Станишић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
[[Датотека:Mapa Stanisica 1764.JPG|мини|250п|лево|Мапа Станишића из [[1764]]. године]]На пустару је из оближњих села [[Нађбарачка|Барачка]] и [[Давод|Даутово]] [[1763]]/[[1964]]. године пресељено стотињак прогнаних српских породица, које су овде основале данашње село Станишић (према попису из [[1764]]. године у Станишићу је тад било 605 становника). Срби се првобитно нису населили где данас лежи Станишић, него више на источној страни, близу данашњег насеља [[Алекса Шантић (Сомбор)|Алекса Шантић]], који лежи на негдашњој пустари "Шара". Пустара "Шара" је за време досељења Срба из Барачке и Даутова откинута од [[Каћмар]]а, и прикључена Станишићу. Али се Србима овај предео није свидео, јер у близини није било бунара, ни трске за покривање кућа, ни риболова итд. И после презимљеног зимског времена, кренуше Срби ка западу и настаде тамо где је данас село Станишић, и где је са западне стране онда била велика бара, дубок рит пун рибе, а село са источне стране опасано великим шумама. <ref>Тома Искруљев - "Бајски Трокут" (1936) pp. 432</ref>
Српска основна школа је радила од [[1774]]. године, а немачка од [[1786]]. године<ref name=automatski_generisano1>[https://www.ravnoplov.rs/stanisic/ STANIŠIĆ – Ravnoplov<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Крајем [[1783]]. године у Станишићу почиње насељавање мањег броја мађарских и словачких породица (станишићки [[Словаци]] ће до краја XIX века углавном бити помађарени и понемчени. Помађарени су: ''Дробина'', ''Крижак'', ''Жумбера'', ''Ралбовски'', ''Колар'', ''Тренка'', ''Марко'', ''Мудри'', ''Напора'', ''Рончак'', ''Коларик'', ''Михалец'', ''Фабијан'' итд<ref name="automatski generisano2" />), а током [[1786]]/[[1787]]. г. овде је насељено и стотињак немачких породица (Немци ће наставити да се досељавају и наредних деценија). Они потичу из
Због неспоразума око земљишта за напасање [[стока|стоке]] Мађарске власти ће три Србина (Мирка Комненова, Симу Попова и Гигу Бикара) [[31. мај]]а [[1848]]. године обесити одмах иза села с десне стране јеврејског [[гробље|гробља]] кад се иде једну дуж за [[Риђица|Риђицу]]. Они су одмах тамо и сахрањени, а сви Станишићани су изведени да за пример виде пресуде. Још једанаест станишићких Срба осуђено је на по годину дана затвора, четворица су осуђена на по две године, петорица на по три и двојица на по девет година затвора, а само двојица житеља су осуђена на краће временску казну од једног, односно три месеца затвор. Немачко становништво је током 19. столећа постало најбројније. Према попису из [[1800]]. г. у селу је живело 2.788 становника (53% [[Срби|Срба]], 40% [[Нијемци|Немаца]] и 7% [[Мађари|Мађара]], [[Словаци|Словака]] и других.), [[1820]]. г. 4.219, [[1830]]. г. 4.600 (58% Немаца, 26% Срба, 14% Мађара и Словака, 1,5% Јевреја), [[1900]]. г. 6652, а [[1931]]. г. 7.588 становника (5.582 [[Дунавске Швабе|Немци]], 1.102 [[Срби]], 686 [[Мађари]], 185 [[Буњевци|Буњевци-Хрвати]], 60 [[Роми]], 40 [[Јевреји]] <ref>Миленко Бељански − „Станишић” (Сента) (1985). стр. 71.</ref>) . Станишић је између два светска рата био демографски, привредно и друштвено развијена самостална општина.<ref>https://www.sombor.rs/mz-stanisic/</ref> Taj период био је веома богат дешавањима, променама у начину живота, развијала се и модернизовала пољопривреда, цветало занатство и трговину, мењао се изглед села, оснивана су културна и спортска друштва, село је све више личило на варошицу.<ref>Роберт Кучо "Станишић - Водич кроз историју једног насеља у Бачкој", pp. 128</ref>
| |||