Горан Марић (менаџер) — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Недовољно унутрашњих веза}}
{{друго значење3|Горан Марић}}
Горан Марић је рођен у [[Високо]]м [[1960]]. године. Завршио је Пету сарајевску гимназију и студирао журналистику на [[Факултет политичких наука у Сарајеву|Факултету политичких наука у Сарајеву]]. {{чињеница}}
 
Крајем седамдесетих укључује се у активности сарајевске музичке и алтернативне сцене (снима за продукцију [[Радио телевизија Сарајево|Радио телевизије Сарајево]] и сарајевски [[Дискотон]]. {{чињеница}}
 
Као заговорник и промотер нових тенденција у музици и уметности посвећује се организацији културних догађаја и музичкој продукцији. Оснивач је алтенативног „Новог арт клуба“ у [[Сарајево|Сарајеву]]. {{чињеница}}
Почетком осамдесетих постаје уредник Музичког програма у оквиру сарајевског ЦЕДУС-а ([[Центар за друштвне дјелатности Универзитета у Сарајеву]]), који постаје главни центар окупљања нове сарајевске уметничке и музичке сцене. Ту продуцира прве снимке група [[Забрањено пушење]], [[Конгрес]], [[Плави оркестар]]...{{чињеница}}
 
Организује серију концерата новоталасних група из [[Београд]]а, [[Загреб]]а и [[Љубљана|Љубљане]] ([[Панкрти]], [[Видеосекс]], [[Катарина Друга]], [[Дисциплина кичме]], [[Марко Брецељ]]) у Сарајеву, а узвратно сарајевских група ([[Елвис Џи Куртовић]], Плави оркестар, Конгрес...) у београдском [[СКЦ]]-у, загребачком [[Кулушић]]у и [[Лапидариј]]у, у ријечком Палаху... {{чињеница}}
 
На музичкој сцени се појавио 1982. године, као један од оснивача и најбитнијих идеолога музичког покрета [[Нови примитивизам]].[1] Тада је почео сарадњу са бендом Елвис Ј. Куртовић & Хис Метеорс коме је био менаџер у периоду његове највеће медијске експанзије. Од 1984. године постаје извршни продуцент Плавог оркестра, тада групе у успону.[1] Био је менаџер Плавог оркестра, када је група 1985. године објавила свој први албум Соладски бал који је постао најпродаванији албум у СФРЈ са преко 1.200.000 продатих примерака.{{чињеница}}
 
Надимак Малколм Мухарем му је дао [[Радомир Гавриловић|Радомир Гавриловић — „Харе“]]<ref>[http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/03/elvis-jr-kurtovich-kosevo-zove-2011.html abraxas 365 dokumentarci: Elvis Jr. Kurtovich - Koševo zove (2011){{Ботовски наслов}}]</ref> по узору на [[Малколм Мекларен]]а.
 
Менаџер Елвиса Ј. Куртовића, Малколм Мухарем, „легендарни музички продуцент и ловац на таленте“, као један један од оснивача [[Њу Примитивс]]а, максимално се ангажује на устројству и промоцији покрета. {{чињеница}}
 
У култним часописима - београдском Џубоксу[[Џубокс]]у и Репортеру[[Репортер]]у, загребачком Старту[[Старт]]у и Полету[[Полет]]у и љубљанској [[Младина|Младини]], објавио је серију уметничких прогласа (манифеста и интервјуа) који су скандализовали, констернирали и трајно узнемирили тадашњу учмалу југословенску културну (и ширу) јавност. {{чињеница}}
 
Ови уметнички прогласи су отворили пут за најширу афирмацију и југословенску промоцију главних актера новонасталог покрета. А то су били: групе „Забрањено пушење“, „Елвис Џи Куртовић“ и „Плави оркестар“, култна радио и телевизијска емисија „Топ листа надреалиста“ и позоришна представа „Аудиција“.{{чињеница}}
 
И поред отпора и притисака којим су протагонисти Њу примитивса од самог оснивања били изложени у сарајевској културној и политичкој чаршији и правих медијских погрома у сарајевским недељницима Вен, Ас и Свијет (вишемесечни фељтони о такозваној афери „Црко Маршал“ Нелета Карајлића ), покрет је постао невјероватно популаран у свим крајевима бивше Југославије. {{чињеница}}
 
==Као продуцент==