Летопис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене корисника 62.240.25.50 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac ознака: враћање |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: „Лета…" или „У лето..." (то јест „Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|западној Европи]] - [[анали]].▼
{{Преусмери|Љетопис|лужичкосрпски часопис|Љетопис (часопис)}}
[[Датотека:LavrentyevskayaLetopis.jpg|thumb|right|250п|[[Лаврентијевски летопис]]]]
▲'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[žanr|жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: „Лета…" или „У лето..." (то јест „Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|западној Европи]] - [[анали]].
Летописи су се доста сачували у такозваним „списковима“ [[14. век|XIV]] - [[18. век|XVIII века]]. Под списком се подразумева „преписивање“ од другог извора, па се долази до закључка да су летописи у ствари - '''[[Зборник|зборници]]''', а да њихови први извори нису дошли до нас, а у [[историја српског народа|српској историји]] се управо користи тај термин.
Линија 7 ⟶ 10:
[[Датотека:Новоскольцев А. Н. Летописец 1887.jpg|thumb|160п|Летописац. [[1887]].]]
Летописи су се писали у многим градовима. [[Велики Новгород|Новгородски]], [[Псков]]ски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана „царска књига“ тиче се управљања државом [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]].
Постојали су и [[Литванија|литвански]] ([[Белорусија|белоруски]]) летописи, као и ''козачки летописи'', који се тичу углавном эпохе [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]].
== Види још ==
| |||