Пригревица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Демографија: Исправљање ситних грешака
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 50:
Место је колонизовано махом житељима [[Лика|Лике]] и [[Банија|Баније]] који и данас живе у Пригревици. С обзиром да је структура становништва које је досељено махом српске националости, данас у Пригревици апсолутну већину становништва представљају лица [[Срби|српске]] националности. Оваква структура је и у околним местима: Апатин, [[Кљајићево]], [[Станишић (Сомбор)|Станишић]], [[Бачки Брестовац]] и др. 97% становника Пригревице су досељеници из Лике и Баније, из разних места, на пример [[Госпић]], [[Удбина]], [[Доњи Лапац]], [[Општина Двор|Двор на Уни]], [[Глина]], [[Петриња]] итд.
 
Колонизација је текла организовано. Прво су се у полазним местима оснивала прихватилишта и сабирни центри, а онда се заједнички кретало на пут. Читава насеља су се налазила на прузи [[Загреб]]-Винковци-Нови. По доласку се вршио попис и додељивање кућа у зависности од броја чланова у домаћинству. Највећи део становника је стигао у Пригревицу у јесен [[1945]]. године и пролеће [[1946]]. године, око 94% свих колонизованих породица. Колонизација је настављена и даље мада у мањем обиму.
 
Први званични подаци о броју становника потичу из [[1948]]. године. Тада је у месту било 5.129 становника, од чега 92% колониста. У каснијем периоду је број становника спорије растао а касније и падао до данашњег времена махом због смањења природног прираштаја као и миграције у градове и одласка на привремени рад у иностранство. До краја [[1961]]. место је имало преко 880 насељених породица, односно око 4.800 становника. Претпоставља се да је половоном деветесетих због доласка лица избеглих из рата у [[Хрватска|Хрватској]], Пригревица у једном тренуку бројала чак око 7.000 становника.