Протести у Србији 2020. — разлика између измена

м
Дана [[29. август]]а је одржан протест у Београду у знак подршке православном народу у Црној Гори у којој је учествовало неколико хиљада људи. Протест је почео у 18 часова испред Скупштине. Око 20 часова се народ окупио код Саборне цркве и поврока је кренула ка храму Светог Саве. Поворка се зауставила испред амбасаде Белорусије да да подршка Александру Лукашенку јер је подржао српски народ 1999. године током НАТО бомбардовања и рекао НЕ корона диктатури. У Булевару Краља Александра испред Уставног суда истовремено са протестом код Скупштине, одражан је и протестни скуп неколико стотина симпатизера Душана Дунђера<ref>https://srbin.info/politika/uzivo-narod-pristize-kod-skupstine-protest-protiv-globalista-i-korona-diktature/</ref>. Дамњан Кнежевић (оснивач иницијативе "Нема поделе, нема предаје Косово и Метохија" и "Народних патрола"), организовао је и предводио протест за подршку про-Српској опозицији у Црној Гори<ref>https://srbin.info/politika/damnjan-knezevic-na-litiji-srba-rodoljuba-za-podrsku-pravoslavnom-narodu-u-cg-video/</ref>.
 
=== Протести против ношења маски у школама и вакцинације против Ковида-19 и против крађе беба ===
==== Протест 7. септембра ====
Група грађана окупила се [[7. септембар|7. септембра]] у подне испред Института „[[Батут]]“ у знак протеста против, како кажу, најављених испитивања вакцина против вируса короне. Протест је уследио након што је новинска агенција [[Ројтерс]] два дана раније известила да се Србија, заједно са [[Пакистан]]ом и још две земље, сложила да учествује у тестирању вакцине против вируса короне коју производи кинеска компанија ЦНБГ. Министар здравља Златибор Лончар је негирао рекавши да нису испуњени услови да се такво тестирање уради у земљи, рекавши да ће званичници бити ти који ће се појавити пред јавношћу ако се тако нешто догоди. Протест је предводила др [[Јована Стојковић]], која је окупљенима рекла да је министар просвете најавио да ће деца бити одузета родитељима ако не буду вакцинисана, па окупљени носе транспаренте „Нећемо вам дати децу“. Стојковић повезује вакцине са милијардером [[Бил Гејтс|Билом Гејтсом]] и тврди да не постоје докази да су вакцине безбедне и да могу да изазову озбиљне нежељене ефекте. Такође су се окупили против најаве да ће деца која ће имати симптоме вируса короне током боравка у школи бити тестирана без пристанка родитеља. Око зграде „Батут“ било је неколико припадника МУП-а, протест је протекао мирно и ретко ко од учесника носи заштитне маске<ref>https://www.021.rs/story/Info/Srbija/252623/VIDEO-Protest-ispred-Batuta-zbog-najavljenog-testiranja-vakcina-protiv-korone.html</ref>
 
==== Протест 10. октобра ====
Дана [[10. октобар|10. октобра]], родитељи несталих беба одржали су протестни скуп на београдском Тргу републике са циљем да још једном скрену пажњу јавности на судбину деце, за коју верују да је отета рођењем, а затим продата или дата на усвајање. Окупили су се и да би позвали надлежне институције у Србији да осветле околности под којима је њихова деца нестала. Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце, за коју се сумња да је нестала из породилишта у Србији, ступио је на снагу 11. марта 2020. године, а чланом 17. прописано је да је рок за покретање судског поступка шест месеци од дана ступања на снагу. Главне замерке које су родитељи изнели на закон су да родитељима нуди новчану надокнаду, уместо да одговоре на питање шта се догодило са њиховом децом. Заштитник грађана Србије Зоран Пашалић рекао је 11. септембра, на дан када је истекао законски рок за покретање судског поступка за утврђивање чињеница о несталим бебама, да ванредно стање уведено због епидемије КОВИД-19 треба да буде продужено за више од месец и по дана , јер су у том периоду уредбом Владе Србије престали да теку сви рокови у судским поступцима. Од тренутка доношења закона па надаље, родитељи несталих беба све што се догодило сматрало је „истезањем и стицањем времена“. Србија је била обавезна да донесе посебан закон, који би био правни оквир за решавање свих случајева „несталих беба“, пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру из 2013. године у случају једне од мајки Зорице Јовановић. Пресуда коју је 2013. године донео Европски суд за људска права против Србије у случају Зорице Јовановић, која је тужила државу јер није добила одговор на питање шта се догодило са бебом за коју јој је речено да је умрла у породилишту у Ћуприји више од тридесет година. дан након рођења, био је кључни тренутак. Пресудом је наложено да се питање нестале деце мора решавати систематски, а рачун се налазио у Скупштини скоро шест година након истека рока који је Србија добила од Савета Европе. У Србији више од 2.000 родитеља, окупљених у удружења, тражи истину о бебама рођеним пре две, три и више деценија, за које су им у породилиштима рекли да су умрле, за шта сумњају, јер многи од њих никада нису добили тела деце, нити пратећу документацију<ref>http://rs.n1info.com/Vesti/a659386/Roditelji-nestalih-beba-na-protestu-u-Beogradu-Nasa-borba-traje-predugo.html</ref>.
 
=== Нови студентски протести против закона о високом образовању ===
3.463

измене