Светислав Стефановић (лекар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Књижевни рад: линк 1943 |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
'''Светислав Стефановић''' ([[1. новембар]] [[1877]], [[Нови Сад]] — [[новембар]] [[1944]], [[Београд]]) је био песник, критичар, преводилац, есејист, драмски писац, лекар и апологета [[Фашизам|фашизма]] и [[расизам|расизма]] у међуратној Југославији.
Светислав Стефановић је по професији био лекар, оснивач је Катедре за патологију, а био је председник и оснивач Југословенског лекарског друштва. Учествовао је у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и у [[Први светски рат|Првом светском рату]], више је пута одликован. Био је председник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]].
== Апологета фашизма ==
Долазак националсоцијалиста на власт у Немачкој утицао је на Стефановића да се одрекне својих дотадашњих схватања и прихвати идеје које су долазиле из Италије и Немачке. Своју фазу апологете фашизма Светислав Стефановић је започео 1934. серијом чланака у Времену о ренесанси национализма у Европи.{{sfn|Милосављевић|2010a|pp=77}} У овој серији чланака Стефановић је од 1935. почео да заговара постојање супериорних раса, иако је само годину дана раније тврдио да не постоје супериорне и инфериорне расе.{{sfn|Милосављевић|2010b|pp=42}} Сматрао је оправданим акцију [[Нацистичко спаљивање књига|спаљивања књига]] у Хитлеровој Немачкој.{{sfn|Милосављевић|2010b|pp=19}}▼
▲Долазак националсоцијалиста на власт у Немачкој утицао је на Стефановића да се одрекне својих дотадашњих схватања и прихвати идеје које су долазиле из Италије и Немачке. Своју фазу апологете фашизма Светислав Стефановић је започео 1934. серијом чланака у Времену о ренесанси национализма у Европи.{{sfn|Милосављевић|2010a|pp=77}} У овој серији чланака Стефановић је од 1935. почео да заговара супериорних раса, иако је само годину дана раније тврдио да не постоје супериорне и инфериорне расе.{{sfn|Милосављевић|2010b|pp=42}} Сматрао је оправданим акцију [[Нацистичко спаљивање књига|спаљивања књига]] у Хитлеровој Немачкој.{{sfn|Милосављевић|2010b|pp=19}}
На месту председника СКЗ се за време немачке окупације у Другом светском рату био је један од главних ослонаца немачке пропаганде. Залагао за измену књижевне и културне делатности СКЗ у циљу фаворизовања немачке литературе „као једног од главних извора из кога ће се црпети оно најбоље, најкорисније за српску културу“.{{sfn|Petranović|1992|pp=424}} Објављивао је пропагандне текстове у корист Немаца и Недића.
| |||