Секула Дрљевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Поништена измена - образложити зашто не ваља референца и претходни текст ознака: поништење |
||
Ред 32:
'''Секула Дрљевић''' ([[Равни (Колашин)|Равни]], [[6. септембар]] [[1884]] — [[Јуденбург]], [[10. новембар]] [[1945]]) био је црногорски [[правник]] и [[политичар]]. Био је [[Друга влада Лазара Томановића|министар правде]] (1909-1910) и [[Влада Митра Мартиновића|министар финансија]] (1912-1913) у [[Краљевина Црна Гора|Краљевини Црној Гори]]. Његова потоња јавна делатност обележена је постепеном [[политичка идеологија|политичком и идеолошком]] трансформацијом, од почетног заговарања државног и народног [[стварање Југославије|уједињења]], преко залагања за [[Црногорска федералистичка странка|федерализацију]] државе, до отвореног заговарања [[сепаратизам|сепаратистичке]] политике. Током [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] сарађивао је са [[Краљевина Италија|италијанским]] окупационим властима у [[Независна Држава Црна Гора|Црној Гори]], а потом и са [[усташе|усташким]] режимом у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]]. Као један од првих идеолога [[Црногорски етнички национализам|црногорског етничког национализма]] заступао је тезу о [[Динарска раса|динарском]] пореклу [[Црногорци (народ)|Црногораца]] и њиховој потпуној различитости не само у односу на [[Срби|Србе]], већ и на [[Словени|Словене]] уопште. Тим поводом се отворено позивао на ставове [[нацизам|нацистичког]] идеолога [[Алфред Розенберг|Алфреда Розенберга]]. Осмислио је и посебан ''црногорски'' облик [[религијски национализам|религијског национализма]], који је назвао [[црногорославље]], тврдећи да се то ''црногорско'' православље суштински разликује не само од [[Српска православна црква|српског православља]], већ и од [[Православље|Православља]] уопште.{{sfn|Drljević|1943|p=1}}{{sfn|Drljević|1944|p=162-166}}{{sfn|Pajović|1971|p=75-89}}{{sfn|Терзић|2006|p=429-430}}
Током [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], Дрљевић је био један од најистакнутијих [[Квислинг|колаборациониста]] у Црној Гори. Непосредно након слома [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] (1941), отпочео је сарадњу са [[Краљевина Италија|италијанским]] окупационим властима у циљу стварања ''независне'' [[Независна Држава Црна Гора|Краљевине Црне Горе]]. На [[Петровдански сабор (1941)|Петровданском сабору]], који је одржан [[12. јул]]а 1941. године на [[Цетиње|Цетињу]], проглашен је за црногорског вођу, али тај покушај успостављања квислиншке државе је убрзо пропао, услед избијања [[Тринаестојулски устанак|народног устанка]]. У септембру исте године, након ескалације устанка, окупационе власти су га пребациле у Италију и интернирале, али Дрљевић је већ након неколико месеци успео да се ослободи италијанског надзора, након чега је прешао [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]], поставши сарадник [[усташе|усташког]] режима. Добивши подршку од усташког поглавника [[Анте Павелић|Анте Павелића]], у [[Загреб]]у је средином [[1944]]. године формирао ''Црногорско државно вијеће''. Почетком [[1945]]. године, приступио је стварању [[Црногорска народна војска (1945)|Црногорске народне војске]] (ЦНВ), у сарадњи са четничким војводом [[Павле Ђуришић|Павлом Ђуришићем]], који је недуго потом био издан, а затим и ликвидиран од усташа, након чега се остатак ЦНВ на челу са Дрљевићем повукао ка аустријској граници. Средином 1945. године, Дрљевић је прешао у Аустрију, где је био смештен у логору за расељена лица у [[Јуденбург]]у. Ту
== Биографија ==
| |||