje na Ljubnem.jpg|мини|280п|Окружни комитет СКОЈ–аСкој–а за Цеље, октобар 1944. године.]]
У борбама за време [[десант на Дрвар|фашистичког десанта на Дрвар]] [[25. мај]]а [[1944]]. године херојски су животе положили сви чланови [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета за Дрвар]]: Душко Бурсаћ, Душко Бајић, Љубо Боснић, Разија Омановић, Зора Зељковић, Савица Соломун. Најстарији члан руководства имао је само 22 године. Скојевци су храбро пружали двочасовни отпор надмоћнијем непријатељу. Рафали су обасипали зграду, а Немци су прилазили и кроз прозоре убацивали бомбе, које су скојевциСкојевци враћали назад. Залихе муниције биле су мале, неки су већ били рањени, али отпор није орестајао. Седиште Окружног комитета је тако постало једно од најјачих партизанских упоришта у самом граду, а око његове зграде погинуло је око тридесетак немачких војника. Окружни комитет Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈСкој) за Дрвар је одликован [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], [[20. мај]]а [[1969]]. године, поводом 25-огодишњице немачког десанта на Дрвар.
 
Омладински покрет у Југославији у току НОР-а и социјалистичке револуције, афирмисао се као значајни субјект који је активно учествовао у свим делатностима НОП-а и био масовна база на коју су се КПЈ и СКОЈСкој ослањали у провођењу своје ослободилачке и револуционарне линије. Од уске и претежно кадровске организације какав је СКОЈСкој био од почетка Другог светског рата, израстао је у току НОР-а и социјалистичке револуције у масовну организацију комунистичке омладине која је постала истински руководилац омладине Југославије. Таквом расту СКОЈ-аСкоја у НОР-у, поред осталог умногоме је допринела КПЈ, која је у раду са омладином по доласку [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] за њеног генералног секретара примењивала Лењинове речи да »... безусловно морамо бити за организациону самосталност савеза омладине... јер без потпуне самосталности омладина неће моћи ни да се сама изгради у добре социјалисте ни да се припреми за то да води напред«. Провођење тога става у раду са омладином и пружањем помоћи СКОЈСкој-у преко својих најбољих чланова, КПЈ је у току НОР-а подстицала самоиницијативно омладинских маса, које су кроз разноврсне облике активности у оружаним снагама и на терену, израстале у најодлучније борце за остваривање циљева НОП-а. Многи од младих бораца ступили су у оружану борбу као антифашисти без одређеног идеолошког и политичког опредељења или су раније били под утицајем разних грађанских омладинских организација, а из НОР-а су изашли са комунистичким убеђењима као чланови КПЈ или СКОЈСкој- а. Учењем омладине у комунистичком духу, СКОЈСкој и поред осетних жртава које је давао у ослободилачком рату перманентно увећавао своје чланство. На почетку оружаних устанака 1941, године СКОЈСкој је имао око 35.000 чланова, а из НОР-а изашао као масовна организација са око 150.000 чланова, од којих је у НОВ и ПОЈ било око 70.000.
 
Ако се има у виду да је у оружаној борби 1941—1945. године погинуло преко 100.000 чланова СКОЈ-аСкоја и да је исто толико примљено у КПЈ, онда произлази да је кроз СКОЈСкој у току НОР-а и социјалистичке револуције прошло близу 400.000 омладинаца.
 
Осим масовног учешћа у НОР-у, око 1.500,000 младих људи и девојака из разних слојева друштва били су на крају НОР-а и социјалистичке револуције чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), у којој је СКОЈСкој као њен саставни део био руководећа и усмеравајућа снага. То показује да је КПЈ уз помоћ СКОЈ-аСкоја освојила симпатије и позиције и изван граница традиционалних класних структура.
 
=== Одликовања ===
 
За осведочена херојска дела и испољени масовни хероизам чланова СКОЈСкој- а у рату Президијум Народне скупштине ФНР Југославије указом одликовао је октобра 1948. године СКОЈСкој Орденом народног хероја.
 
=== Престанак постојања СКОЈ-аСкоја ===
[[Датотека:SSOJ_clanska_napred.jpg|мини|десно|200п|Грб ССОЈ на чланскојчланСкој карти]]
Године 1948. СКОЈСкој и Народна омладина Југославије - НОЈ су се ујединили у једну организацију, која је наставила да користи име Народне омладине Југославије а СКОЈСкој је практично престао да постоји утопљен у НОЈ. НОЈ је касније променио име у Савез социјалистичке омладине Југославије који се распао заједно са Југославијом почетком 1990- их.
 
=== Касније организације ===
У мају [[1946]], [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]] је променио име у Народну омладину Југославије (НОЈ), и 1948. СКОЈСкој и НОЈ су се ујединили у једну организацију, која је наставила да користи име Народне омладине Југославије, а употреба имена СКОЈСкој је прекинута.
 
НОЈ је касније променио име у [[Савез социјалистичке омладине Југославије]]. Савез се распао заједно са Југославијом почетком [[1990е|1990-их]]. Словеначки одбор се трансформисао у Либерално-демократску странку Словеније, једну од већих [[Словенија|словеначких]] странака.
Нови комунистички покрет Југославије иницирао је [[1992]]. године оснивање [[Савез комунистичке омладине Југославије (1992)|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. Оснивачки конгрес одржан је [[25. јануар]]а [[1992]]. године у [[Београд]]у. Члан је Светске федерације демократске омладине. Делује на територији [[Србија|Републике Србије]] и [[Црна Гора|Републике Црне Горе]].
 
== Конгреси и конференције СКОЈСкој ==
=== Оснивачка конфернција ===
СКОЈСкој — револуционарна политичка организација комунистичке омладине Југославије основан је 10. октобра 1919. године на конференцији одржаној у Загребу у присуству око 50 делегата комунистичких омладинских организација из целе земље. На конференцији је изабран привремени Централни одбор са седиштем у Загребу.
 
У Бечу је, на иницијативу СКОЈ- аСкоја од 16. до 17. маја 1920. године илегално одржана Прва интернационална конференција комунистичких омладинских организација југоисточне Европе.
 
=== Први конгрес ===
 
У Београду је од 10. до 14. јуна 1920. године одржан Први конгрес СКОЈ- аСкоја. Конгресу су присуствовали представници организација из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Војводине и Славоније у име 3000 чланова. После Конгреса — јула месеца СКОЈСкој је нарастао на око 8000 чланова.
 
=== Прва земаљска конференција ===
На Рожнику код Љубљане је од 20. до 22. августа 1922. године одржана Прва конференција СКОЈ- аСкоја. Конференцији је присуствовало 17 делегата и представник Извршног одбора КПЈ. Конференција је истакла борбу СКОЈ- аСкоја за побољшање економског положаја радничке омладине и за њена политичка права.
 
=== Други конгрес ===
У Гуштању је од 24. до 26. јуна 1923. године одржан Други конгрес СКОЈ- аСкоја. Због фракционашке борбе у КПЈ, Конгрес је поклонио посебну пажњу стању у КПЈ. Конгрес у Гуштању усвојио је и више резолуција: о раду на селу, о просветном раду СКОЈ- аСкоја, о економскојекономСкој борби радничке омладине. На овом Конгресу је донет нови Статут и одлучено да се СКОЈСкој не меша у фракцијске борбе унутар КПЈ. Чланство СКОЈ-аСкоја је тада било позвано да се посвети раду у легалним организацијама, као и да ради на формирању легалних организација Савеза радничке омладине Југославије (СРОЈ).
 
=== Трећи конгрес ===
 
У Равнама (близу Гуштања) 30. јуна 1926. године одржан је Трећи конгрес СКОЈ- аСкоја. Конгрес је поставио задатке: да се СКОЈСкој реорганизује на предузетном принципу (с ћелијама по подружницама) да ствара организације на селу и међу интелектуалном омладином, да се политички активира у борби против власти буржоазије и реакционарне политике владајућег режима, да се поведе борба за економска права радничке омладине и ради на идеолошкој изградњи кадрова и др.
 
=== Четврта земаљска конференција ===
У Љубљани је 5. септембра 1934. године одржана Четврта конференција СКОЈ- аСкоја. Конференција је изабрала нови ЦК СКОЈ- аСкоја с Борисом Кидричем на Челу и делегацију за Шести конгрес Комунистичке омладинске интернационале.
 
=== Шеста земаљска конференција ===
[[Датотека:Gajeva 28-Zagreb.JPG|мини|десно|200п|Зграда у Гајевој улици у Загребу у којој је одржана Шеста конференција СКОЈ-аСкоја.]]
У Загребу је од 8. до 10. септембра 1940. године у илегалности одржана шеста земаљска конференција СКОЈ-аСкоја. Конференцији је присуствовало 30 делегата из свих крајева земље.
 
== Истакнуте личности СКОЈ-аСкоја ==
<table border=0><tr valign=><td>
* [[Јосип Адамић]]