Денга грозница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ranching преместио је страницу Денга грозница на Грозница денга
ознака: ново преусмерење
мНема описа измене
Ред 1:
{{Infobox disease
#Преусмери [[Грозница денга]]
| Name = Денга грозница
| Image = Denguerash.JPG
| Alt = Photograph of a person's back with the skin exhibiting the characteristic rash of dengue fever
| Caption = Типичан осип за денга грозницу
| Field = [[инфектологија]]
| ICD10 = {{ICD10|A|90||a|00}}
| ICD9 = {{ICD9|061}}
| DiseasesDB = 3564
| MedlinePlus = 001374
| eMedicineSubj = med
| eMedicineTopic = 528
| MeshName = Dengue
| MeshNumber = C02.782.417.214
}}
 
'''Денга грозница''' је [[инфекција]] коју изазива [[вирус]] денга. [[Комарац]] преноси (или шири) вирус денга. Денга грозница је такође позната под називом '''костоломна грозница''', јер изазива толико снажне болове да оболели имају осећај да им неко ломи кости. Неки од [[симптома]] денга грознице су [[грозница]], главобоља, кожни осип који личи на [[Морбили|мале богиње]] и бол у [[мишићима]] и [[зглобовима]]. Код малог броја особа, денга грозница може прерасти у један или два облика који су опасни по живот. Први облик је денга хеморагична грозница, која изазива крварење, цурење крви из [[крвних судова]] и низак ниво [[крвне плочице|крвних плочица]] (које изазивају згрушавање крви). Други облик је денга шок синдром, који изазива опасну [[хипотензију|низак крвни притисак]].
 
Постоје четири различите врсте вируса денга. Када се особа зарази једним од њих, она је обично заштићена од тог типа до краја живота. Међутим, та особа ће бити заштићена од остала три типа вируса у кратком временском периоду. Ако се касније зарази једним од три типа вируса, већа је вероватноћа да ће имати озбиљних проблема.
 
Не постоји [[вакцина]] која људе штити од заразе вирусом денга. Постоји неколико начина како се људи могу заштитити од заразе денга грозницом. Људи се могу заштитити од комараца и ограничити број уједа. Научници такође предлажу смањивање величине [[станишта]] комараца као и смањење броја комараца. Након инфекције денга грозницом, оболели се обично може опоравити узимањем довољно течности, уколико је инфекција слаба или средње јачине. Уколико је код оболелог присутан тежи облик болести, потребно је уношење течности интравенским путем (течности се уводе у [[вену]], користећи иглу и цевчице) или [[трансфузија крви]] (крв донира друга особа).
 
Од 1960-их, повећан је број особа које обољевају од денга грознице. Обољење је постало проблем широм света од [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Појављује се у више од 100 држава. Годишње, око 50–100 милиона људи оболи од денга грознице.
 
Људи раде на вакцини и лековима за директно лечење од вируса. Људи такође чине различите ствари како би се ослободили комараца.
 
Први пут денга грозница се помиње 1779. године. Почетком 20. века, научници су сазнали да ову болест изазива вирус денга као и да се преноси (или шири) преко комараца.
 
== Знаци и симптоми ==
[[Датотека:Dengue fever symptoms.svg|thumb|300п|alt=Цртеж људског тела са стрелицама које показују погођене органе у различитим фазама денга грознице|Слика која показује симптоме денга грознице]]
 
Око 80% људи (или 8 од 10) који су заражени вирусом денга немају симптоме, или имају благе симптоме (као што је стандардна грозница).<ref name=White10>{{cite journal|vauthors=Whitehorn J, Farrar J |title=Dengue|journal=Br. Med. Bull.|volume=95|year=2010|pmid=20616106|doi=10.1093/bmb/ldq019|pages=161-73}}</ref><ref name=WHOp14/><ref name=Euro10>{{cite journal|last=Reiter|first=P|title=Жута грозница и денга: претња Европи?|journal=Euro Surveil |date=11. 3. 2010|volume=15|issue=10|pmid=20403310|url=http://www.eurosurveillance.org/ViewArticle.aspx?ArticleId=19509|pages=19509}}</ref> Око 5% заражених особа (или 5 од 100) постају озбиљно болесни. Код малог броја ових особа, обољење је опасно по живот.<ref name=White10/><ref name=Euro10/> Симптоми се појављују између 3 и 14 дана након што је особа била изложена вирусу денга. Најчешће, симптоми се појављују након 4 до 7 дана.<ref name=Gubler379>{{harvnb|Gubler|2010|pp=379}}</ref> Стога, ако се особа врати из подручја где је денга грозница честа, и добије грозницу или други симптом након више од 14 дана по повратку, та особа вероватно нема денга грозницу.<ref name=Peads10/>
 
Често, када се деца добију денга грозницу, њихови симптоми су исти као и код [[прехладе]] или [[гастроентеритиса]] (или стомачног грипа; на пример, [[повраћање]] и [[дијареја|пролив]]).<ref name=India10>{{cite journal|last=Varatharaj|first=A|title=Енцефалитис у клиничком спектру денга инфекције|journal=Neurol. India|volume=58|issue=4|year=2010|pmid=20739797|doi=10.4103/0028-3886.68655|url=http://www.neurologyindia.com/article.asp?issn=0028-3886;year=2010;volume=58;issue=4;spage=585;epage=591;aulast=Varatharaj|pages=585-91}}</ref> Међутим, већа је вероватноћа да деца имају већих проблема у случају да оболе од денга грознице.<ref name=Peads10/>
 
=== Клинички ток ===
Класични симптоми денга грознице су грозница која почиње нагло; главобоља (обично иза очију); осип; и болови у мишићима и зглобовима. Надимак ове болести, „костоломна грозница“, описује јачину ових болова.<ref name=White10/><ref name=Chen>{{cite journal|vauthors=Chen LH, Wilson ME |title=Инфекције денга и чикунгунија код путника|journal=Curr. Opin. Infect. Dis.|volume=23|issue=5|year=2010|pmid=20581669|doi=10.1097/QCO.0b013e32833c1d16|pages=438-44}}</ref> Денга грозница се одвија у три фазе: фебрилна фаза, критична фаза и опоравак.<ref name=WHOp25>{{harvnb|WHO|2009|pp=25-27}}</ref>
 
У фебрилној фази, оболела особа обично има високу температуру. („Фебрилно“ значи да особа има температуру.) Ова температура често може бити већа од 40 степени Целзијуса. Особа такође може имати генерализоване болове и главобољу. Фебрилна фаза обично траје од 2 до 7 дана.<ref name=Chen/><ref name=WHOp25/> У овој фази, око 50 до 80% особа које имају симптоме добијају осип.<ref name=Chen/><ref name=Fitz2009>{{Cite book|author=Wolff K, Johnson RA (eds.)|title=Фицпатриков атлас у боји и синопсис клиничке дерматологије|year=2009|publisher=McGraw-Hill Medical|location=New York|isbn=978-0-07-159975-7|chapter=Вирусна инфекција коже и слузокоже|edition=6th|pages=810-2}}</ref> Првог или другог дана, осип може изгледати као иритирана (црвена) кожа. Касније токо болести (од 4. до 7. дана), осип може изгледати налик малим богињама.<ref name=Fitz2009/><ref name=ER2010>{{Cite book|author=Knoop KJ, Stack LB, Storrow A, Thurman RJ (eds.)|title=Атлас ургентне медицине|year=2010|publisher=McGraw-Hill Professional|location=New York|isbn=978-0-07-149618-6|chapter=Тропска медицина|edition=3rd |pages=658-9}}</ref> Мале црвене тачке (петехије) се могу појавити на кожи. Ове тачкице се не нестају када се кожа притисне. Њихову појаву изазивају напрсли [[капилар]]и.<ref name=WHOp25/> Код особе се такође може појавити благо крварење из [[Слузокожа|слузокоже]] уста и носа.<ref name=Peads10/><ref name=Chen/> Сама температура обично престаје (снижава се) и враћа се на један или два дана. Међутим, овај образац се разликује од особе до особе.<ref name=ER2010/><ref name=Gould/>
 
Код неких особа, болест прелази у критичну фазу након пада високе температуре. Критична фаза обично траје 1 до 2 дана.<ref name=WHOp25/> Током ове фазе, течност се може сакупити у грудима и [[абдомен]]у. Ово се дешава услед цурења малих крвних судова. Течност се нагомилава, и више не [[Циркулаторни систем човека|циркулише]] телом. То значи да витални (најважнији) органи не добијају нормалну количину крви.<ref name=WHOp25/> Због тога, органи не раде правилно. Код оболеле особе такође може доћи до озбиљног крварења (обично из [[Систем органа за варење|гастроинтестиналног тракта]].)<ref name=Peads10/><ref name=WHOp25/>
 
Код мање од 5% особа оболелих од денга грознице се јавља [[Шок (циркулаторни)|циркулаторни шок]], шок синдром денга и хеморагијска денга грозница.<ref name=Peads10/> Ако је оболела особа раније боловала од другог типа денга грознице („секундарна инфекција“), већа је вероватноћа да ће се код њих јавити озбиљнији проблеми.<ref name=Peads10/><ref name=Life10>{{cite journal|vauthors=Rodenhuis-Zybert IA, Wilschut J, Smit JM |title=Животни циклус денга вируса:модулациони фактори инфективности вируса и домаћина|journal=Cell. Mol. Life Sci.|volume=67|issue=16|year=2010|pmid=20372965|doi=10.1007/s00018-010-0357-z|pages=2773-86}}</ref>
 
У фази опоравка, течности које су изашле из крвних судова се враћају у крвоток.<ref name=WHOp25/> Ова фаза обично траје 2 до 3 дана.<ref name=Peads10/> Током ње, оболела особа почиње знатно боље да се осећа. Међутим, код њих се може јавити снажан свраб и смањена брзина [[пулс]]а.<ref name=Peads10/><ref name=WHOp25/> Током ове фазе, особа може доћи у стање прекомерне количине течности (у коме се прекомерна количина течности враћа у крвоток.) Уколико то буде утицало на мозак, може изазвати [[нападе]] или променити ниво свести (размишљање, свесност и понашање могу бити другачији него уобичајено).<ref name=Peads10/>
 
=== Удружени проблеми ===
Повремено, денга грозница може утицати и на друге системе у телу.<ref name=WHOp25/> Оболела особа може имати независне симптоме, или праћене класичним симптомима денга грознице.<ref name=India10/> Смањени ниво свести јавља се у 0,5% до 6% случајева. Ово се може догодити када вирус денга изазове инфекцију у мозгу. Такође се може догодити када витални органи, као што је јетра, не раде правилно.<ref name=India10/><ref name=Gould>{{cite journal|vauthors=Gould EA, Solomon T |title=Патогени флавивируси|journal=The Lancet|volume=371|issue=9611|year=2008|pmid=18262042|doi=10.1016/S0140-6736(08)60238-X|pages=500-9}}</ref>
 
Други [[неуролошки]] поремећаји (поремећаји који утичу на мозак и нерве) су примећени код особа оболелих од денга грознице. На пример, денга грозница може изазвати трансверзални мијелитис и Гијен-Бареов синдром.<ref name=India10/> Иако се то скоро никада не догађа, денга грозница може изазвати инфекцију срца и [[инсуфицијенцију јетре]].<ref name=Peads10/><ref name=WHOp25/>
 
== Узрок ==
[[Датотека:Dengue.jpg|thumb|alt=Слика путем трансмисионог електронског микроскопа показује денга вирус|Јако увећана слика показује денга вирус (група тамних тачака близу центра)]]
Грозницу денга изазива вирус денга. У научном систему који додељује називе и класификује вирусе, вирус денга је део породице „Флавивирида“ и [[роде (породица)|рода]] „Флавивируса“. Други вируси такође припадају истој породици и изазивају обољења код људи. На пример, вирус [[жуте грознице]], [[вирус Западног Нила]], вирус енцефалитиса Сент Луис, вирус јапанског енцефалитиса, крпељни менингоенцефалитис, вирус кјасанурске шумске болести и омска хеморагијска болест припадају породици „Флавивирида“.<ref name=Gould/> Већина ових вируса се шири преко комараца или крпеља.<ref name=Gould/>
 
=== Преношење ===
[[Датотека:Aedes aegypti biting human.jpg|alt=Слика изблиза ''Aedes aegypti'' комарца током уједа коже човека|thumb|Комарац ''[[Едес египти]]'' храни се човеком]]
Вирус денга се преноси (или шири) углавном преко комараца врсте „Едес“, нарочито типа „Едес египти“.<ref name=WHOp14>{{harvnb|WHO|2009|pp=14-16}}</ref> Ови комарци обично живе на [[географској ширини]] од 35° северно и 35° јужно, испод надморске висине од 1000 m.<ref name=WHOp14/> Они уједају углавном током дана.<ref name=WHOp59/> Један ујед може заразити особу.<ref name=Yellow10>{{cite web|url=http://wwwnc.cdc.gov/travel/yellowbook/2010/chapter-5/dengue-fever-dengue-hemorrhagic-fever.aspx|title=Chapter 5 – Денга грозница (ДГ) и хеморагијска денга грозница (ДХГ)|work=2010 Yellow Book|author=Центар контроле болести и превенције|accessdate=23. 12. 2010}}</ref>
 
Понекад, комарци се могу заразити вирусом денга од људи. Ако женски комарац уједе заражену особу, он може добити вирус денга. Вирус испрва живи у ћелијама које оивичавају стомак комарца. Око 8 до 10 дана касније, вирус се шири ка [[пљувачним жлездама]] комарца, које производе [[пљувачку]]. То значи да је пљувачка коју комарац производи заражена вирусом денга. Стога, приликом уједа, заражена пљувачка комарца се преноси на човека и она може заразити ту особу. Сматра се да вирус не изазива проблеме код инфицираних комараца, који остају заражени до краја живота. Највећа вероватноћа за ширење денга грознице је путем комарца „Едес египти“. Разлог је то што он воли да живи у близини људи и храни се крвљу људи уместо животиња.
 
Денга грозница се такође може ширити преко заражених крвних производа и путем [[донираног органа]].<ref>{{cite journal|vauthors=Wilder-Smith A, Chen LH, Massad E, Wilson ME|title=Претња денге безбедности крви у денга-ендемичним земљама|journal=Emerg. Infect. Dis.|volume=15|issue=1|year=2009|pmid=19116042|pmc=2660677|doi=10.3201/eid1501.071097|url=http://www.cdc.gov/eid/content/15/1/8.htm|pages=8-11|access-date=12. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20090501235735/http://www.cdc.gov/eid/content/15/1/8.htm|archive-date=01. 05. 2009|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite journal|last=Stramer|first=S. L.|last2=FB|first2=Hollinger|last3=LM|first3=Katz|author4=|title=Настајање инфекционих агенаса и њихова потенцијална претња безбедности трансфузије|journal=Transfusion|volume=49 Suppl 2|pages=1S–29S|year=2009|pmid=19686562|doi=10.1111/j.1537-2995.2009.02279.x}}</ref> Ако особа заражена вирусом денга [[донира крв]] или орган, који се потом дају другој особи, та особа може добити денга грозницу од донатора крви или органа. У неким државама, попут Сингапура, денга грозница је честа. У овим државама, између 1,6 и 6 трансфузија крви од 10.000 шири денга грозницу.<ref>{{cite journal|vauthors=Teo D, Ng LC, Lam S |title=Да ли је денга претња залихама крви?|journal=Transfus Med|volume=19|issue=2|year=2009|pmid=19392949|pmc=2713854|doi=10.1111/j.1365-3148.2009.00916.x|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1365-3148.2009.00916.x/full|pages=66-77}}</ref> Вирус денга се такође може ширити са мајке на дете током [[трудноће]] или након рођења детета.<ref name="pmid20130380">{{cite journal|last=Wiwanitkit|first=V.|title=Необични начин преношења денге |journal=Journal of Infection in Developing Countries |volume=4 |issue=1 |year=2010|pmid=20130380 |doi=|url=http://www.jidc.org/index.php/journal/article/view/20130380|pages=51-4}}</ref> Грознице денга се обично не шири на друге начине.<ref name=Chen/>
 
=== Ризици ===
Бебе и мала деца са вирусом денга подложнија су од одраслих да се озбиљно разболе. Добро ухрањена (здрава деца која се добро хране) пре ће се разболети.<ref name=Peads10/> (По овоме се денга разликује од многих других инфекција, које се обично јављају у тежем облику код деце која су [[неухрањеност|неухрањена]], лошег здравља или која се не хране добро.) Жене су такође подложније од мушкараца да се озбиљно разболе.<ref name=Guzman10/> Денга може да буде опасна по живот за људе који болују од хроничних (дуготрајних) болести, као што су [[шећерна болест|дијабетес]] и [[астма]].<ref name=Guzman10>{{cite journal|last=Guzman|first=M. G.|last2=SB|first2=Halstead|last3=H|first3=Artsob|author4=|title=Dengue: a continuing global threat|journal=Nat. Rev. Microbiol.|volume=8|issue=12 Suppl|pages=S7–S16|year=2010|pmid=21079655|doi=10.1038/nrmicro2460|url=http://www.nature.com/nrmicro/journal/v8/n12_supp/full/nrmicro2460.html}}</ref>
 
== Механизам ==
Кад комарац уједе особу, његова пљувачка продире у кожу. Ако је комарац заражен денгом, вирус се налази у његовој пљувачки. Тако да када комарац уједе особу, вирус улази у организам човека заједно са пљувачком. Вирус се везује за [[бела крвна зрнца]] и продире у њих. (Бела крвна зрнца служе за одбрану организма од штетних утицаја, као што су инфекције.) Приликом кретања белих крвних зрнаца кроз организам, вирус се размножава (или умножава). Као одговор, бела крвна зрнца стварају мноштво сигналних [[протеина]] (такозваних цитокина), као што су интерлеукини, интерферони и фактори некрозе тумора. Ови протеини изазивају високу температуру, симптоме који личе на грип и тешке болове који се јављају код денге.
 
Ако особа има тешку (озбиљну) инфекцију, вирус се брже размножава у телу. Услед велике количине вируса, многи органи су погођени (као нпр. [[јетра]] и [[коштана срж]]). Течност из крвотока се преноси кроз зидове малих крвних судова до телесних дупљи. Отуда је мања циркулација крви у крвним судовима (или мање крви тече кроз тело). Крвни притисак се толико снижава да срце не може да снабде довољном количином крви виталне (најважније) органе. Такође, коштана срж није у стању да произведе довољно тромбоцита, који су неопходни за згрушавање крви. Без довољне количине тромбоцита, јавља се крварење код заражене особе. Крварење је најтежа компликација код денге (најозбиљнији проблем који настаје услед болести).<ref name=Martina09>{{cite journal|vauthors=Martina BE, Koraka P, Osterhaus AD |title=Dengue Virus Pathogenesis: an Integrated View|journal=Clin. Microbiol. Rev.|volume=22|issue=4|year=2009|pmid=19822889|pmc=2772360|doi=10.1128/CMR.00035-09|url=http://cmr.asm.org/cgi/content/full/22/4/564|pages=564-81}}</ref>
 
== Дијагноза ==
Обично се дијагноза денге поставља у здравственим установама након прегледа инфициране особе и утврђивањем симптома који одговарају овој болести. Посебно су лекари, у областима где се ова болест чешће јавља, у стању да поставе дијагнозу на овај начин.<ref name=White10/> Ипак, када је денга у почетном стадијуму, тешко је уочити разлике између ове болести и других вирусних инфекција (инфекција изазаваних вирусима).<ref name=Peads10/> Особа је вероватно заражена денгом ако, има високу температуру и два од следећих симптома: мучнину и повраћање; осип; генерализовани бол (бол по целом телу); ниску вредност (или број) белих крвних зрнаца; или позитиван тест осетљивости капилара. Било који од ових упозоравајућих знакова, уз високу температуру, обично указују да особа има денгу у областима где је болест уобичајена<ref name=WHOp10/>.
 
Знаци упозорења се обично јављају пре него што болест постане тешка.<ref name=WHOp25/> Тест осетљивости капилара је користан кад ниједна друга [[лабораторијска]] анализа не може да се уради. Овај тест се изводи тако што лекар обмота траку апарата за мерење крвног притиска око руке пацијента и остави је да стоји пет минута. Потом броји црвене тачкице на кожи. Велики број црвених тачкица указује да пацијент им денга грозницу.<ref name=WHOp25/>
 
Тешко је утврдити разлике између денга грознице и чикунгуње. Чикунгуња је слична вирусна инфекција која има многе исте симптоме као код денге и јавља се у истим деловима света.<ref name=Chen/> Денга такође може да има неке симптоме својствене другим болестима, као што су [[маларија]], [[лептоспироза]], [[тифусна грозница]] и [[менингитис|менингококна болест]]. Пре него што постави дијагнозу да пацијент болује од денге, лекар ће најпре извршити анализе како би се утврдило да није реч о некој од ових поменутих болести.<ref name=Peads10/>
 
Када особа има денгу, прва промена која се може видети у лабораторијским анализама, јесте ниска вредност (смањен број) белих крвних зрнаца. Ниска вредност тромбоцита и метаболичка ацидоза такође су знаци денге.<ref name=Peads10/> Ако особа има тежак облик денге, ту су још неке промене које се могу видети из анализе крви. Тешки облик денге узрокује истицање течности из крвотока. То доводи до хемоконцентрације (стања у којем је присутно мање плазме - течног дела крви, и више [[црвених крвних зрнаца]] у крви). Такође, узрокује снижење нивоа албумина у крви.<ref name=Peads10/>
 
Понекад тежи облик денге узрокује велике плеуралне изливе (скупљање течности око [[плућа]]) или асцит (скупљање течности у трбушној дупљи). У случајевима где су ови изливи довољно велики, лекар ће их приметити при самом прегледу пацијента.<ref name=Peads10/> Лекар може да дијагностикује синдром денга шока у раној фази уколико је у прилици да користи [[ултразвук]] да би открио накупљање течности у телу.<ref name=White10/><ref name=Peads10/> Али у многим областима где је денга уобичајена, већина здравствених радника и центара не располаже ултразвучним апаратима.<ref name=White10/>
 
=== Класификација ===
Године 2009., [[Светска здравствена организација]] (СЗО) је извршила класификацију, то јест поделу, денга грознице на два типа: некомпликовани облик и тежак облик.<ref name=White10/><ref name=WHOp10>{{harvnb|WHO|2009|pp=10-11}}</ref> Пре тога, 1997. године, СЗО је поделила болест на недиференцирану грозницу, денга грозницу и хеморагијску денга грозницу. СЗО је закључила да ова стара подела денге треба да буде поједностављена. Такође је закључила да је стара подела постављала превише ограничења: у њој нису били укључени сви облици у којима се денга јавља. Иако је класификација денге званично промењена, стара подела се још увек често користи.<ref name=Peads10>{{cite journal|vauthors=Ranjit S, Kissoon N |title=Dengue hemorrhagic fever and shock syndromes|journal=Pediatr. Crit. Care Med.|year=2010|pmid=20639791|doi=10.1097/PCC.0b013e3181e911a7|volume=12|issue=1|pages=90-100}}</ref><ref name=WHOp10/><ref name=WHO97/>
 
У старој класификацији СЗО, хеморагијска денга грозница је подељена на четири фазе, то јест I–IV стадијума:
* У I стадијуму, особа има високу температуру. Такође јој се лако јављају модрице или има позитиван тест осетљивости капилара.
* У II стадијуму, јављају се крвни подливи на кожи и на другим деловима тела.
* У III стадијуму, особа показује знаке циркулаторног шока.
* У IV стадијуму, особа доживљава шок, у ком јој се не могу измерити крвни притисак и пулс.<ref name=WHO97>{{Cite book|author=WHO|url=http://www.who.int/csr/resources/publications/dengue/012-23.pdf|chapter=Chapter 2: clinical diagnosis|title=Dengue haemorrhagic fever: diagnosis, treatment, prevention and control|edition=2nd|location=Geneva|publisher=World Health Organization|year=1997|isbn=978-92-4-154500-6|pages=12-23}}</ref> Стадијуми III i IV називају се „синдром денга шока“.<ref name=WHOp10/><ref name=WHO97/>
 
=== Лабораторијске анализе ===
Денга грозница може да се дијагностикује путем [[микробиологије|микробиолошких]] лабораторијских анализа.<ref name=WHOp10/> Примењује се неколико различитих анализа. Једном анализом (изолација вируса) врши се изолација (или издвајање) вируса денге у културама (или узорцима) ћелија. Другом анализом (откривање нуклеинске киселине) трага се за [[нуклеинским киселинама]] из вируса помоћу технике која се назива [[полимерна ланчана реакција]] (ПЛР). Трећа анализа (откривање антигена) детектује [[антигене]] из вируса. Следећа анализа открива у крви [[антитело|антитела]] које ствара организам да би се одбранио против вируса денге.<ref name=Guzman10/><ref name=WHOp90>{{harvnb|WHO|2009|pp=90-95}}</ref> Анализе за изолацију вируса и откривање нуклеинске киселине корисније су од откривања антигена. Међутим, ове анализе су скупље, па зато нису доступне у многим местима.<ref name=WHOp90/> Кад је денга у раној фази развоја болести, све ове анализе могу да показују негативне резултате (тј. да показују да особа није заражена вирусом).<ref name=Peads10/><ref name=Guzman10/>
 
Осим анализе антитела, ове лабораторијске анализе помажу да се дијагностикује денга грозница у акутном (почетном) облику болести. Међутим, анализом антитела се може потврдити да особа има денгу у каснијим фазама инфекције. Организам производи посебна антитела за борбу са вирусом денга после пет до седам дана.<ref name=Chen/><ref name=Guzman10/><ref name=Gubler10>{{harvnb|Gubler|2010|pp=380}}</ref>
 
== Превенција ==
Не постоје одобрене вакцине којима би се спречило да се људи заразе вирусом денга.<ref name=White10/> У циљу превенције инфекције, Светска здравствена организација (СЗО) препоручује контролу популације комараца и заштиту од њиховог уједа.<ref name=WHOp59>{{harvnb|WHO|2009|pp=59-60}}</ref><ref name=WHOp137>{{harvnb|WHO|2009|pp=137}}</ref>
 
СЗО препоручује програм за превенцију денге (под називом „Интегрисана векторска контрола") који се састоји од пет различитих делова:
* [[Заступник|Заступништво]], подизање друштвене свести и [[легислација]] (закони) треба да се искористе како би се ојачале [[јавне здравствене]] организације и заједнице.
* Треба да постоји сарадња међу свим секторима друштва. Ту спада [[јавни сектор]] (као што је влада), приватни сектор (као што су пословне компаније и [[корпорације]]) и област [[здравствене заштите]].
* Сви начини контроле болести треба да буду интегрисани (или међусобно повезани), како би доступни [[ресурси]] имали што већи ефекат.
* Одлуке треба да се доносе на основу дате ситуације. То ће допринети да интервенције (подухвати који се предузимају у вези са денгом) буду од помоћи.
* Области које су посебно погођене проблемом денге, треба да добију помоћ како би биле у стању да се што боље самостално носе с овим проблемом.<ref name=WHOp59/>
 
СЗО такође препоручује да се предузму све потребне мере ради контроле комараца и да би се спречили њихови уједи. Најбољи начин да се држе под контролом комарци „Едес египти“ јесте да се униште њихова станишта.<ref name=WHOp59/> Људи треба да воде рачуна да празне устајалу воду (како комарци не би полагали своја јаја у њу). [[Инсектицид]]и или средства за [[биолошку контролу]] такође треба да се користе да би се комарци у овим областима држали под контролом.<ref name=WHOp59/> Научници мисле да прскање органофосфорним и пиретроидним инсектицидима не помаже.<ref name=Euro10/> Стајаће воде треба да се исуше јер оне привлаче комарце и зато што становништво може да има здравствене проблеме уколико инсектициди доспеју у стајаћу воду.<ref name=WHOp59/> Да би спречили ујед комараца, људи треба да носе одећу која покрива цело тело. Такође, могу да користе репелентна средства (нпр. у облику спреја) која одбијају комарце. (Хемијско средство ДЕЕТ најбоље делује.) Препоручује се и да се кревет покрије мрежицом током спавања.<ref name=Yellow10/>
 
== Надзор ==
Не постоји неки посебан начин лечења денга грознице.<ref name=White10/> У зависности од симптома болести, различитим људима потребна је различита терапија. Код неких људи долази до побољшања већ након узимања течности код куће, уз стално праћење од стране здравственог радника како би се осигурао напредак. Неким људима је потребно давање инфузије и трансфузије крви.<ref name=WHOp32>{{harvnb|WHO|2009|pp=32-37}}</ref> Здравствени радник може одлучити да прими особу у болницу уколико има озбиљнијих знакова упозорења, а посебно онда када особа болује од неког хроничног обољења.<ref name=Peads10/>
 
У случају када је зараженим особама потребно давање инфузионог раствора, обично је довољно да терапија траје само дан или два.<ref name=WHOp32/> Здравствени радник ће повећавати количину течности тако да особа излучује [[мокраћа|урин]] у одређеној количини (0.5–1 мл/kг/ч). Такође, количина течности се повећава све док се вредност хематокрита (количина [[гвожђа]] у крви) код оболелог, као и његови витални знаци, не врате у нормалу.<ref name=Peads10/> Због ризика од крварења, здравствени радници покушавају да избегну инванзивне медицинске поступке, као што је назогастрична интубација (постављање цеви кроз нос у желудац), интрамускуларне инјекције (давање лека у виду инјекције у мишић), као и артеријска пункција (постављање игле у артерију).<ref name=Peads10/> У случају појаве грознице и бола даје се [[ацетаминофен]] (Тиленол). Антиинфламаторне лекове, означене као [[НСАИЛ/нестероидни антиинфламаторни лек]] (као што су ибупрофен и аспирин), не би требало користити, због повећања могућности крварења.<ref name=WHOp32/> Требало би што пре започети трансфузију крви уколико су витални знаци код особе променљиви или одступају од нормале, као и онда када се смањује количина црвених крвних зрнаца у крви.<ref name=WHOp40>{{harvnb|WHO|2009|pp=40-43}}</ref> У случају потребе за трансфузијом, требало би давати комплетну крв (крв која није разложена на своје саставне делове) или концентрована црвена крвна зрнца. Крвне плочице (изоловане из комплетне крви) и замрзнута свежа плазма се обично не препоручују.<ref name=WHOp40/>
 
Када је особа у фази опоравка од денге обично јој се више не даје инфузиона течност, како не би дошло до преоптерећења течношћу.<ref name=Peads10/> Уколико дође до преоптерећења течношћу, али су витални знаци оболелог стабилни (не мењају се), довољно је само прекинути даље давање течности.<ref name=WHOp40/> Ако особа више није у критичном стању, може јој се дати диуретик Хенлеове петље, као што је фуросемид (ласекс). Ово ће помоћи одстрањивању вишка течности из пацијентовог крвотока.<ref name=WHOp40/>
 
== Изгледи ==
Већина људи која оболи од денге, опорави се и нема никакве накнадне проблеме.<ref name=WHOp10/> Без лечења, 1 до 5% заражених људи (1 до 5 на сваких 100) умире од денге.<ref name=Peads10/> Ако је адекватан начин лечења, мање од 1% умире.<ref name=WHOp10/> Међутим, код људи са тешким обликом болести 26% умире (26 од сваких 100).<ref name=Peads10/>
 
Денга је распрострањена у више од 100 земаља.<ref name=Peads10/> Сваке године њоме се зарази од 50 до 100 милиона људи широм света. Она је такође узрочник и пола милиона хоспитализација<ref name=White10/> , као и 12.500 до 25.000 смртних случајева широм света сваке године.<ref name=India10/><ref>{{cite web|author=WHO media centre|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs117/en/|title=Денга и хеморагијска денга грозница|date=март 2009|publisher=Светска здравствена организација|accessdate=27. 12. 2010}}</ref>
 
Денга је најраспрострањенија вирусна болест коју шире [[артроподе]].<ref name=Life10/> Сматра се да је оптерећеност болешћу денга око 1600 година прилагођеном животу са инвалидитетом на милион становника. То значи да на сваких милион људи денга узрокује око 1600 изгубљених година живота. Ово је скоро иста оптерђеност болешћу коју узрокују неке дечје болести и тропске болести попут туберкулозе.<ref name=Guzman10/> Сматра се да је денга по значају међу тропским болестима одмах после [[маларије]].<ref name=Peads10/> Светска здравствена организација такође сматра денгу и за једну од 16 занемарених тропских болести (мислећи при том на то да денга није довољно озбиљно схваћена).<ref>{{cite web|author=Занемарене тропске болести|url=http://www.who.int/neglected_diseases/diseases/en/|title=Болести покривене одељењем занемарених тропских болести|publisher=Светска здравствена организација|accessdate=27. 12. 2010}}</ref>
 
Денга је све распрострањенија широм света. У 2010. години денга је била 30 пута заступљенија него 1960. године.<ref name=WHOp3>{{harvnb|WHO|2009|pp=3}}</ref> Сматра се да има неколико разлога који узрокују пораст распрострањености денге. Све више људи живи у градовима. Светска популација (број људи у свету) је у порасту. Већи број људи одлази на међународна путовања (између земаља). Сматра се да и [[глобално загревање]] игра улогу у порасту распрострањености денге.<ref name=White10/>
 
Денга се најчешће јавља у областима око [[екватора]]. У областима где се јавља денга живи 2,5 милијарде људи. У области Азије и Пацифика живи 70% ових људи.<ref name=WHOp3/> У Сједињеним Државама 2,9% до 8% људи који се враћају са путовања из подручја где се јавља денга, а имају грозницу, заражено је током путовања.<ref name=Yellow10/> У овој групи људи, денга је по распрострањености, заразна болест одмах после маларије.<ref name=Chen/>
 
== Историја ==
О денги је први пут писано пре много година. У кинеској медицинској енциклопедији из династије Јин (која је постојала од 265. до 420. године нове ере) спомиње се особа која је највероватније имала денгу. У књизи је писано о „воденом отрову“који је имао везе са летећим инсектима.<ref name=EID06/><ref name=Gubler98>{{cite journal|last=Gubler|first=DJ|title=Денга и хеморагијска денга грозница=Clin. Microbiol. Rev.|volume=11|issue=3|year=1998|pmid=9665979|pmc=88892|url=http://cmr.asm.org/cgi/content/full/11/3/480|pages=480-96}}</ref> Такође постоје и писане белешке из 17. века (1600. године) о нечему што би могла бити [[епидемија]] денге (када се болест шири веома брзо у кратком временском периоду). Најранији веродостојни извештаји о денги потичу из 1779. и 1780. године. Ови извештаји говоре о епидемији која је похарала Азију, Африку и Северну Америку.<ref name=Gubler98/> Од тада па све до 1940. године, није било више епидемија.<ref name=Gubler98/>
 
Године 1906. научници су доказали да људи бивају инфицирани комарцима рода Едес. Године 1907. научници су изнели да је узрочник денге вирус. Ово је била тек друга болест за коју се показало да је изазвана вирусом. (Научници су већ раније доказали да је вирус узрочник жуте грознице.)<ref name=Henchal>{{cite journal|vauthors=Henchal EA, Putnak JR |title=Денга вируси|journal=Clin. Microbiol. Rev.|volume=3|issue=4|year=1990|pmid=2224837|pmc=358169|url=http://cmr.asm.org/cgi/reprint/3/4/376|doi=10.1128/CMR.3.4.376|pages=376-96}}</ref> Џон Бартон Клиленд и Џозеф Френклин Силер су наставили проучавање денга вируса и успели да спознају основе ширења вируса.<ref name=Henchal/>
 
Денга је почела да се шири убрзано за време и после Другог светског рата. Сматра се да је то због тога што је рат мењао [[средину]] на разне начине. У нове области су се такође ширили различити типови денге. Људи су у прво време добијали хеморагичну денга грозницу. Овај тежак облик болести је први пут забележен на Филипинима 1953. године. До 1970-их, хеморагијска денга грозница је постала главни узрок смрти код деце. Почела је да се јавља такође и у области Пацифика и Америци.<ref name=Gubler98/> У то време, здравствени стручњаци су приметили да људи који су већ раније добили тип 1 вируса денга неколико година касније добијају и тип 2 вируса денга.<ref name=Gould/>
 
=== Историја ове речи ===
Није сасвим јасно одакле потиче реч „денга“. Неки људи мисле да потиче из фразе ''Ka-dinga pepo'' у [[свахили језику]] . Ова фраза говори о болести која је изазвана злим духом.<ref name=EID06/> Сматра се да свахили реч „ dinga“ потиче из [[шпанског језика]] од речи „ dengue“. Ова реч значи „пажљиво“. Она се може користити да опише особу која пати од болова у костима због денга грознице, при чему тај бол чини да особа хода пажљиво.<ref>{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=dengue|title=Етимологијаt: денга|year=2001|work=Онлајн етимолошки речник|last=Harper|first=D|accessdate=5. 10. 2008}}</ref> Међутим, такође је могуће да ова шпанска реч потиче од свахили речи, а не обрнуто.<ref name=EID06>{{cite journal|author=Анонимни|title=Etymologia: dengue|journal=Emerg. Infec. Dis.|year=2006|volume=12|url=http://www.cdc.gov/ncidod/eid/vol12no06/pdfs/etymology.pdf|issue=6|pages=893|access-date=12. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20071128105342/http://www.cdc.gov/ncidod/eid/vol12no06/pdfs/etymology.pdf|archive-date=28. 11. 2007|url-status=dead}}</ref>
 
Неки други сматрају да назив „денга“ потиче из [[Западне Индије]]. У Западној Индији, за робове оболеле од денге говорило се да стоје и ходају као „кицоши“. Због тога су ову болест такође звали и „грозница денди“.<ref>{{cite web|author=Anonymous|url=http://www.medterms.com/script/main/art.asp?articlekey=6620|title=Definition of Dandy fever|work=MedicineNet.com|date=15. 6. 1998|accessdate=25. 12. 2010}}</ref><ref name=Hal08>{{harvnb|Halstead|2008|pp=1-10}}</ref>
 
Назив „костоломна грозница“ први пут је употребио Бенџамин Раш, лекар и један од ([[Очева оснивача]]) Сједињених држава. Године 1789, Раш је употребио име „костоломна грозница“ у извештају о 1780 случајева денге који су се појавили у Филаделфији. Раш је у извештају углавном користио формалнији назив „жучна ремитентна грозница“.<ref name=Barrett09/>{{sfn|Rush|1789|pp=}} Термин „денга грозница“ је почео више да се користи тек после 1828. године.<ref name=Hal08/> Коришћени су и други називи за тежак облик денге, као на пример: инфективна тромбоцитопенична пурпура, филипинска, тајландска и сингапурска хеморагијска грозница.<ref name=Hal08/>
 
== Истраживање ==
Научници и даље врше [[истраживања]] у вези са начинима превенције и лечења денге. Такође се баве и питањима контролисања комараца,<ref name=WHOp71>{{harvnb|WHO|2009|pp=71}}</ref> прављења вакцина и лекова за борбу против вируса.<ref name=autogenerated1>{{harvnb|WHO|2009|pp=137-146}}</ref>
 
Чини се много једноставних ствари у погледу контролисања комараца. Нешто од тога је успешно. На пример, [[гупи рибе]] (Пецилија ретикулате) или [[Копеподе]] могу се ставити у стајаћу воду да једу [[ларва|ларве]] комараца (њихова јајашца).<ref name=WHOp71/>
 
Научници и даље раде на састављању вакцине, која ће заштитити људе од сва четири типа денге.<ref name=WHOp137/> Неки научници су забринути да би вакцина могла повећати ризик од ове тешке болести кроз „повећање зависности антитела“ .<ref name=Webster>{{cite journal|vauthors=Webster DP, Farrar J, Rowland-Jones S |title=Напредак у погледу денга вакцине|journal=Lancet Infect Dis|volume=9|issue=11|year=2009|pmid=19850226|doi=10.1016/S1473-3099(09)70254-3|pages=678-87}}</ref> Најбоља могућа вакцина би имала неколико различитих карактеристика. Као прво, била би безбедна. Друго, њено дејство би се испољило већ после једне или две инјекције. Треће, пружала би заштиту од свих типова денга вируса. Четврто, не би узроковала појаву „повећања у зависности антитела“. Пето, била би једноставна за транспорт (преношење) и складиштење (чување докле год постоји потреба). Шесто, имала би ниску цену и била би исплатива (вредна трошкова).<ref name=Webster/> До 2009. године тестирано је неколико вакцина.<ref name=Guzman10/><ref name=Barrett09>{{Cite book|vauthors=Barrett AD, Stanberry LR |title=Вакцине за биоодбрану, настајање и занемарене болести|publisher=Academic|location=San Diego|year=2009|isbn=978-0-12-369408-9|url=https://books.google.com/books?id=6Nu058ZNa1MC&pg=PA289|pages=287-323}}</ref><ref name=Webster/> Научници се надају да ће прва вакцина (или вакцине) бити комерцијално доступна (доступна за куповину) до 2015. године.<ref name=WHOp137/> fi
 
Научници настављају да раде и на прављењу антивирусних лекова за лечење напада денга грознице и спречавање појаве тешких компликација код људи.<ref name=Sampath>{{cite journal|vauthors=Sampath A, Padmanabhan R |title=Молекуларне мете за проналажење флавивирусног лека|journal=Antiviral Res.|volume=81|issue=1|year=2009|pmid=18796313|pmc=2647018|doi=10.1016/j.antiviral.2008.08.004|pages=6-15}}</ref><ref name=Noble>{{cite journal|last=Noble|first=C. G.|last2=YL|first2=Chen|last3=H|first3=Dong|author4=|title=Стратегије за развој Денга вирус инхибиторе|journal=Antiviral Res.|volume=85|issue=3|year=2010|pmid=20060421|doi=10.1016/j.antiviral.2009.12.011|pages=450-62}}</ref> Они такође раде и на проучавању структуре протеина овог вируса. Ово би могло бити од помоћи при састављању одговарајуће терапије за лечење денге.<ref name=Noble/>
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book|ref=harv|last=Gubler|first=DJ|editor=Mahy BWJ, Van Regenmortel MHV|title=Desk Encyclopedia of Human and Medical Virology|chapter=Dengue viruses|publisher=Academic Press|location=Boston|year=2010|isbn=978-0-12-375147-8|url=https://books.google.com/books?id=nsh48WKIbhQC&pg=PA372 |pages=372-82}}
* {{Cite book|ref=harv|author=WHO|url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2009/9789241547871_eng.pdf|title=Dengue Guidelines for Diagnosis, Treatment, Prevention and Control|location=Geneva|publisher=World Health Organization|year=2009|isbn=978-92-4-154787-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Wolff K, Johnson RA (eds.)|title=Фицпатриков атлас у боји и синопсис клиничке дерматологије|year=2009|publisher=McGraw-Hill Medical|location=New York|isbn=978-0-07-159975-7|chapter=Вирусна инфекција коже и слузокоже|edition=6th|pages=810-2}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Knoop KJ, Stack LB, Storrow A, Thurman RJ (eds.)|title=Атлас ургентне медицине|year=2010|publisher=McGraw-Hill Professional|location=New York|isbn=978-0-07-149618-6|chapter=Тропска медицина|edition=3rd |pages=658-9}}
* {{Cite book|ref=harv|author=WHO|url=http://www.who.int/csr/resources/publications/dengue/012-23.pdf|chapter=Chapter 2: clinical diagnosis|title=Dengue haemorrhagic fever: diagnosis, treatment, prevention and control|edition=2nd|location=Geneva|publisher=World Health Organization|year=1997|isbn=978-92-4-154500-6|pages=12-23}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Halstead|first=SB|title=Денга (Тропска медицина:Наука и Пракса)|publisher=Imperial College Press|location=River Edge, N.J|year=2008|isbn=978-1-84816-228-0|url=https://books.google.com/books?id=6zLd9mFwxwsC&pg=PA1|pages=1-10}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Rush|first=AB|year=1789|chapter=Извештај настајања жучне ремитентне грознице у Филаделфији у лето и јесен 1780. године|title=Medical enquiries and observations|publisher=Prichard and Hall|location=Philadelphia|pages=104-117}}
* {{Cite book|ref=harv|vauthors=Barrett AD, Stanberry LR |title=Вакцине за биоодбрану, настајање и занемарене болести|publisher=Academic|location=San Diego|year=2009|isbn=978-0-12-369408-9|url=https://books.google.com/books?id=6Nu058ZNa1MC&pg=PA289|pages=287-323}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Dengue}}
* [https://web.archive.org/web/20080307045644/http://www.cdc.gov/ncidod/dvbid/dengue/index.htm Денга грозница на -{www.cdc.gov}-] {{ен}}
* [https://web.archive.org/web/20061208145541/http://www.dengueinfo.org/ -{www.dengueinfo.org}-] {{ен}}
{{Преносиоци вирусних хеморагијских грозница}}
----
----
''Чланак је делом преузет са сајта [http://www.stetoskop.info/arhiva/denga-groznica.html?Itemid=8 -{www.stetoskop.info}-]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} уз дозволу коју можете видети [[Википедија:Дозволе за објављивање/Stetoskop Online|овде]].''
----
----
 
{{Медицинско упозорење}}
{{Порталбар|Медицина}}
 
[[Категорија:Тропске болести]]
[[Категорија:Вирусне хеморахијске грознице]]
[[Категорија:Арбовирусне инфекције]]