|
Nakon otvaranja rudnika bakra Bor, sagrađena je prva hemijska laboratorija 1905 godine na obroncima rudnika bakra u Boru, koja je služila za ispitivanje rude i geoloških uzoraka. ''I''zgradnjom topionice bakra, 1906. godine, formira se laboratorija pri topionici, gde je određivan sadržaj Cu, Au, Ag, O2, S, Fe, Pb, As, Sb, Ni, Co ,Se, Te i SiO2 u anodnom bakru. 1933. godine počinje se sa radom flotacije u Boru u laboratoriji se određuje Cu, Au i Ag u koncentratu i jalovini. 1938. izgrađena je i elektroliza bakra i počinje određivanje nečistoća u katordnom bakru. 1938. godine izgrađena je nova laboratorija zbog intezivnih geoloških istraživanja rudnih rezervi. Ova laboratorija se koristi i danas.
Dana 17. septembra 1944. kolona od oko 3.000 mađarskih Jevreja (Kapos) napustila je rudnike pod vrhovnom komandom [[Partija strelastog krsta|mađarskih oružanih snaga]] (oko 1000 vojnika). Sile su krenule do pontonskog mosta u [[Smederevo|Smederovu]], a zatim dalje do [[Baja|Baje]]. U [[Pančevo|Pančevu]] je kolona pojačana članovima '''Deutsche Mannschaft''' i članovima njihovih porodica. 19. septembra 1944. druga kolona od oko 3.000 mađarskih Kapoa napustila je rudnike pod vrhovnim zapovedništvom '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18'''. Snagom su krenuli preko Pančeva do Baje. Od Pančeva do Baje, kolona je bila pod vrhovnom komandom '''Deutsche Mannschaft''', a njeni članovi su sa sobom imali i članove porodice. '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18''' je došla iz Grčke i korišćena je protiv ofanzive koju je u Pančevu vodila [[Crvena armija]]. Takođe se povukao na sever do Baje, takođe transportovan na zapad. Tokom oba prisilna marša, bilo je nekoliko napada '''[[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|jugoslovenskih partizana]]'''. U '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18'''su uglavnom vojnici Scharfschützen sa sposobnošću gađanja ciljali „izvršili svoju dužnost“, kako to neko voli da naziva na nemačkom. U međuvremenu, neki zatvorenici iskoristili su priliku da pobegnu partizanima i tako pronašli spasonosnu zaštitu, 1943. godine oko 17.000 prisilnih radnika došlo je iz Srbije i morali su da pokriju 50 posto potreba za bakrom u ratnoj industriji nacističke Nemačke. Svi mađarski Kapoši imali su dužnost nadzora, ali i privilegovane uslove života za razliku od ostalih zatvorenika. Srezki vođa nemačkog tima (zapad) bio je Hermann Jerger, koji je sa suprugom i ćerkom Angelikom pobegao 9. septembra 1944. iz grada Pančeva. Srezki vođa nemačkog tima (istok) bio je Rudolf Mager, koji je sa suprugom i sinom Michael pobegao 9. septembra 1944. iz grada Pančeva.<ref>[https://www.memorialmuseums.org/denkmaeler/view/1300/Denkmal-des-Dichters-Miklós-Radnóti GEDENKEN OHNE DENKEN UND KAPOS, 1 STATT 2, DENKMALENDE POESIE INKL. STIFTENDER DEUT(SCH)UNGSHOHEIT Translation Process].</ref><ref>'''Michael Adelhardt: ORTSSIPPENBÜCHER, Karlsruhe.'''</ref>
Francuski kapital zadržao se u Boru sve do Drugog svetskog rata i do 1951 god., rudnici bakra u Boru se nalaze u državnom vlasništvu. Tokom tog perioda došlo je do velikih ulaganja, rekonstrukcije i modernizacije topioničkih, rudarskih i drugih kapaciteta.<ref>https://irmbor.co.rs/o-nama/istorijat/</ref>
|
