Хагиографија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref
мНема описа измене
Ред 1:
'''Хагиографија''' или '''житије''' ([[старословенски језик|стсл]]. ''-{житьѥ}-'' - живот) је књижевна врста која описује [[биографија|живот]] [[светац]]а.<ref>{{cite book |last1=Popović |first1=Tanja |title=Rečnik književnih termina |publisher=Log Art / Edicija |location=Beograd |isbn=978-86-7360-064-2 |page=254 |accessdate=16. 1. 2020}}</ref> Реч хагиографија долази из [[грчки језик|грчких речи]] Агиос (ἅγιος, „свети“ или „светица") и граф (γραφή, „писање"). [[хришћанство|Хришћанске]] хагиографије се усредсређују на живот, а нарочито [[čudo|чуда]] мушкараца и жена које су хришћанске цркве [[канонизација|канонизовале]]. Оне описују најпре њихов световни живот, потом како су се замонашили, те њихов монашки живот, чуда која су чинили, смрт и посвећење. Ова књижевна врста је такође понекад коришћена и као црквена и политичка пропаганда.<ref>[http://www.allempires.com/article/index.php?q=Propaganda_in_Hagiography Propaganda in Hagiography], Приступљено 29. 4. 2013.</ref>
Најпознатије српске хагиографије су ''[[Житије Светог Симеона]]'' које је написао [[Свети Сава]], затим ''Житије Светога Саве'' од [[Доментијан|Доментијана]] и истоимено дело од [[Теодосије (монах)|Теодосија]].<ref>{{cite web |title=Hagiografije i apokrifi |url=http://www.srpskijezik.rs/pitajte-profesora/hagiografije-i-apokrifi |website=Srpski jezik |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
 
Суштина житија је сакрални садржај, поучни циљ, приказивање оствареног идеала, зато нема биографског детаљисања, него се фокусира на духовне димензије.<ref>[http://milosevits.web.elte.hu/REGI%20srednji%20vek.htm Житије]</ref>
 
И друге религије, попут [[будизам|будизма]] и [[ислам]]а такође имају хагиографске текстове о свецима.
Линија 13 ⟶ 15:
* [https://web.archive.org/web/20080513123854/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih.htm Житија Светих]
 
{{клица-религија}}
 
[[Категорија:Светитељи]]