Ренесанса — разлика између измена

Појам ренесанса (препород) је први пут употребио италијански уметник и историчар уметности [[Ђорђо Вазари]] [[1550]]. године за уметност која је настала у [[13. век]]у. Његова каснија употреба долази из француског језика где га је употребио француски историчар [[Жил Мишле]], а прешао је у широку употребу захваљујући швајцарском историчару уметности, [[Јакоб Буркхарт|Јакобу Буркхарту]] у [[19. век]]y.

 

 

Анализом ствари више је него очигледно да су визуелне уметности ренесансе постале водич једног новог израза одређених идеала који се тичу човека и друштва, а у исто време представљају једну нову визију веровања [[хришћанство|хришћанске]] вере, преко једног заједничког вокабулара људског искуства који деле тадашњи посматрачи уметничких дела. Уметност ренесансе је савршен пример како тражење идеализоване форме уједно може бити и један духовни изазов који посматрачу доноси једно осећање [[бог|божије]] савршености преко савршено идеализоване људске фигуре, или у архитектури пропорција једне грађевине. Прелиминарни и најважнији период овог искуства био је период уметниковог поновног испитивања [[природа|природе]], коме су сада предочени нови захтеви који се тичу техничког умећа и [[естетика|естетског]] суда. Литература која је о уметности писана у периоду између [[14. век]]а и [[16. век]]а, такође показује да је поглед на уметнике као друштвена и кретивна бића доживео значајне промене као последица њиховог успеха, тако да је пред сами крај ренесансе лични стил једног уметника био исто онолико битан као и његово техничко умеће, или способност да изврши једну наруџбу, како би постао признат у јавности као мајстор. Могуће је да се више не верује у анонимност средњовековног уметника, али фрагментирани докази који о њему постоје, нуде једну недовршену слику у поређењу са славом уметника ренесансе и местом које заузима у литерарним традицијама [[ликовна критика|уметничке критике]] периода.