Дубровачка Матица српска — разлика између измена

'''Дубровачка Матица српска''' је после [[Матица српска|Матице српске]], која је основана у [[Пешта|Пешти]] [[16. фебруар]]а [[1826]]. године најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у Дубровнику [[1. август]]а [[1909]]. Потреба националне хомогенизације, просвјећивања Срба у Дубровнику, као и издавања књига дубровачких писаца, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе Срба обе вероисповести у [[Дубровник]]у. Рад Матице престао је [[1941]]. а Матица је поновно основана, од стране [[Влада Републике Српске Крајине у прогонству|Владе]] и Скупштине [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] у прогонству [[1. август]]а [[2009]]. године са сједиштем на МагистарскомМагистратском тргу у [[Земун]]у.

Матица Српска у Дубровнику основана је [[1. август]]а [[1909]]. као задужбина трговца [[Константин Вучковић|Константина Вучковића]]. Дубровачка православна црквена општина купила је [[1907]]. зграду Дубровачке народне штионице и намијенила је за сједиште Матице. Управу Матице сачињавало је Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику. Уз свештенике Туторство црквене општине чинили су трговци, посједници и адвокати. Управа Матице српске била је председник Никола Бабић, секретари др. Стијепо Кнежевић и др. Франо Кулишић, чланови : поп Саво Барбић, Јово Берберовић, Јово Бердовић, Саво Вулетић, Јово Герун, Михаил Милишић и Милан Тројановић.

По мишљењу др. [[Ирена Арсић|Ирене Арсић]] Матица српска у Дубровнику је окупила као своје сараднике, писце и приређиваче, најзначајније личности свога доба. Српска књижевна задруга, Матице српске у Новом Саду и Дубровнику поклањале су своја издања Српској зори за задружне књижнице. Матица је од [[1909]]. до [[1914]]. године објавила 16 књига ( приповијетке, литерарно-историјске расправе, драме, пјесме и пољопривредна дјела) и формирала библиотеку од 4.000 књига. Своју библиотеку Матици је завјештао [[Рафо Марић]], угледни [[Срби]]н католик. [[Данило Петрановић]] је саставио споменицу [[Доситеј Обрадовић|Доситеју Обрадовићу]] о 100-годишњици смрти (изашла 1911. у Малој библиотеци). У предговору [[Данило Петрановић|Петрановић]] је истакао да се овим издањем Матица српска у Дубровнику придружује обиљежавању јубилеја од стране свих српских културних и просвјетних друштава. Управа Матице је у Београду на [[Видовдан]] [[1914]]. године присуствовала постављању споменика Доситеја Обрадовића. По повратку у [[Дубровник]] били су ухапшени. За вријеме Првог светског рата рад Матице је обустављен а прегаоци похапшени. Др. [[Франо Кулишић]]<ref>"Политика", Београд 8. новембар 1937.</ref> умро је 1915. године у интернацији у Аустрији, а његове кости су пренете у родни крај Дубровник, током свечаности 1937. године.

== Рад матицеМатице ==

Управа је бирала књижевни одбор који је давао мишљење о дјелима и награде, и именовала једног књижевника за секретара књижњвног одјељења Матице. Секретар је водио бригу о штампању свих издања и водио је библиотеку. Правилник је донијет [[21. април]]а [[1909]]. Књиге су биле коришћене у библиотеци, осим ако секретар или Управа нису дозволи некоме да уз реверс добије књигу ван библиотеке. Секретар Матице, др. [[Франо Кулишић]], бечки доктор филозофије, био је библиотекар [[Валтазар Богишић|Богишићеве]] библиотеке у [[Цавтат]]у. Матица је преузела просторије и књиге Народне штионице, и због тога била настављач ове угледне патриотске и културне институције. Матица је објављивала своја издања у двије едиције:

Матица Српска у Дубровнику своје свечане сједнице и предавања приређивала је у просторијама Дубровачког Српског Пјевачког друштва „Слога". У свечаној дворани „Слоге" Матица је одржала предавања о [[Руђер Бошковић|Руђеру Бошковићу]], [[Вук Караџић|Вуку Караџићу]], [[Александар Пушкин|Пушкину]] и другима. На дан 300-те годишњицеегодишњице смрти [[Иван Гундулић|Ивана Гундулића]] [[8. децембар|8. децембра]] [[1938]]. приредила је свечану сједницу, на којој је проф. С. Бурина одржао предавање о Гундулићу.

На стогодишњицу оснивања Матица је обновљена [[3. август]]а [[2009]]. на скупштини у Београду. На иницијативу др. [[Петар Милосављевић|Петра Милосављевића]], на скупу националних прегалаца обновљен је рад Матице. Привремено сједиште Матице је у Београду. Научни скуп Љетопис Матице српске у Дубровнику одржан је [[24. април]]а [[2010]]. у [[Земун]]у. Издавачка кућа Мирослав издала је заједно са обновљеном Матицом фототипска издања Матице српске објављених у Дубровнику од [[1909]]. до [[1914]]. и зборник радова '''Љетопис Матице српске у Дубровнику''' књига I и II. У Дому Војске у Београду [[3. јун]]а [[2010]]. представљена су фототипска издања Матице српске у Дубровнику. Матица припрема научни скуп и Зборник о Србима муслиманима.