Википедија

Ослободилачка војска Косова — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
'''Ослободилачка војска Косова''' ('''ОВК'''; {{јез-алб|Ushtria Çlirimtare e Kosovës (UÇK}} — '''УЧК''''')''), била је [[Албанци|албанска]] [[Паравојна формација|паравојна]] [[организација]], која се оружаним нападима на званичне државне органе ([[војска Југославије|војску]], [[министарство унутрашњих послова Републике Србије|полицију]] и друге)<ref>{{cite journal|last=Đokić |first=Bojan |title=Kvantitativna analiza ubijenih i nestalih pripadnika MUP-a na KiM od albanskih paravojnih formacija 1998-2003 |journal=Bezbednost, Beograd |year=2017|volume=59 |issue=3 |pages=142-167 |doi=10.5937/bezbednost1703142D}}</ref> и цивиле свих националности, борила за независност аутономне покрајине [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] од [[Србија|Србије]] и [[Савезна Република Југославија|Југославије]], и стварање ''[[Велика Албанија|Велике Албаније]]''. Многи домаћи и страни аналитичари је због њених метода деловања сматрају [[тероризам|терористичком]] организацијом<ref name="MIPT" >{{cite web|url=http://www.tkb.org/Group.jsp?groupID=3517 | title = MIPT Terrorism Knowledge Base | accessdate=19. 5. 2006. | deadurl = bot: unknown | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070402053051/http://www.tkb.org/Group.jsp?groupID=3517 | archivedate=2. 4. 2007. }} using a web.archive.org copy of 2 April 2007</ref>, али постоје и они који је називају [[мали рат|герилом]].<ref name="automatski generisano2">[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1231596.stm Who are the rebels?], ''[[Би-Би-Си њуз|BBC News]]'', 20 March, 2001</ref><ref name="automatski generisano1">[http://www.socialismtoday.org/39/kla39.html SOCIALISM TODAY: "The KLA and the struggle for Kosovar self-determination"], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Према налазима државних органа републике Србије, али и западних обавјештајних служби основни вид финансирања ОВК била је [[дрога|трговина дрогом]], која је чинила најмање половину њених средстава, док је и добар део осталих средстава прикупљен [[криминал]]ним активностима.
 
ОВК је основана [[1994]], а први пут у јавност је изашла [[1996]]. године. Циљ јој је био независно Косово, а користила се свим средствима оружане борбе. Делови ОВК су заступали и циљ припајања свих албански насељених подручја Србије, [[Република Македонија|Македоније]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Грчка|Грчке]] држави Албанији, и самим тиме стварање ''Велике Албаније''. Оснивач и вођа терористичке ОВК је све до смрти [[1998]]. године био [[Адем Јашари]] ({{јез-алб|Adem Jashari}}), који је почетном деведестих основао најорганизованију терористичку групу Јашари, а после уништења групе најзначајније месту преузима [[Хашим Тачи]] ({{јез-алб|Hashim Thaçi}}) све до распуштања [[1999]].
 
Та организација је учествовала у сукобима и нападима на српске цивиле на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] прије и након доласка [[НАТО]] 1999. А касније и у осталим деловима Србије, као што су [[Прешево]], [[Медвеђа]], [[Бујановац]], у деловима [[Македонија|Македоније]], у [[Тетово|Тетову]] итд. Многи злочини и злостављања су доведени у везу са ОВК, као што су масакри над цивилима, [[Трговина људским органима на Косову и Метохији|трговина органима]], формирање логора и [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохији|уништавање културних и религијских споменика]]. [[Трговина људским органима на Косову и Метохији|трговина органима]]. У априлу 2014. године је [[Скупштина Републике Косово]] је изгласала формирала [[Специјализовано веће и специјализовано тужилаштво Косова|специјални суд]] са међународним судијама са циљем утврђивања злочина против човечности, ратних злочина и других кривичних дела почињених у периоду од 1998. до 2000. године.<ref>{{cite news|title=Званични сајт Специјализованог већа и специјализованог тужилаштва Косова |url=https://www.scp-ks.org/sr |accessdate=28. 3. 2019 |work=Специјализовано веће и специјализовано тужилаштво Косова |language=sr}}</ref>
Ред 20:
=== Терористичка дејства ===
 
Од почетка 1995. године до краја 1998. године албанске терористичке групе извршиле су укупно '''1.845 оружаних напада''' на припаднике полиције, као и на грађане свих националности и њихову имовину. Од укупног броја напада, 1.075 напада је усмерено ка припадницима и објектима полиције, 745 напада ка цивилима и њиховој имовини, а 25 напада је било усмерено на насеља и објекте у којима су живеле избеглице из бивших југословенских република.
 
У тим терористичким нападима најчешће зверски убијено је 364 људи. Међу њима је било 122 полицајца и 242 цивила са Косова и Метохије (међу цивилима 97 Албанаца означених колабораторима). Истовремено је теже и лакше повређено 605 лица, од којих 426 припадника полиције и 179 грађана свих националности.
 
У периоду 1. јануар - 31. октобар 1998. године, током антитерористичких акција српске војске и полиције широм Косова и Метохије од поражених терориста заплењено је 8.894 аутоматске пушке и пиштоља, али и тешко наоружање (29 бестрзајних топова, 37 минобацача, 239 ручних бацача, 15 ракетних бацача ''амбруст''), тоне минско-експлозивних средстава, 124.598 m различитих калибара, огромну количину војне опреме и униформи, медицинских апарата и материјала, специјална средства за осматрање, 21 радио станицу.
 
У току 1998. године дошло је и до 176 граничних инцидената приликом покушаја терориста (у неким случајевима бројчано веома јаких и у фронталном налету) да, најчешће носећи велике количине оружја и војне опреме, нелегално уђу на територију Косова и Метохије из Албаније. У тим сукобима на граници погинуло је 30 официра и војника Војске Југославије, а један број је и рањен. Војска Југославије запленила је на граници више од 80 тона лаког и тешког наоружања свих калибара, муниције и војне опреме.
 
Отмице, мучења, масакрирања, логори и стратишта били су такође видљиви на Косову и Метохији као последица албанског тероризма. У току 1998. године отето је укупно 249 лица. Међу њима је било 13 припадника МУП-а који су касније мучени и убијени. Осталих 236 отетих били су цивили лојални властима СРЈ. Од укупног броја отетих цивила 21 је убијен, 88 је после зверског мучења ослобођено, а судбина 127 цивила је непозната.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ослободилачка_војска_Косова”