Прва мароканска криза — разлика између измена

{{bez_izvora}}

 

Криза је избила због посете немачког цара [[Вилхелм II Немачки|Вилхелма II]] [[Тангер]]у [[31. март]]а 1905. Цар је изнео неколико опаски у корист независности Марока, што је био изазов француском утицају у Мароку. [[Француска|Француски]] утицај у Мароку је потврдила [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] (путем [[Срдачна антанта|Срдачне антанте]]) и [[Шпанија]] 1904, што је Немачка видела као ударац њеним интересима и предузела је дипломатске акције да га оспори, па је немачка влада је тражила пан-европску конференцију. Провокација Вилхелма II се може сматрати као испитивање снаге Срдачне антанте.

Говор је окренуо француску јавност против Немачке, и уз британску подршку, француски министар спољних послова [[Теофил Делкасе]] је заузео изазивајући став. Криза је свој врхунац имала половином јуна, када је Делкасеа сменио премијер [[Морис Ровије]]. Али до јула Немачка је постала усамљена и Француска се сложила око конференције којом би се решила криза. И Француска и Немачка су задржали своје ставове до конференције; Немачка је мобилизовала резервне јединице крајем децембра, а Француска је јануара 1906. послала војску на границу.

 

 

 

[[Категорија:Историја Марока]]