Виндјачал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м НиколаБ преместио је страницу Планински ланац Виндија на Виндјачал
назив Виндија преименован у тексту у Виндјачал
Ред 1:
 
{{Планина
| име = ВиндијаВиндјачал
| слика = Vindhya.jpg
| опис_слике = ВиндијаВиндјачал
| области =
| регије =
Ред 24:
'''Планински ланац Виндија''' (познат и као '''Виндијачал''') је комплексни испрекидан ланац планинских [[Гребен (облик рељефа)|гребена]], брда, висија и платоа у западној-централној [[Индија|Индији]].
[[Датотека:NO-NB BLDSA GM2b245n.jpg|мини|Виндија планине]]
Технички, ВиндијуВиндјачал не чини један планински ланац у геолошком смислу. Тачан опсег ВиндијаВиндјачала је слабо дефинисан, а историјски је тај појам обухватио низ различитих брдских система у централној Индији, укључујући и онај који је сада познат као планински ланац Сатпура. Данас се тај израз углавном односи на стрмину који се пружа северно и приближно паралелно са [[Нармада|реком Нармада]] у [[Мадја Прадеш|Мадја Прадешу]] и њеним брдским продужетцимапродужецима. У зависности од дефиниције, ланац се протеже до [[Гуџарат|Гуџарата]] на западу, [[Утар Прадеш|Утар Прадеша]] и [[Бихар|Бихара]] на северу и [[Чатисгар|Чатисгара]] на истоку.
 
ВиндијаВиндјачал има велики значај у [[Индијска митологија|индијској митологији]] и историји. Неколико древних текстова спомиње ВиндијуВиндјачал као јужну границу ''Ариаварте'', територије древних [[Индоаријски народи|Индоаријских народа]]. Иако се данас [[индоаријски језици]] говоре јужно од ВиндијаВиндјачала, подручје се и даље сматра традиционалном границом између северне и јужне Индије. Некадашњи Виндија Прадеш добио је име по ланцу ВиндијаВиндјачал.
 
== Етимологија и имена ==
Према аутору коментара о ''Амаракоши'', реч ВиндијаВиндјачал потиче од [[Санскрт (језик)|санскртске]] речи ''ваинд'' (ометати). У митолошкој причи (види доле) стоји да је ВиндијаВиндјачал некада ометалаометао пут [[Сунце|сунца]], што је резултирало овим именом.<ref name="HHW_Meghaduta_1843">{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ|title=The Mégha dúta; or, Cloud messenger|last=Kalidasa, HH Wilson|year=1843|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ/page/n28 19]–20}}</ref> [[Рамајана]] из Валмикија наводи да је велика [[планина]] ВиндијаВиндјачал која је непрестано расла и ометала пут Сунца престала да расте више у складу са Агастиним речима.<ref>{{Cite web|url=https://www.valmiki.iitk.ac.in/sloka?field_kanda_tid=3&language=dv&field_sarga_value=11|title=Sloka & Translation {{!}} Valmiki Ramayanam|website=www.valmiki.iitk.ac.in|access-date=2 April 2018}}</ref> Према другој теорији, име „Виндија“ на санскрту значи „ловац“ и може се односити на племенске [[Ловац-сакупљач|ловце-сакупљаче]] који насељавају регион.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref>
 
Простор Виндија познат је и као „Виндијачала“ или „Виндијачал“; суфикс ''ачала'' (санскрт) или ''ачал'' (хинди) односи се на планину.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=sYnXAAAAMAAJ|title=Myths and Traditions in India|last=Prabhakar Patil|publisher=BPI|year=2004|isbn=9788186982792|page=75}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=YQIwAQAAIAAJ|title=Cultural Rights in a Global World|publisher=Eastern Universities Press|year=2003|isbn=9789812102355|editor-last=Anura Goonasekera|page=186|editor-last2=Cees J. Hamelink|editor-last3=Venkat Iyer}}</ref> У [[Махабхарата|Махабхарати]] се подручје назива и ''Виндијападапарвата''. Грчки географ [[Клаудије Птолемеј|Птоломеј]] назвао је ланац Виндиус или Оуиндион, описујући га као извор река Намадос ([[Нармада]]) и Нанагоуна ([[Тапти]]). „Даксинапарвата“ („Јужна планина“) која се помиње у Каушитаки Упанишади такође је идентификована са Виндијом.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref>
 
== Обим ==
ВиндијуВиндјачал не чини један ланац у правом геолошком смислу: брда заједнички позната као ВиндијаВиндјачал не леже дуж [[Антиклинала|антиклиналног]] или [[Синклинала|синклиналног]] гребена. <ref name="WWHunter1908">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=O39DAAAAYAAJ|title=Imperial Gazetteer of India|last=William Wilson Hunter|publisher=Clarendon Press|year=1908|page=316}}</ref> Виндија низ је заправо група дисконтинуалних ланаца планинских [[Гребен (облик рељефа)|гребена]], брда, висија и платоа. Термин „Виндија“„Виндјачал“ дефинисан је конвенцијом, па је тачна дефиниција подручја ВиндијаВиндјачала варирала у различито време историје.
 
=== Историјске дефиниције ===
[[Датотека:Vindhyas_Mountain_Range_seen_from_Malwa_Plateau_Mandu_Mandav_Madhya_Pradesh_India_2009.jpg|мини| Виндија ланац виђен из Мандава, Мадиа Прадеш ]]
Раније се термин „Виндија“„Виндјачал“ користио у ширем смислу и обухватао је низ брдских венаца између [[Индо-ганшка низија|Индо-ганшке равнице]] и [[Висораван Декан|висоравни Декан]]. Према разним дефиницијама наведеним у старијим текстовима ВиндијаВиндјачал се пружа до реке [[Годавари]] на југу и [[Ганг|Ганга]] на северу.<ref name="HHW_Meghaduta_1843">{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ|title=The Mégha dúta; or, Cloud messenger|last=Kalidasa, HH Wilson|year=1843|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ/page/n28 19]–20}}</ref>
 
У одређеним Пуранама, израз ВиндијаВиндјачал посебно покрива планински ланац који се налази између река [[Нармада]] и [[Тапти]]; односно онај који је сада познат као ланац Сатпура.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> <ref name="James1853">{{Cite book|url=https://archive.org/details/fewbriefmemorand00outr|title=A few brief Memoranda of some of the public services rendered by Lieut.-Colonel Outram, C. B.: Printed for private circulation|last=James Outram|publisher=Smith Elder and Company|year=1853|page=[https://archive.org/details/fewbriefmemorand00outr/page/31 31]}}</ref> Санскрт текст Вараха Пурана користи назив „Виндија-пада“ („подножје Виндије“) за подручје Сатпура.
 
Неколико древних индијских текстова и натписа (нпр. ''Насик Прасасти'' из Гаутамипутра Сатакарни) помиње три планинска ланца у Централној Индији: Виндија (или „Виндија Пропер“), Ркса (такође Рксават или Рикса) и Париатра (или Парипатра). Три ''ланца'' су укључена у седам ''Кула Парвата'' („ ''кланске'' планине“) Бхаратаварше, тј. Индије. Тачна идентификација ова три опсега је тешка због контрастних описа у различитим текстовима. На пример, Курма, Матсија и Браманда Пуранас помињу ВиндијуВиндјачал као извор реке Тапти; док Вишну и Брама Пуранас помињу Рксу као њен извор.<ref name="Panda2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f1XMtc2Q97IC&pg=PA130|title=Professor H.C. Raychaudhuri, as a Historian|last=Harihar Panda|publisher=Northern Book Centre|year=2007|isbn=978-81-7211-210-3|pages=128–130}}</ref> Неки текстови користе израз ВиндијаВиндјачал да би описали сва брда у централној Индији.
 
У једном одломку, [[Valmiki|Валмикијева]] [[Рамајана]] описује ВиндијуВиндјачал као смештену јужно од Кишкинде (Рамајана IV-46. 17), која је идентификована са делом данашње [[Карнатака|Карнатаке]]. Даље имплицира да се [[море]] налазило јужно од ВиндијеВиндјачала, а Ланка преко овог мора. Многи научници су покушали да објасне ову аномалију на различите начине. Према једној теорији, термин „Виндија“ покривао је бројне планине јужно од индоаријских територија у време када је Рамајана настајала. Други, попут Фредерика Едена Паргитера, верују да је у Јужној Индији постојала још једна планина са истим именом.<ref name="Vasudev1975">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=X0JUwf2BXVAC&pg=PA212|title=Literary and Historical Studies in Indology|last=Vasudev Vishnu Mirashi|date=1 January 1975|publisher=Motilal Banarsidass|isbn=978-81-208-0417-3|page=212}}</ref> Мадхав Винајак Кибе је сместио локацију Ланка у централној Индији.<ref>{{Cite book|title=Location of Lanka|last=Madhav Vinayak Kibe|publisher=Manohar Granthamala|year=1947|location=Pune|page=16|oclc=33286332|author-link=Madhav Vinayak Kibe}}</ref>
 
Натпис Барабар у пећини Маукари Анантаварман помиње брдо Нагарјуни Бихар као део ВиндијаВиндјачала.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref>
 
=== Данашња дефиниција ===
[[Датотека:Indiahills.png|мини| Мапа истакнутих планинских ланаца у Индији, приказује Виндију у централној Индији ]]
Данас је дефиниција ВиндијаВиндјачала првенствено ограничена на средње-индијске стрмине, брда и планине смештене северно од реке [[Нармада|Нармаде]].<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> Неки од њих су заправо одвојени брдски системи.<ref name="WWHunter2013">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Vdv7AQAAQBAJ&pg=PA35|title=The Indian Empire: Its People, History and Products|last=W.W. Hunter|publisher=Routledge|year=2013|isbn=978-1-136-38301-4|page=35}}</ref>
 
Западни крај ланца ВиндијаВиндјачал налази се у држави [[Гуџарат]], близу државне границе са [[Раџастан|Раџастаном]] и [[Мадја Прадеш|Мадја Прадешом]], на источној страни [[Гуџарат|полуострва Гујарат]]. Низ брда повезује продужетак ВиндијеВиндјачала са низом Аравали у близини Чампанера. Низ ВиндијаВиндјачала уздиже се у висину источно од Чота Удаипура.<ref>{{Cite web|url=http://guj-nwrws.gujarat.gov.in/downloads/phy_geology_gujarat_eng.pdf|title=Physical Geology of Gujarat|last=VN Kulkarni|publisher=Public Works Department, Government of Gujarat|access-date=20 June 2014}}</ref>
 
Главно подручје ВиндијаВиндјачала чини јужна стрмина средоиндијске узвисине. Иде отприлике паралелно са реком Нарамада у правцу исток-запад, чинећи јужни зид платоа Малва у Мадја Прадешу.
 
Источни део ВиндијаВиндјачала састоји се од више ланаца, пошто се подручје дели на огранке источно од Малве. Јужни ланац ВиндијаВиндјачала пролази између горњег тока река [[Сон]] и Нармада да би се састао са ланцима Сатпура на брдима Маикал близу Амаркантака. Северни ланац ВиндијаВиндјачала наставља се према истоку као висораван Бандер и ланац Каимур, који иде северно од реке [[Сон]].<ref name="Pradeep2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=RxCzONmxUp0C&pg=PA209|title=Human Geography: The Land|last=Pradeep Sharma|publisher=Discovery Publishing House|year=2007|isbn=978-81-8356-290-4|page=209}}</ref> Овај проширени ланац пролази кроз некада Виндија Праде, сежући до округа Каимур у Бихару. Грана ланца ВиндијаВиндјачала која се протеже преко Бунделканда позната је под именом Пана.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref> Још један северни продужетак (познат као брда ВиндхиачалВиндјачал) иде до [[Утар Прадеш|Утар Прадеша]], заустављајући се пред обалама [[Ганг|Ганга]] на више места, близу [[Варанаси|Варанасија]].
 
'''ВиндијаВиндјачал''' [[висораван]] је висораван која лежи северно од централног дела ланца. Платои Рева - Пана такође су заједнички познати као висораван ВиндијаВиндјачал.
 
== Надморска висина ==
Различити извори се разликују у вези просечне [[Надморска висина|надморске висине]] ВиндијеВиндјачала, у зависности од њихове дефиниције ланца. МЦ Чатурведи спомиње просечну надморску висину од 300 м.<ref name="Mahesh2012">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DFvVY4jAJfgC&pg=PA19|title=Ganga-Brahmaputra-Meghna Waters: Advances in Development and Management|last=Mahesh Chandra Chaturvedi|date=27 August 2012|publisher=CRC Press|isbn=978-1-4398-7376-2|page=19}}</ref> Прадеп Шарма наводи да је „општа висина“ ВиндијеВиндјачала 300–650 м, ретко прелази 700 м током својих 1200 км дужине.<ref name="Pradeep2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=RxCzONmxUp0C&pg=PA209|title=Human Geography: The Land|last=Pradeep Sharma|publisher=Discovery Publishing House|year=2007|isbn=978-81-8356-290-4|page=209}}</ref>
 
Највиша тачка ВиндијеВиндјачала је Сад-бхавна Шикар ("Врх добре воље"), који лежи на {{Convert|2467|ft|m}} изнад нивоа мора.<ref>{{Cite web|url=http://www.diethatta.nic.in/tour.htm|title=Places of Interest|publisher=[[District Institute for Education and Training|DIET]] [[Hatta, Madhya Pradesh|Hatta]]|access-date=20 June 2014}}</ref> Такође познат као врх Калумар или врх Калумбе, налази се у близини Сингрампура у округу Дамох, у подручју познатом као брда Банрер или Пана.<ref name="WWHunter1908">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=O39DAAAAYAAJ|title=Imperial Gazetteer of India|last=William Wilson Hunter|publisher=Clarendon Press|year=1908|page=316}}</ref> Историјски текстови укључују Амаркантак (1000+ м) у ВиндијиВиндјачалу, али данас се он сматра делом ланца МаикалМајкал, који се сматра продужетком Сатпура.<ref name="KSUnni1996">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=00jcLwUPhrwC&pg=PA15|title=Ecology of River Narmada|last=K. Sankaran Unni|publisher=APH Publishing|year=1996|isbn=978-81-7024-765-4|page=15}}</ref> {{Широка слика|Vindhyas as seen from Bhimbetka.jpg|1000px|ВиндијаВиндјачал са Бимбетке}}
 
== Културни значај ==
[[Датотека:Map_of_Vedic_India.png|десно|мини| ВиндијаВиндјачал се на овој мапи види као јужна граница Ариаварте. Имати на уму да је историјски термин „Виндија“ покривао подручје Сатпура које се налази јужно од Нармаде. ]]
ВиндијаВиндјачал се сматра традиционалном географском границом између северне Индије и јужне Индије,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fpdVoAEACAAJ|title=A Concise History of South India|last=Noboru Karashima|publisher=Oxford University Press|year=2014|isbn=978-0-19-809977-2|page=xviii|author-link=Noboru Karashima}}</ref> и има истакнут статус у [[Митологија|митологиј]]и и [[Географија|географиј]]и Индије.<ref name="HHW_Meghaduta_1843">{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ|title=The Mégha dúta; or, Cloud messenger|last=Kalidasa, HH Wilson|year=1843|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ/page/n28 19]–20}}</ref> У древним индијским текстовима, ВиндијаВиндјачал се види као демаркациона линија између територија Индо-АријевацАријеваца и осталих.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> Најстарији хиндуистички текстови сматрају је јужном границом Ариаварте. [[Махабхарата]] помиње да Нишаде и друга племена Млецча бораве у [[шума]]ма ВиндијеВиндјачала.<ref>{{Cite book|url=http://www.sacred-texts.com/hin/m12/m12a058.htm|title=The Mahabharata (12.58.3211)|last=Ved Vyasa|publisher=Bhārata Press|others=Translated by Kisari Mohan Ganguli|year=1886}}</ref> Иако су се индо-аријевски језици (као што су [[Маратхи језик|Маратхи]] и [[Конкани језик|Конкани]] ) проширили на југу ВиндијеВиндјачала касније, ВиндијаВиндјачал је настављенанастављен да се сматра традиционалном границом између северне и јужне индијске нације. <ref name="MSKohli2002">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=GIs4zv17HHwC&pg=PA32|title=Mountains of India: Tourism, Adventure and Pilgrimage|last=M.S. Kohli|publisher=Indus Publishing|year=2002|isbn=978-81-7387-135-1|page=32}}</ref>
 
ВиндијаВиндјачал се појављује на истакнутом месту у индијским митолошким причама. Иако ВиндијаВиндјачал планине нису превисоке, историјски су сматране изузетно неприступачним и опасним због густе [[Вегетација|вегетациј]]е и непријатељских племена која тамо пребивају.<ref name="Stephen1880">{{Cite journal|last=John Avery|year=1880|title=Influence of the Aryans upon the Aboriginal speech of India|url=https://books.google.com/books?id=E64BAAAAMAAJ&pg=PA122|journal=The American Antiquarian|publisher=Jameson & Morse|volume=3|page=122}}</ref> <ref name="Jurgen2012">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=q5TYd6pXmdIC&pg=PA20|title=Narmadāparikramā – Circumambulation of the Narmadā River: On the Tradition of a Unique Hindu Pilgrimage|last=Jürgen Neuß|publisher=BRILL|year=2012|isbn=978-90-04-22857-3|page=20}}</ref> У старијим санскртским текстовима, попут [[Рамајана|Рамајане]], описани су као непозната територија заражена људождерима и [[Демон|демонима]].<ref name="Brennan2006">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=JGqD-t83o8AC&pg=PA5|title=Classic Legendary Hero Stories: Extraordinary Tales of Honor, Courage, and Valor|last=Stephen Vincent Brennan|date=January 2006|publisher=Globe Pequot Press|isbn=978-1-59228-872-4|page=5}}</ref> Каснији текстови описују подручје ВиндијаВиндјачала као пребивалиште жестоког облика Шакти (богиње [[Кали (богиња)|Кали]] или [[Durga|Дурга]]), која тамо живи од убијања демона. Описана је као Виндијавасини („становница Виндија“), а [[храм]] посвећен њој налази се у граду Виндијачал, Утар Прадеш.<ref name="Cynthia1998">{{Cite book|title=Devī: Goddesses of India|last=Cynthia Ann Humes|publisher=Motilal Banarsidass|year=1998|isbn=978-81-208-1491-2|editor-last=John Stratton Hawley|page=49|chapter=Vindhyavasini: Local Goddess yet Great Goddess|author-link=Cynthia Ann Humes|editor-last2=Donna M. Wulff|chapter-url=https://books.google.com/books?id=CZrV3kOpMt0C&pg=PA49}}</ref> <ref name="Vanamali2008">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=N5Ju3nWR52UC&pg=PA166|title=Shakti: Realm of the Divine Mother|last=Vanamali|date=21 July 2008|publisher=Inner Traditions / Bear & Co|isbn=978-1-59477-785-1|page=166}}</ref> [[Махабхарата]] спомиње ВиндхијуВиндјачал као „вечито пребивалиште“ Кали.<ref>{{Cite book|url=http://www.sacred-texts.com/hin/m04/m04006.htm|title=The Mahabharata (4.6.232)|last=Ved Vyasa|publisher=Bhārata Press|others=Translated by Kisari Mohan Ganguli|year=1886}}</ref>
 
Према једној легенди, планина ВиндијаВиндјачал се некада такмичила са планином Меру, нарастајући тако високо да је ометала сунце. [[Мудрац]] Агастиа је тада затражио од ВиндијеВиндјачала да се спусти, како би му олакшала прелазак на [[југ]]. Из поштовања према Агастији, Виндијапланина Виндјачал је спустила висину и обећала да неће расти док се Агастиа не врати на [[север]]. Агастиа се настанио на југу, а планина ВиндијаВиндјачал, верна својој речи, никада више није расла.<ref name="Roshen2014">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=87k0AwAAQBAJ&pg=PT124|title=The Religions of India: A Concise Guide to Nine Major Faiths|last=Roshen Dalal|publisher=Penguin Books Limited|year=2014|isbn=978-81-8475-396-7|page=124}}</ref>
 
Кишкинда Канда из Валмикијеве Рамајане помиње да је Маја изградила вилу у ВиндијиВиндјачалу.<ref name="Parmesh2001">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QxPCBCk3wVIC&pg=PA871|title=Encyclopaedic Dictionary of Puranas|last=Swami Parmeshwaranand|publisher=Sarup & Sons|year=2001|isbn=978-81-7625-226-3|page=871}}</ref> У ''Дашакумарачарити'', краљ Рајахамса од Магаде и његови министри стварају нову колонију у шуми ВиндијаВиндјачал, након што су протерани из свог [[Краљевство|краљевств]]а након ратног пораза.
[[Датотека:Memoirs_of_the_Geological_Survey_of_India_(1871)_(14596088869).jpg|десно|мини| Мапа "Виндија серије" из Геолошког завода за Индију (1871.) ]]
ВиндијаВиндјачал планине су један од једина два планинска ланца која се помињу у [[Химна Индије|националној химни Индије]], а други су [[Хималаји]].<ref name="Edgar2008">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OLaKRbzU_bYC&pg=RA1-PA326|title=Pearson General Knowledge Manual 2009|last=Edgar Thorpe|last2=Showick Thorpe|publisher=Pearson Education India|year=2008|isbn=978-81-317-2300-5|pages=323–326}}</ref>
 
== Реке ==
Неколико притока система Ганга-Јамуна потиче из ВиндијеВиндјачала.<ref name="MSKohli2002">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=GIs4zv17HHwC&pg=PA32|title=Mountains of India: Tourism, Adventure and Pilgrimage|last=M.S. Kohli|publisher=Indus Publishing|year=2002|isbn=978-81-7387-135-1|page=32}}</ref> Ту спадају [[Чамбал]], [[Бетва]], Дасан, Кен, Тамса, Кали Синд и Парбати. Ове реке теку низ северне падине ВиндијаВиндјачала.
 
Реке [[Нармада]] и [[Сон]] теку низ јужне падине ВиндијаВиндјачала. Обе ове реке извиру на брдима Маикал, која су сада дефинисана као продужетак Сатпура, иако неколико старијих текстова користи термин Виндија да их обухвати (види Историјске дефиниције горе).
 
== Геологија и палеонтологија ==
„Виндија Супергруп“ је једна од највећих и најдебљих [[Седиментне стене|седиментних]] сукцесија на свету.<ref>{{Cite journal|last=Jyotiranjan S Ray|date=February 2006|title=Age of the Vindhyan Supergroup: A review of recent findings|url=http://www.ias.ac.in/jessci/feb06/vin-10.pdf|journal=Journal of Earth System Science|volume=115|issue=1|pages=149–160|doi=10.1007/BF02703031}}</ref>
 
Најранији познати [[Višećelijski organizam|вишећелијски]] [[Фосил|фосили]] [[Еукариоте|еукариота]] ([[Алге|нитасте алге]]) откривени су из басена ВиндијаВиндјачал из периода од пре 1.6 до 1.7 милијарде година.<ref>{{Cite journal|last=Bengtson|first=S.|last2=Belivanova|first2=V.|last3=Rasmussen|first3=B.|last4=Whitehouse|first4=M.|date=May 2009|title=The controversial "Cambrian" fossils of the Vindhyan are real but more than a billion years older|url=https://espace.curtin.edu.au/bitstream/20.500.11937/10114/2/134874_134874.pdf|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|volume=106|issue=19|pages=7729–7734|bibcode=2009PNAS..106.7729B|doi=10.1073/pnas.0812460106|issn=0027-8424|pmc=2683128|pmid=19416859}}</ref>
 
== Види још ==