Османско освајање Босне — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 16:
Мехмед II је за [[опсада|опсаду]] Бобовца спремио велику силу и доста [[Артиљерија|артиљерије]], јер је он важио за најјачи град у [[Краљевина Босна|Краљевини Босни]] који је одолео и [[Српско царство|српском цару]] [[Стефан Душан|Душану Силном]] (1331—1355), због чега се у њему чувао краљевски [[вијенац|венац]] и [[благајна|ризница]]. Међутим после само три дана опсаде ([[20. мај]]а), град је његов заповедник, [[кнез Радак]], предао Османлијама. Радак је највероватније био поткупљен, а има тумачења да је као [[богумил]] то учинио из верске острашћености у [[Лука Нотарас|Нотарасевом]] стилу да би пре ''видео турски турбан, него латинску митру''. Одмах након предаје Бобовца, Радак је на лицу места по султановој наредби погубљен што је послало страховиту поруку осталој властели или се предајте без борбе или се поздравите са животом. Овај потез се показао као делотворан, јер се после тога [[Високо]] предало без борбе.
 
МехмедМахмуд Анђеловић је стигао под Јајце, где му је дојављено да се краљ Стефан склонио у [[Кључ (тврђава)|утврђени Кључ]]. Отпочела је опсада утврде, али су истовремено текли и преговори о предаји града. После дужег отпора, краљ је пристао да крајем јуна преда град и потпише наредбу осталим заповедницима утврда да се предају под условом да му се као у случају [[Смедерево|Смедерева]] омогући слободно напуштање града. Краљ Стефан је потом спроведен до Јајца, које се у међувремену предало Мехмеду II. Ту је он изведен пред султана који га ''није хтео ни погледати, већ га је одмах дао да му се одруби глава'' означивши Анђеловићеву реч као ништавну. По његовој наредби је на лицу места погубљен и краљев стриц [[Радивој Остојић Котроманић|Радивој]], док су његов брат и сестра по оцу одведени у [[Цариград]] и преведени у [[ислам]]. После овога су и преостале утврде у Краљевини Босни отвориле своје [[Капија|капије]] и предале се освајачима.
 
== Литература ==