Устав Србије из 1835. — разлика између измена

[[Датотека:The Constitution of 1835.JPG|мини|250п|Насловна страна Сретењског устава]]

'''Устав Књажевства Србије''' ({{јез-слср|Уставъ Княжества Сербїе}}), познат као '''Сретењски устав,''' први је [[устав]] у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] који је донет у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[1835]]. године. Устав је саставио [[Димитрије Давидовић]]. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом [[Демократија|демократије]] и [[устав]]ности. Власт чине кнез, [[Државни савет (Србија)|државни совјет]] и [[Народна скупштина Кнежевине Србије|народна скупштина]]. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт. Прокламована су [[Декларација о правима човека и грађанина|права и слободе грађана]], као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност. Уставом су укинути [[ропство]] и [[Феудализам|феудални]] односи. Иако је донет од [[Сретењска велика народна скупштина|Велике народне скупштине]] и заклетвом потврђен од кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] устав је суспендован након свега 55 дана под притиском великих феудалних сила ([[Османско царство|Турске]], [[Руско царство|Русије]] и [[Аустријско царство|Аустрије]]). Данас се оригинал једног од највреднијих правних аката из [[Нови век|Новог века]] ([[1453]]-[[1918]]) на [[Балканско полуострво|Балкан]]у, који повезао и укоричио [[Глигорије Возаровић]], чува у [[Архив Србије|Архиву Србије]].

== Позадина ==