Милан Милутиновић — разлика између измена

'''Милан Милутиновић''' ([[Београд]], [[19. децембар]] [[1942]]) српски је политичар који је био други председник [[Србија|Србије]].<ref>{{cite web|title=IZBLEDELI IZ SEĆANJA, A GRMELI SU SRBIJOM: Ovo su svi bivši predsednici Srbije! |url=https://www.espreso.rs/vesti/politika/121219/izbledeli-iz-secanja-a-grmeli-su-srbijom-ovo-su-svi-bivsi-predsednici-srbije-foto |website=Espreso |accessdate=18. 1. 2019}}</ref> Био је секретар за просвету и науку Србије (1977—82), управник Народне библиотеке Србије (1983—87), амбасадор [[Југославија|Југославије]] у [[Грчка|Грчкој]] (1989—1995), затим савезни министар иностраних послова (1995—97) и председник Србије од децембра [[1997]]. до децембра [[2002]].

 

 

== Образовање и младост ==

 

== Савезна скупштина и Градски комитет ==

Од [[1969]]. до [[1971]]. био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од 1969. до [[1974]]. и члан спољнополитичког одбора. Истовремено је био председник Општинског комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста]] [[Градска општина Врачар|Врачара]] и члан Градског комитета СК Београда. Од 1974. до [[1977]]. био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.<ref>''Who's Who in the World'', 32nd ed, 2015</ref>

 

== Секретар за просвету и директор Народне библиотеке ==

Од 1977. до 1982, Милутиновић је био републички секретар за просвету, науку и спорт. У току свог мандата, радио је на свеобухватној реформи образовног система. Његова упоредна истраживања система високог образовања у Европи објавио је у књизи ''Универзитет-Eppur si Muove! Реформа универзитета-између традиције и будућности'' (Београд, Завод за уџбенике, 1985.). Након секретаријата за просвету, науку и спорт, Милутиновић је на јавном конкурсу изабран на функцију управника Народне библиотеке Србије, коју је држао до 1987.

 

== Министарство иностраних послова ==

Под савезним секретаром [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] 1987. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године [[1989]]. постао је амбасадор [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Грчка|Грчкој]]. У битном делу (1992. до 1995.) свог мандата на месту амбасадора у Грчкој, Милутиновић је био једини амбасадор СРЈ у НАТО држави-услед санкција УН уведених 1992. нови амбасадори нису могли бити именовани, док Милутиновића Београд никада није повукао. У августу 1995, Милутиновић је именован за министра иностраних послова СРЈ. У новембру 1995. био је један од главних преговарача у мирновним преговорима у Дејтону и један од писаца докумената касније познатих као Дејтонски мировни споразуми, који су довели до трајног прекида сукоба у Босни и Херцеговини. Као министар иностраних послова, потписао је и неколико споразума између СРЈ и њеног суседа Хрватске, укључујући споразум о нормализацији односа.<ref>{{cite web|url=http://www.hnv.org.rs/docs/ZAKON%20normalizaciji%20HR.pdf|title=ZAKON|website=www.hnv.org.rs|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304130435/http://www.hnv.org.rs/docs/ZAKON%20normalizaciji%20HR.pdf|archive-date=04. 03. 2016|url-status=dead}}</ref>

 

== Председник Републике ==

На поновљеним председничким изборима у [[Република Србија (1990—2006)|Републици Србији]], после недовољног одзива бирача, децембра 1997. године, његова партија [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] мења председничког кандидата [[Зоран Лилић|Зорана Лилића]] и кандидује Милутиновића, који у другом кругу побеђује [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] ([[21. децембар]] 1997), са 2.177.462 гласа, односно 59,18 %.<ref>{{cite web |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |title=Report |date=1997 |website=www.rik.parlament.gov.rs |format=PDF |access-date=09. 04. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160805012646/http://rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |archive-date=05. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref>

 

== Процес пред Хашким трибуналом ==

Оптужен је од стране Хашког трибунала за наводне злочине на [[Косово и Метохија|Косову]]. После престанка мандата, јануара [[2003]]. године, добровољно се предао међународном суду. На привремену слободу пуштен је априла [[2005]].

 

 

== Приватни живот ==

У браку са супругом [[Олга Милутиновић|Олгом]] од 1970. до њене смрти (2017),<ref>{{cite web|title=Preminula Olga Milutinović, supruga bivšeg predsednika Srbije |url=https://www.blic.rs/vesti/drustvo/preminula-olga-milutinovic-supruga-bivseg-predsednika-srbije/pje4mss |website=Blic |accessdate=18. 1. 2019}}</ref> имају сина Вељка (рођен 1979).