Устав Србије из 1835. — разлика између измена

м
м
У литератури наилазимо на различите расправе, неки сматрају да „период уставности Србије“ почиње још доношењем правних аката 1808. и 1811.године. Једни су мишљења да је Сретењски Устав заиста био Устав (Ст. Новаковић и Р. Љушић), док са друге стране имамо мишљенике да се сретењски документ не може по теоријскоправном смислу назвати првим српским Уставом (Р. Митровић).<ref>{{cite book |last1=Љушић |first1=Р. |title=150 година од доношења Сретењског Устава |date=1985 |location=Београд |page=211 |accessdate=19. 4. 2020}}</ref> <ref>{{cite book |last1=Митровић |first1=Р. |title=Примена начела уставности и законитости у Сретењском уставу |date=1985. |location=Београд |page=109 |accessdate=19. 4. 2020}}</ref>
Проф. др [[Сима Аврамовић]] је у свом делу „175 година од доношења Сретењског Устава“ изнео правноисторијске чињенице и одговорио на питање да ли је Сретењски Устав био [[Устав]]. Проф. др Сима Аврамовић је мишљења да је Устав „''и по својој форми, а и по садржини, несумњиво имао све особине које су одликовале немногобројне уставе у првој половини XIX века, уколико су уопште постојали у појединим државама. Историјски приступ подразумева да се, приликом класификовања неког феномена, на њега не примењују стриктно критеријуми каснијих времена (али, ни да се у давним појавама, на прилично натегнут начин, препознају каснији правни концепти, што је друга крајност).''" <ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Сима |title=Сретењски Устав – 175 година после |date=2010 |publisher=Анали Правног факултета Универзитета у Беораду |location=Београд |page=38 |accessdate=19. 4. 2020}}</ref>
У свом делу је, такође, изнео и поређење [[Magna carta libertatum|Magna Carta Libertatum]] са Сретењским Уставом, износећи мишљење да, ако се Сретењски Устав не сматра првим српским Уставом, онда се у питање доводи уставност Велике повеље слободе (и један и други Устав су имали сличну садржину).
„''Чак и да га је донео само кнез (јер, много је дискусија изазвало питање да ли је Сретењски био октроисан), то не би битно мењало његов карактер, с обзиром на то да су такви били неки уставни акти и у другим државама (државицама) тог доба, попут онога из Виртемберга. Често се Сретењском уставу оспорава и то што је важио тек неколико недеља (Magna carta из 1215. важила је једва три месеца), али је још гору судбину пре њега доживео француски монтањарски [[Устав из 1793.године|Устав из 1793. године]], чији доносиоци такође нису имали фактичку снагу да га одрже у животу.''“ <ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Сима |title=Сретењски Устав – 175 година после |date=2010 |publisher=Анали Правног факултета Универзитета у Беораду |location=Београд |page=38 |accessdate=19. 4. 2020}}</ref>
На самом крају, проф. др Сима Аврамовић закључује „''све у свему, звали га првим српским уставом или не, нема сумње да је сретењски документ засновао српску уставност.''“ <ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Сима |title=Сретењски Устав – 175 година после |date=2010 |publisher=Анали Правног факултета Универзитета у Беораду |location=Београд |page=38 |accessdate=19. 4. 2020}}</ref>