Црногорски комити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
Догађаји око безусловног уједињења и закулисне радње савезника, посебно [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]] и владе [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], довеле су до [[Божићна побуна|Божићне побуне]] и поновног активирања комитског покрета.
Да би предупредила и скршила отпор, Влада [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] је, поред већ ангажоване [[жандарми|жандармерије]], ангажовала и војску
Комите нијесу испоштовале рок. Из [[Италија|Италије]] је [[19. јул]]а [[1919]]. године дошло 69 [[Црногорци|Црногораца]] ради подизања свеопштег устанка, али се овај покушај завршио безуспјешно. Према војним изворима, крајем 1919. године У Црној Гори је било 1.796 комита. Читаве [[1920]]. године су вршени прогони комита и симпазитера, што је један од чинилаца који је утицао на слабљење покрета.
Ред 20:
Године 1921, смрћу [[Краљ Никола|краља Николе]], распуштањем црногорске војске у [[Гаета|Гаети]] и доношењем [[Видовдански устав|Видовданског устава]], покрет се почео гасити масовном предајом. Марта [[1929]]. године ликвидирани су задњи комити, Драго и Радош Булатовић.
Доста комита је амнестирано, а приличном броју је суђено. Црногорски комити, њихови јатаци и симпатизери су читавог свог постојања трпјели [[терор]] од стране снага које су подржавале безусловно уједињење Црне Горе и Србије. Међу познатијим личностима које су учествовале у гушењу побуне и организовале антикомитские акције су сердар [[Јанко Вукотић]], [[Иво Павићевић]] и командир жандармерије у [[Никшић|Никшићу]], [[Милан Калабић]].
== Види још ==
| |||