|
| грб =
}}
'''Ана Петровна Романова''' ({{јез-рус|А́нна Петро́вна}}; рођена) (27. јануара [[1708]]. у Москви, умрла– [[4. март]]а [[1728]].) године у [[Москва|Москви]])била је била руска принцеза, ћерка руског цара [[Петар Велики|Петра Великог]]. Удата је била за војводу [[Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа|Карла Фридриха]] због чега је добила титулу војвоткиње. Њен син [[Петар III Фјодорович|Петар]] је такође био руски цар.
== Биографија ==
Ана је била ванбрачно дете, с обзиром да су се њени родитељи венчали тек [[1712]]. године. Одрасла је у кући Петрове млађе сестре [[Наталија Алексејевна|Наталије]]. Петар је планирао да своје ћерке уда за принчеве из иностранства како би стекао европске савезнике. Она и њена сестра су биле образоване са тим циљем, учећи књижевност, плес и понашање. Ана се тако развила у елоквентну девојку која је знала четири језика - [[Француски језик|француски]], [[Немачки језик|немачки]], [[Италијански језик|италијански]] и [[Шведски језик|шведски]]. Ану је одликовала скромност и њена необчна лепота је била привлачна страним посетиоцима. 17. марта 1721. године Карл Фридрих је стигао у Русију да се упозна са својом будућом супругом и свекрвом. Желео је да кроз тај брак осигура подршку Русије за заузимање [[Шлезвиг-Холштајн|Шлезвига]] од [[Данска|Данске]]. такође гајио је наду да ће га Русија подржати у намери да се докопа шведког престола. Међутим због уговора са [[Шведска|Шведском]], Русија није могла да се међа у интерне ствари.
[[22. новембар|22. новембра]] [[1724]]. године, споразумСпоразум о браку са Аном потписали су њен будући муж Карл Фридрих и [[Петар Велики|Петар]] [[22. новембар|22. новембра]] [[1724]]. године.<ref name=":0">{{ру}}{{cite web|title=ЭСБЕ/Анна Петровна |url=https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%90%D0%BD%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0|publisher=ru.wikisource.org|accessdate= 9. 11. 2017|date= }}</ref> Овим споразумом, Ана и Карл Фридрих одрекли су се права доласка на руски престо за себе и своје потомке. Међутим, тајна клаузула је допуштала цару да именује за наследника сина из брака. Као резултат ове одредбе, цар је обезбедио право да именује било кога од својих потомака као свог наследника. Неколико месеци касније, јануара 1725. Петар је био смртно болестан. Док је Ана стигла, Петар није више могао да прича. многи историчари тврде да би своје наследство дао управо Ани.
[[Датотека:Anna1st.jpg|мини|десно|150px|Орден Свете Ане]]
По преузимању престола од [[Катарина I Алексејевна|Катарине I]], 21. маја 1725.. одржано је венчање у Тринитској катедрали у Санкт Петербургу,<ref name=":0" /> а славље је било у Летњој башти где је изграђена посебна банкетскабанкетна сала тим поводом. Следеће две године младенци су провели у Санкт Петербургу. Војвоткиња је примљена у врховни савет и умерено је утицала на руску политику. Њен утицај је нагло опао након смрти царице Катарине. Због тога је са Војводомвојводом Карлом била приморана да се повуче у [[Холштејн]] 25. јула [[1727]]. године, у [[Кил]]. Војвода се након селидбе нагло променио, од нежног и увиђајног мужа постао је груб и често је пио. Ана је постала врло несрећна и у писму својој сестри Елизабети је написала: "Ниједан дан не пролази без мог плача, драга сестро!" [[21. фебруар]]<nowiki/>а 1728. године, анаАна је у замку Кил родила сина Петра са пуним именом Карл Петар Улрих, а будући цар Русије [[Петар III Фјодорович|Петар III]]. Његово потомство ће владати Русијом до почетка 20. века. Неколико дана након порођаја, једва двадесетогодишња војвоткиња је умрла [[4. март]]а 1728. У знак сећања на своју жену, карлКарл Фридрих је основао награду Орден Свете Ане, који ће касније постати и руско одличјеодликовање.<ref>{{ру}}{{cite web|title=Imperial Russia: Order of St Anna Императорский Орден Св. Анны |url=http://www.medals.org.uk/russia/imperial/imperial-russia008.htm|publisher=medals.org.uk|accessdate= 9. 11. 2017|date= }}</ref> У складу са својом жељом сахрањена је проред свога оца у Санкт Петербургу.
== Породично стабло ==
|
