Вук Стефановић Караџић — разлика између измена

м (Враћене измене корисника 178.17.28.12 (разговор) на последњу измену корисника Gaga1964)
ознака: враћање
Током рада на граматици, речнику и издавању народних песама, Вук је почео да се бави питањем књижевног језика, који је у његово време представљао хаотичну мешавину. Стара српска књижевност развијала се на српској редакцији [[старословенски језик|старословенског језика]] све до почетка 19. века. У 18. веку дошло је до снажног утицаја руских црквених књига на књижевни живот Срба. Елементи [[руски језик|руског језика]] су све више продирали у дотадашњи црквено-књижевни језик и тако је створен вештачки руско-словенски језик, који је у Вуково време био званични језик цркве, школа и књижевности.
 
Школовани људи учили су из књига на старом језику, уносећи у њега елементе руског и српског народног језика. На тај начин створен је [[славеносрпски језик]], којим се писало како је ко знао. Таква несређена ситуација је била основа са које је Вук кренуо у борбу против писаца старе школе. Борба је почела Вуковом критиком романа ''Усамљени јуноша'' 1815. и ''Љубомир у Елисијуму'' 1817. [[Милован Видаковић|Милована Видаковића]]. Критика је била усмерена на лоше пишчево познавање језика, који је представљао несређену мешавину именских и глаголских облика старог, словенског и народног језика. Како је Видаковић у то време био најпопуларнији српски писац, па је овакав Вуков напад изазвао буру у књижевној јавности. Поред Видаковића, у полемици су учествовали и [[Јоаким Вујић]], Лукијан Мушицки, [[Павле Берић]] и [[Глиша Гершић]]. Црква и њени највиши представници су предњачили међу Вуковим противницима. Карловачки митрополит [[Стефан Стратимировић]], је већ после првих Вукових књига, дејствовао преко будимских власти да се онемогући штампање књига. Стратимировић се посебно није мирио са Вуковом азбуком, због избацивања старих ћириличних слова и увођења слова '''Ј''', сматрајући то напуштањенапуштањем православља и покатоличавањем.
 
Вук је превео [[Нови завет]] на српски 1819. године и објавио га, после 27 година покушаја да добије препоруку, под насловом ''[[Нови завјет Господа нашега Исуса Христа (1847)|Нови завјет Господа нашега Исуса Христа]]''.<ref>{{Cite book|title=Свето писмо у Срба|last=Бјелајац|first=Бранко|publisher=|year=|id=|location=|pages=}}</ref>