Благослови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
'''Благослови''' су жеље које се казју драгим особама и поштованим бићима. Говоре се бираним речима, узвишеним тоном, тако да лепо зазвуче, обрадују особу којој су намењени и задиве скуп пред којим се објављују.
Обично се казују при сусретима и растанцима или у свечаним приликама. Некада давно благослови су били део древне беле магије за коју се мислило да може да помогне цењеним особама и да им донесе добро у живот.
Често се изричу са „да бог да!”.
„Да бог да се хиљадили такви јунаци!”
Благослови имају '''различите облике''', а најчешће су следећи:
* као '''поздрави и отпоздрави''':
''-Срећан ти уранак и миран данак!
''-Срећан ти пут и здраво се дому вратио!''
* као '''захвалност''' за учињено дело:
''-Хвала ти од неба до земље!''
''-Да бог да стекао бијеле пчеле!''
* као '''похвале''':
''-Жив био мајци која те родила!
''-У сребро ти се оковала!''
* '''шаљиви, са супротним значењем''', са веселим или злурадим тоном:
''-Срећан био куд путем ходио и водом бодрио.
''-Да бог да један другоме омрзли ко лебац и со!
* У '''здравицама''' благослови добијају поетску лепоту:
''-Нека ти се преливају бачве са вином,
''домови животом и здрљављем,''
''а поља родом и берићетом, да бог да!''
Благослови се често везују и за владаре, и кроз генерације преносе оцене и о природи њихове владавине. Благослов хришћанске господе и преведност родоначелника учврстили су сећања на светородну лозу [[Немањићи|Немањић]]а:
''„Што носили, свијетло вам било
''Што родили, све вам свето било!”''<ref>{{cite book |title=Српске народне умотворине |date=2016. |publisher=Креативни центар |location=БЕОГРАД |isbn=978-86-529-0327-6 |page=255 |accessdate=24. 9. 2020}}</ref>
== Референце ==
{{извори|}}
| |||