Уметност — разлика између измена

2.017 бајтова додато ,  пре 1 месеца
м
Вандализам
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање враћено
м (Вандализам)
ознака: поништење
{{malo_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Rubens Painting Adam Eve.jpg|250п|мини|[[Петер Паул Рубенс|Питер Паул Рубенс]]. Адам и Ева]]
'''Уметност''' ({{Ијек|умјетност}}) људска је делатност или производ људске делатности која има за циљ стимулисање [[Ljudska čula|људских чула]] као и људског [[Ум|ума]] и духа; према томе, уметност је активност, објекат или скуп активности и објеката створених са намером на то да се пренесу [[емоције]] или/и идеје. Осим ове дефиниције, не постоји ниједна друга општеприхваћена дефиниција уметности, с обзиром да је дефинисање граница уметности [[Субјективност|субјективан]] акт, а потреба за уметношћу се обично назива људском [[стваралаштво|креативношћу]].
 
Уметност, као и [[рад]], [[производња]], [[егзистенција]], [[религија]], [[секс]], [[наука]], [[филозофија]], припада [[Култура|култури]]. Она није само неодвојива у формалном смислу од свега што чини културу, већ је и у суштинском смислу јединствена с њом. Она је дата културом. Без културе и свега што чини културу, она и не постоји. Ова упућеност није спољна, већ унутрашња. Она је органска, па зато судбинска и фатална. Насупрот томе, такође и уметност одређује културу и по њој знамо о којој култури је реч.
 
Све ово је битно да би се могла разумети уметност, да би се схватило како и зашто постоје различитости у уметности, зашто јој се мењају интелектуални и други укуси, [[Стил|стилови]], правци. Њен квалитет и ниво су културом одређени. Без разумевања ове органске зависности и везе, не бисмо могли разумети суштину.
Ajmo subane ide gas, hahahha ajmo subanee
Ide gas hihi
 
Француски писац и интелекуалац [[Андре Малро]] каже: „Уметност није украс доколице, она је тешко освајање, једна од одлучујућих одбрана човека од судбине... уметност је антисудбина.“
Уметност која нема функционалну вредност или намеру се назива лепом уметношћу, док се делатност која поред уметничке вредности поседује и функционалну сврху назива [[Занат|занатом]]. Међутим, објекат може бити класификован и на основу намера свог творца које су присутне (или одсутне) у самом објекту. На пример, шоља, која очигледно има своју функционалну вредност јер се може употребити као посуда, може бити сматрана уметношћу ако је намера њеног творца била да превасходно направи украс, док сликање може бити процењено као занат ако се масовно производи.
 
У [[19. век]]у, уметност је била пре свега окренута ка „Истини“ и „Лепоти“. Почетком [[20. век]]а долази до озбиљног преокрета у поимању уметности са доласком [[модернизам|модернизма]], а потом у другој половини 20. века са наговештајима [[постмодернизам|постмодернизма]].
 
== Употреба ==
689

измена