Ендоплазматични ретикулум — разлика између измена

<3[[Датотека:nucleus ER golgi.svg|мини|300п|'''1''' Једро

Структуру ендоплазматичног ретикулума су први пут 1945. уочили [[Кит Р. Портер]], [[Алберт Клод]], Броди Мескерс и рнестЕрнест Ф. Фулам, помоћу [[elektronski mikroskop|електронског микроскопа]]<ref>{{cite journal|vauthors=Porter KR, Claude A, Fullam EF |date=март 1945| title=A study of tissue culture cells by electron microscopy| journal=J Exp Med.| volume=81| doi=10.1084/jem.81.3.233| pmid=19871454| issue=3| pmc=2135493| accessdate=22. 12. 2014|pages=233-246}}</ref>. ЕР представља систем шупљина ограничених мембраном чија форма и величина зависе од врсте ткива, типа ћелија, њихове старости, метаболичке и физиолошке активности. Цео систем има изглед континуелне мреже међусобно повезаних канала где мембране одвајају 2 фазе: материјал унутар шупљина ([[ћелијски лумен|лумен]]) и [[цитосол|цитоплазматични матрикс]] који опкољава елементе ретикулума. Величина ендоплазматичног ретикулума се разликује од ћелије до ћелије и одређена је функцијом коју ћелија врши. Ћелије које синтетишу доста [[протеин]]а имају велике ендоплазматичне ретикулуме. Пример таквих ћелија су ћелије [[јетра|јетре]] и [[гуштерача|панкреаса]]. Разликују се три основна типа (форме) елемената ендоплазматичног ретикулума: цистерне, [[везикула|везикуле]] и тубули. '''Цистерне''' су издужене спљоштене кесице које на попречном пресеку имају изглед уских канала пречника 40 до 50 нм које су постављене паралелно. '''Везикуле''' имају изглед проширених кесица ширине 25-500 нм. Понекад се цистернални канали локално проширују чиме се добија ланац везикула повезаних цистерналним каналима. '''Тубуле''' су различите форме мање-више разгранате, пречника 50 -100 нм.