Еболавируси — разлика између измена

{{Taxobox

| image = Ebola virus virion.jpg

| virus_group = v

| species = ''[[Zaire ebolavirus]]''

}}

 

 

 

== Назив ==

 

 

== Епидемиологија ==

[[Датотека:Nurse-nun visits graves of victims of 1976 Zaire Ebola outbreak.jpg|200px|центар]]

'''''Пол Фармер''', стручњак за здравство и јавно здравље''

|}

 

Појава додатних 284 случаја од којих је умрло 151 болесника догодила се у близини Јужног Судана у неповезаној епидемији. Мисија болнице „Јамбуку” у истоименом селу затворена је након што је у њој умрло 11 од 17 чланова медицинског тима. Такође су заражене и белгијске монахиње који су служили заједници, а троје је умрло, након што је група болесника пребачена у Киншасу.

 

СЗО је, угрожен епидемиолошки рад екипа на терену помогла стерилизацијом медицинске опреме и пружањем заштитне одеће медицинском особљу. А мали Конгоански ваздухоплови ангажовани су за снабдевање тима и обилазак оболелих у 550 села у тој области.<ref name="Garrett">Garrett, Laurie . ''The Coming Plague: Newly Emerging Diseases in a World of out Balance.'' London. {{page1|location=|publisher=Virago Press|year=1994|isbn=978-1-86049-211-2|pages=100–105}}</ref>

=== Резервоар и начини преноса вируса ===

 

Болест је утврђена и међу горилама,<ref>Genton C, Pierre A, Cristescu R, Lévréro F, Gatti S, Pierre JS, Ménard N, LeGouar P. How Ebola impacts social dynamics in gorillas: a multistate modellingapproach. J Anim Ecol. 2015; 84(1): 166–76.</ref> али и међу свињама.

Интерхумани пренос вируса се углавном одвија преко контакта са крвљу и секретом (урин, пљувачка, столица, повраћжани садржај) болесника и контактом са лешешевима умрлих. Употреба сировог меса заражених животиња и контактом са лешинама заражених животиња такође се може пренети инфекција.<ref>Goeijenbier M, van Kampen JJ, Reusken CB, Koopmans MP, vanGorp EC. Ebolavirus disease: a review on epidemiology, symptoms,treatment and pathogenesis. Neth J Med. 2014; 72(9): 442–8</ref><ref>Rewar S, Mirdha D. Transmission of ebola virus disease: an overview. Ann Glob Health. 2014; 80(6): 444–51.</ref>

 

 

У епидемијама вирус се преноси са болесника директним контактом здраве особе са крвљу или другим телесним течностима заражених, како живих тако и преминулих. Вируси се не преносе ваздухом ни комарцима, а болесници постају заразни и почињу излучивати вирусе након појаве симптома.<ref>Kuhn JH. Filoviruses—a compendium of 40 years of epidemiological, clinical, and laboratory studies. Vol. 20. Springer; Wien: 2008. Archives of virology supplement. [PubMed] [Google Scholar]</ref>

 

 

== Класификација ==

 

 

 

 

Ова врста откривена је током епидемије хеморагичне грознице код макаки мајмуна који се хране раковима 1989. године у америчком граду Рестону. Ова врста није патогена за људе, иако је болест пријављена на Филипинима, Италији и Тексасу.

 

 

 

== Структура ==

 

Спољни вирусни омотач вирион изведен је из одвојене плазма мембране ћелије домаћина на подручјима где су делови ГП убачени током своје биосинтезе. Сваки ГП молекул је одвојен од следећих око10 nm.

Централну структуру вириона чини нуклеокапсид, који се састоји од вирусних протеина везаних за РНК негативну линеарну 18-19 кб полиаденилацијону 3 'или 5' кеп структуру; РНК је обавијена спирално и комплексом беланчевина НП, ВП35, ВП30 и Л.<ref>Biomarker Database. Ebola virus. Korea National Institute of Health. Consultado o 2009-05-31.</ref> Хеликс је пречника 80 nm и садржи централни канал пречника 20-30 nm.

 

Док се у ћелијским организмима налазе увек обе врсте нуклеинских киселина ДНК и РНК, код вируса долази само једна од њих. Нуклеинске киселине су саставни део вирусних партикула, а различити вируси садрже у честици различите износе нуклеинских киселина. Вируси нуклеинске киселине представљају геном вируса. Геном је скуп гена организма садржаног у хаплоидном хромозомском сету. За разлику од целуларних организама, код вируса и РНК може бити носилац генетичке информације, па се разликују РНК-вируси и ДНА-вируси.<ref>McCormick JB. Family Filoviridae. In: Francki RIB, Fauquet CM, Knudson DL, Brown F, editors. Classification and nomenclature of viruses—fifth report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Vol. 2. Springer; Vienna, Austria: 1991. pp. 247–249. Archives of virology supplement. [Google Scholar]</ref>

 

Овај вирусни геном кодира седам структурних протеина и један неструктурни протеин, који носе важне сигнале за контролу транскрипције, репликације и паковања вирусних геномова у нове вирионе. Секције НП, ВП35 и Л гена из филовируса идентификоване су као ендогене у геномима неколико група малих сисара.<ref name="Cite pmid| 20569424">{{Cite journal| doi = 10.1186/1471-2148-10-193| pmc = 2906475| pmid = 20569424| year = 2010| last = Taylor | first = D.| last2 = Leach | first2 = R.| last3 = Bruenn | first3 = J.| title = Filoviruses are ancient and integrated into mammalian genomes| volume = 10| journal = BMC Evolutionary Biology|pages= 193}}</ref><ref name="Cite pmid| 20686665">{{Cite journal | last = Belyi | first = V. A. | last2 = Levine | first2 = A. J. | last3 = Skalka | first3 = A. M. | editor1-last = Buchmeier | editor1-first = Michael J. | title = Unexpected Inheritance: Multiple Integrations of Ancient Bornavirus and Ebolavirus/Marburgvirus Sequences in Vertebrate Genomes | doi = 10.1371/journal.ppat.1001030 | journal = PLoS Pathogens | volume = 6 | issue = 7 | pages = e1001030 | pmc = 2912400 | year = 2010 | pmid = 20686665}}</ref><ref name="cite journal|doi= 10.7717/peerj.556">{{Cite journal | doi = 10.7717/peerj.556| pmid = 25237605| pmc = 4157239| title = Evidence that ebolaviruses and cuevaviruses have been diverging from marburgviruses since the Miocene| journal = PeerJ| volume = 2| pages = e556| year = 2014| last = Taylor | first = D. J. | last2 = Ballinger | first2 = M. J. | last3 = Zhan | first3 = J. J. | last4 = Hanzly | first4 = L. E. | last5 = Bruenn | first5 = J. A. }}</ref>

 

== Имунопатогенеза ==

Циљно место инфекције су ендотелне ћелије, макрофаге и дендритичне ћелије. Након инфекције у зараженим ћелија прво се синтетизује вирусно сегрегирани гликопротеин ''(скраћено sGP)''. Заражени леукоцити такође служе као носиоци вируса, које транспортује кроз тело у регионалне лимфне чворове где се настављају репликације вируса, а затим слободни вируси и инфицирани моноцити преко лимфне микроциркулације улазе у крвоток и инфестирају макрофаге и дендритичне ћелије у слезини, јетри, лимфним чворовима и другим органима.<ref name="automatski generisano1">Smith, Tara . Ebola (Deadly Diseases and Epidemics). {{page1|location=|publisher=Chelsea House Publications|year=2005|isbn=978-0-7910-8505-9|pages=}}</ref> Унутар солидних органа вирус инфицира и паренхиматозне ћелије при чему долази до некрозе и карактеристичне ликвефикације органа.

 

 

Такође гликопротеин ''(скраћено ГП)'' формира димер који омета сигнализацију неутрофила (врсте белих крвних зрнаца у крви ), што омогућава вирусу да избегне инхибиторно деловање имуног система, инхибицијом ране фазе активације неутрофила. Заражени леукоцити такође служе као носиоци вируса, које транспортује кроз тело у органе као што су лимфни чворови, јетра, плућа и слезина.<ref name="automatski generisano1" />

Ендотелне ћелије су инфициране тек у каснијој фази инфекције и заједно са макрофагама, производе велике количине проинфламаторних интерлеукина IL-1β и IL-6, факторе некрозе тумора TNF-α, типа I, али и IL-10, који инхибира имунски одговор и индукује апоптозу лимфоцити Т. Т лимфоцити су отпорни на еболавирусну инфекцију, али подлежу значајној апоптози која резултује лимфопенијом, која се у смртоносним облицима инфекције назва „имунска парализа”.

 

 

 

 

Када се интерферон придружио својим пријемницима на суседним ћелијама, активирају се сигнални протеини ''STAT1'' и ''STAT2'' који прелае у једро ћелије.<ref name="Kühl" /> Они активира експресију гена које стимулишу интерферон, и који кодирају протеине који имају антивирусна својства.<ref name="Kühl" /> Протеин на ''V24 '' еболавирусе онемогућава протеину ''STAT1'' сигнализацију између суседних ћелија у једру и тиме спречава стварање антивирусних протеина.<ref name="Kühl" /> Други протеин еболавируса који се зове ''V35'' директно инхибира производњу [[interferon tip I|интерферона-бета]].<ref name="Ramanan" />

== Спољашње везе ==

{{commonscat|Ebolavirus}}

{{-}}

{{медицинско упозорење}}