Јован Стерија Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
→‎Биографија: Споменик 1934. - биста
Ред 68:
 
Стерија је своје дело назвао шаљивим романом, а у предговору је истакао да је ''ово дело прво овог рода на српском језику''. Примарна фабула пародира псеудоисторијске романе, посебно оне које је писао [[Милован Видаковић]], те представља покушај да се напише српски Дон Кихот<ref name="јован">{{Cite book|last=Деретић |first=Јован |title=Историја српске књижевности |publisher=Београд : Просвета|year=2004 |isbn=978-86-07-01507-8 |pages=603–604}}</ref>. Међутим, Стерија проширује пародијски дијапазон дела на „читаву нашу тадашњу књижевну културу чију је основу представљало класично образовање“<ref name="јован" />, обухвативши различите књижевне појаве, од инвокације половачету мајданског вина до травестије Аријадниног писма из Овидијевих Хероида“ или делова Енеиде.<ref>{{Cite book|last=Поповић |first=Јован Стерија |title=Роман без романа |publisher=Београд : Нолит|year=1982 |pages=152–153}}</ref> Увођењем дигресија, дијалога, ауторских коментара, Стерија у потпуности разара романескну форму и [[Јован Деретић]] истиче да је ''Роман без романа'' „први доследно изведен антироман у српској књижевности“.<ref name="јован" />
 
=== Споменик ===
Споменик му је откривен у Вршцу 7. октобра 1934. Дародавац бисте је био [[Драгиша Брашован]], међу говорницима су били [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]], [[Бранислав Нушић]] и [[Раша Плаовић]]. [[Војислав Илић Млађи]] је прочитао песму а биле су присутне и друге високе личности.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1934/10/08?pageIndex=00003 "Време", 8. окт. 1934]</ref>
 
=== Стеријино позорје ===