Трећи цариградски сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 31.223.129.154 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 2:
'''Шести Васељенски Сабор''' или '''Трећи цариградски Сабор''' је одржан у Цариграду у периоду од [[Новембар|новембра]] [[680]]. до [[Септембар|септембра]] [[681]]. године.
 
Сазвао га је цар [[Константин IV|Константин IV Погонат]] (648-685) и одржан је у царском двору, у свечаној сали са сводовима па је познат и као '''Трулски сабор'''. Било је присутно 174 [[епископ]]а, а римски Епископ [[Папа Агатије|Агатон]] био је представљен са своја три изасланика. Сазван је да би формулисао праву веру против [[Монотелитизам|монотелитске јереси]]. Јерес се појавила у време [[ираклије|цара Ираклија]] (610-641), у облику исповедања вере познатим под називом Ектесис, објављеном [[638]]. године, а које је саставио [[Сергеј I Цариградски|Патријарх Сергије]] и прихватио папа Хонорије (625-638). По том учењу, Исус Христос има две природе, али после Оваплоћења има само једну вољу (монотелитство) или једно делање ([[моноенергизам]]). Овакво учење је могло је да привуче умерене монофизите назад у Цркву, али је противречило [[Четврти васељенски сабор|Халкидонском сабору]].
 
Монотелитска криза у Цркви трајала је више од 50 година. Самих монотелита на Сабору није било много. Антиохијски Патријарх Макарије остао је упоран у јереси до краја, као и његов ученик монах Стефан. Међу монотелитима на сабору, спомињу се још Петар Никомидијски, Соломон из Газе, као и монах Полихроније. [[Црквени оци|Оцима Цркве]] није било тешко да покажу неоправданост и бесмислицу монотелитског учења. У ту сврху, читана су пажљиво документа и одлуке [[Трећи васељенски сабор|Трећег]], [[Четврти васељенски сабор|Четвртог]] и [[Пети васељенски сабор|Петог васељенског сабора]]. На овим саборима су својевремено осуђен [[Несторије]], а посебно [[монофизитство|монофизити]] од којих је монотелитство и потекло. Одато је признање борцима за Православну веру, какви су били исповедници [[Максим Исповедник|Максим]], папа Мартин, патријарх [[Софроније Јерусалимски]] и многи други. Осуђени су јеретици монотелити и моноенергити: Сергије, Павле, Пир и Петар, Патријарси цариградски, папа Хонорије, затим Константин Апамејски из Сирије, Макарије, антиохијски Патријарх и др.