Млава — разлика између измена

Млава настаје као Тисница упод планином [[Кучај|КучајскимЦрни планинамаврх]] у источној Србији, под врхом Велики Крш. Река тече на север и протиче поред источних падина планине [[Бељаница]], кроз скоро ненасељено подручје. Након што стигне до [[Хомоље|Хомоља]], у Тисницу се на висини од 320 m улива јако [[Жагубичко врело]] и од те тачке река је надаље позната као Млава. Мерећи од Жагубичког врела, река је дугачка 94 km.

Име реке Млаве потиче из прасловенског језика, од ријечиречи млава, што значи немир, бука вика.

У доњем току Млава постаје пловна река при ушћу и дели се у много паралелних токова и изазива честе поплаве, па иако се много насеља налази близу реке, ниједно није на њеној обали. Села која се налазе близу Млаве су: [[Велико Село (Мало Црниће)|Велико Село]], [[Топоница (Мало Црниће)|Топоница]], [[Калиште]], [[Мало Црниће]], [[Велико Црниће]], [[Салаковац]], [[Трњане (Пожаревац)|Трњане]], [[Набрђе]], [[Бубушинац]] и [[Брадарац (Пожаревац)|Брадарац]]. У овом делу се у Млаву уливају њене две највеће притоке Чокордин са леве стране и Витовница са десне. Један рукавац МлавеМлава протиче неколико километара источно од [[Пожаревац|Пожаревца]](иза брда Чачалица уз које је у једном делу усечена.

Последња два насеља на току Млаве су село [[Дрмно]] и градић [[Костолац]]. У оба места се налазе рудници [[угаљ|угља]] и налазе се у центру Костолачког басена. Млава не утиче у главно корито [[Дунав]]а, већ у његов јужни рукавац Дунавац на висини од 65 m, који окружује мочварна ада [[Острово (ада)|Острво]], највеће острво у Србији. У кишовитим годинама Млава се пробије кроз средину острва и подели га на два дела. Неки географи називају овај систем Могила, док се Дунавац сматра финалним делом тока Млаве, све док се он не врати назад у Дунав, источно од туристичког одмаралиштанасеља [[Рам (Велико Градиште)|Рам]].