Манастир Добрун — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
j
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене корисника 188.120.119.62 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Ред 25:
 
== Историја ==
Према изворима манастиркоји jeтврде да је манастир настао за време владавине [[стефан Душан|цара Душана]] манастир је основао жупан [[Прибил]]. На северном зиду припрате и данас се налазе сачувани портрети краља Душана, жене му Јелене и сина им Уроша из 1343.<ref>С. Радојчић, ''Портрети српских владара у Средњем веку'', Београд 1996.</ref> године. Жупан Прибил је поред жупанског двора у тврђави између [[1340]]. и [[1343]]. године саградио и манастир. Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] је била скромна, зидана је од [[камен]]а и сиге, имала је облик једнобродне засведене [[базилика|базилике]] без куполе. Храм су живописали врсни [[зограф]]и из јужне [[Србија|Србије]].Постоје и извори који тврде да је манастир настао за време владавине цара [[стефан Душан|Душана]] када је у Добруну дужност чувара тог дела западне границе српске државе вршио жупан Прибил<ref name="Митрополија">[http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/manastiri+.php?category=6 Страница о манастиру] {{Wayback|url=http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/manastiri+.php?category=6 |date=20070729214135 }} на званичном сајту митрополије Дабробосанске</ref>.
 
После монашења жупана Прибила (монашко име Варнава) наслеђују га синови прво Стефан а потом Петар, који је дозидао спољну припрату и ризницу са северне стране и живописао их [[1383]]. године.<ref>Љубомир Стојановић: "Стари српски записи и натписи", Београд 1902. године</ref> "Дјебр - Дабар - Добрун" са црквом посвећеном празнику Успењу Пресвете Богородице је задужбина Петра жупана. То је била најстарија столица дабробосанских митрополита, а налазио се поред реке Рзава.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref> У време жупана Петра у Добруну је било око 720 монаха. Под утицајем босанских властелина Радиновића и Павловића, који су столовали у Вишеграду, повлачи се жупан Петар и по примеру свога оца замонашио се под именом Јован.