Опсада Беча (1529) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ситно |
м Ситна измена |
||
Ред 15:
| страна2 = [[File:Flag of the Ottoman Empire (1844–1922).svg|25px]] [[Османско царство]]
| заповедник1 = [[Никлас Залмски|Никлас гроф Салм]]
| заповедник2 = [[
| јачина1 = око 23.000{{sfn|Turnbull|2003|p=50}}<ref>Keegan & Wheatcroft suggest 17,000. ''Who's Who in Military History''. стр. 283; Some estimates are just above 20,000, for example: "Together with Wilhelm von Roggendorf, the Marshal of Austria, Salm conducted the defense of Vienna with 16,000 regulars and 5,000 militia." Dupuy, Trevor, ''et al.'', ''The Encyclopedia of Military Biography''. стр. 653.</ref>
| јачина2 = око 120.000{{sfn|Turnbull|2003|p=50}}<ref name = estimate>Christopher Duffy suggests "Suleiman led an army of 125,000 Turks". ''Siege Warfare: Fortresses in the Early Modern World 1494-1660''. стр. 201. For higher estimates, see further note on Suleiman's troops.</ref>
Ред 29:
Ова битка се у османлијским војним изворима назива „Прва битка код Беча“, јер се догодила и „[[Опсада Беча (1683)|Друга битка код Беча]]“ [[1683]]. године.
Пре опсаде [[Беч]]а, Османлије су напале [[Будимпешта|Будимпешту]], коју није бранио велики број војника. Упркос обећању војницима да их неће побити, ако се предају, Османлије су поступиле супротно. Вест о том догађају је стигла до Беча, где је одлучено да предаја не долази у обзир. Османлијска војска је бројала око 800 лађа на [[Дунав]]у и око 20.000 [[Камила|дева]], које су преносиле опрему. Дошло је и око 12.000 припадника елитних јединица [[јањичари|јањичара]]. Браниоци Беча су поделили град на више сектора и тако децентрализовали одбрану. На челу је био [[Немци|Немац]] [[Никлас Залмски|Никлас гроф Салм]], који се истакао у [[Битка код Павије|бици код Павије]].{{sfn|Turnbull|2003|p=49}} Седиште одбране је било смештено у [[Катедрала светог Стефана у Бечу|катедрали св. Стефана]]. Ојачани су одбрамбени [[зид]] око града и улаз у град.
Османлије су до Беча дошле уморне од дугог пута и лошег времена. Покушале су да уговоре предају, али им је та понуда одбијена. [[Артиљерија|Артиљеријом]] су напале одбрамбене зидове без већих успеха. Копале су подземне тунеле испод градских зидина. Браниоци су то открили, па су вођене борбе у којима су подељени уз велике губитке. Почеле су да падају јаке [[киша|кише]]. Османлије су имале недостатак [[храна|хране]] и [[вода|воде]], разбољевале су се, а део војске је дезертирао. Јањичари су тражили да се одлучи шта даље. Дана [[12. октобар|12. октобра]] 1529. г., Османлије су се одлучиле на коначни завршни ударац, који је био неуспешан по њих. Следећих дана је пао [[снег]], што је додатно погоршало ионако лоше стање у османлијској војсци, те су прекинуле опсаду Беча и повукле се у Угарску. Вођа одбране града Никола гроф Салм, који је тада имао 71 годину, рањен је у последњој бици, и преминуо је од последица рањавања у [[пролеће]] следеће године.{{sfn|Dupuy|Johnson|Bongard|1992|pp=}} Османлије нису доживеле потпуни пораз, јер су ослабиле Аустрију, која након ове битке није имала довољно средстава да припреми противнапад на Турке, па су учврстили свој положај у Угарској.
|