Црква Светог Марка у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Архитектура и унутрашњост: План за Ташмајдан из 1937 |
→Историја: скеле скинуте септембар 1937 |
||
Ред 31:
Ктитор те цркве био је ортак у трговини кнеза Милоша - Лазар Панча трговац, родом из [[Катраница|Катранице]] у Македонији, који је умро 24. марта 1831. године. Лазар је оставио кнезу своје имање са аманетом да ту на Палилули подигне цркву за његову душу. Кнез је тако и поступио и 1835. године подигао цркву а 1838. године поставио на цркву са северне стране "записну плочу" о ктиторству Панчином.<ref>"Београдске новине", Београд 8. маја 1918.</ref> Код цркве је о храмовној слави одржаван вашар.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/05/07?pageIndex=00008 "Време", 7. мај 1939]</ref>
Зидање цркве Светог Марка је започето за време владавине [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]], а грађење је трајало дуго и са одлагањима у периоду 1931—39. године. Крст на централном кубету, висок пет метара и тежак 2.200 кг освећен је 8. јуна 1936.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/pravda/1936/06/09?pageIndex=00008 "Правда", 9. јун 1936]</ref> Скеле су уклоњене у септембру 1937, пошто је црква обложена каменом.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/09/24?pageIndex=00009 "Политика", 24. септ. 1937]</ref> Уређење ентеријера је започето [[1940]]. године, прекинуто почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]].
<gallery mode="packed" heights="170">
| |||